Кров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кров с црепом из Дубровника.
Кровови старог града Лијанга у Кини.

Кров је горњи, завршни део грађевине, који је штити од атмосферских утицаја. Састоји се од кровне конструкције, која може бити од дрвета, опеке, камена, челика и армираног бетона, и од покивача - од дашчица, шиндре, трске, сламе, керамичког или бетонског црепа, пљоснатих камених плоча, пластичних прозирних плоча или купола, земље (зелени кров) и др. Горња хоризонтална линија крова је слеме, а доња стреха.

Кров је према облику: једноводни, двоводни или вишеводни; кос (скошен), полу-кос, сложен, шатораст, љускаст, куполаст, торањски, раван, мансардни, овешени и сл.

Нагиб крова и његова конструкција одређени су врстом кровног покривача (иако се често мисли да се на северу праве стрми кровови због снега, то није истина - кровови су стрми тамо где кровни покривач то захтева како би се спречили прокишњавање због ветра, а у већини крајева са обиљем снега тежи се крововима блажег нагиба, како би се снег задржао што дуже и тако штитио кућу од мраза), климатским условима, наменом таванског простора и естетским условима.

Историја[уреди]

У Месопотамији и Египту кров је био положен на равне греде које су носили зидови и ступови.

У грчкој, етрурској и римској архитектури редовно преовладава стрми кров. Кровну конструкцију је сакривао касетирани плафон који се после примењивао од романике до ренесансе. Као битан архитектонски елемент кров је давао појединим европским стиловима главне одлике (стрми кровови давали су готици виткост), а на Далеком истоку кров је редовно био богато обликован, нарочитона будистичким храмовима, пагодама и палатама у Кини и Јапану.

Данас се помоћу лаганих, различитих грађевинских материјала (алуминијум, челичне и армиранобетонске љуске) могу подићи најмаштовитије кровне конструкције.

Кровни покривачи[уреди]

У зависности од расположивог материјала кровни покривач може бити од следећих материјала:

Кров од црепа

Слама[уреди]

Слама као кровни покривач се користила раније када људи нису имали на располагању други материјал за покривање куће. Поред тога она се и у скорије време користила (негде и данас) за покривање привремених објеката од дрвета или камена, који се граде у планинским подручјима. Слама се користи нарочито за покривање колиба у шуми. Поред тога користе је пастири за покривање својих колиба или за покривање торова за чување оваца.

Брвно[уреди]

Брвна или необрађена дебла дрвета користе се најчешће у планинама и шумама где има довољно дрвета. За израду брвнара користе се брвна или дебла и за израду носећих зидова и за преградне зидове али и за израду крова. У новије време се користе брвна за изграду кућа за одмор (викендица) или за израду планинарских кућица или ловачких домова. Да би куће (и кровови на брвнарама) биле дуготрајније користе се посебни поступци за заштиту дрвета од нагризања. Недостатак крова од дрвета и сламе је што су ови материјали веома запаљиви.

Камен[уреди]

Камен су људи одвајкада користили за покривање кућа. Камен је као материјал свуда доступан и јефтин. Проблем је са каменом да је слаба топлотна изолација. Уколико нема довољне количине пљоснатог камења за израду крова онда је потребна обрада постојећег камења што је раније био дуготрајан и мукотрпан посао. Камени кровови се нарочито користе у приморским крајевима и планинским областима где нема другог материјала а камења има у великим количинама. У савременом грађевинарству постоје машине за брзу и једноставну обраду камена тако да се камен може користити за израду крова. Камен се више користи као украс крова и за израду равних а не за израду косих кровова.

Трска[уреди]

Трска се раније много користила за покривање куће односно за израду кровова. Данас се трска користи само код „етно“ насеља или ловачких кућица. Трска се и данас веома много користи у сиромашним и мочварним крајевима Азије, Африке и Јужне Америке. У мочварним и тропским крајевима трска је јефтин материјал за израду кровова и довољан за тамошње временске и температурне услове.

Галерија кровова[уреди]

Спољашње везе[уреди]