Govorno ponašanje
Govorno ili verbalno ponašanje (engl. ) je metoda analize ponašanja, kako bi se dete naučilo govoru, koji se često koristi kod dece sa poremećajima autističnog spektra.[1] Ljudsko govorno ponašanje je kompleksna pojava; povezan a sa osobenostima obrazovanja; sa mestom rođenja i učenja, fokusom u kome osoba obično komunicira, sa svim karakteristikama koje su karakteristične za njega kao ličnost, kao predstavnika društvene grupe, kao i nacionalne zajednice. ), s jedne strane, i, s druge strane, u nekim čisto individualnim govornim manifestacijama date ličnosti.[2] Ovome dodajemo i verbalna (neverbalna) sredstva komunikacije - geste, mimiku, tonske i fonetske karakteristike.[3]
Prema navedenom, govorno ponašanje manifestuje jezičku ličnost koja pripada određenom uzrastu i vremenu, određenoj zemlji, određenom regionu, određenoj društvenoj (uključujući i profesionalnu) grupu, datoj porodici. Svaka osoba se nalazi u mnoštvu govornih situacija i stalno je orijentisana na komunikacijsko okruženje, na svog partnera, u prisustvu trećih strana. Stalno bira jezički stil ili ponašanje. Govorno ponašanje razlikuje građanina od seljaka, visokoobrazovanu osobu od loše obrazovane osobe, decu od odraslih itd. Štaviše, govorno ponašanje je karakteristično (naravno, u skladu sa opštim društvenim karakteristikama) samo određenih pojedinaca. Shodno tome, ljudsko govorno ponašanje je vrsta i sastavni deo njegovog društvenog ponašanja.[3]
Preduslovi[uredi | uredi izvor]
U govornom ponašanju, prema B.F.Skineru stečeno znanje o ponašanju životinja i ljudi primenjuje se na jezičko ponašanje.[4]
Ponašanje se podvrgava normalnoj biheviorističkoj, kontroli okoline, ili drugim formulacijama: tako da ponašanje formira okruženje (prošlo i sadašnje) tela. Kao prva razlika ističe se:
- Kontrola stimulansa: to su uticaji svih dešavanja u okruženju organizma koji su se dogodili u prošlom ponašanju, samim tim i preduslov su za ponašanje ( prethodnici )
- Kontrola pojačanja: ovo je uticaj događaja u okruženju koji nastaje kao rezultat ponašanja tokom vremena, odnosno ona je posledice ponašanja.
Koristeći ABC model gde B predstavlja ponašanje, možemo objasniti oblik i učestalost ponašanja:
- A → B → C
Ovde govorimo o trostrukoj kontingenciji ponašanja. Da pojednostavimo, osnovna karakteristika ovog modela može se formulisati na sledeći način: ponašanje je izazvano preduslovima ( stimulusi ili preduslovi) i predvidivim posledicama (pojačanje ili posledice).
Koncept kontrole dovodi do nesporazuma da se organizam, sa biheviorističke tačke gledišta, na određeni način ponaša mehanički i da je usmeren spolja. Ali B.F.Skiner naglašava aktivnost organizma: u kome je rezultat (uslovljeno) ponašanje organizma, i to ovako opisuje u uvodnom svog dela:„
Ljudi deluju na svet i menjaju ga, pa se redom menjaju posledice njihovog delovanja. Muškarci deluju na svet, menjaju ga, a zauzvrat ih menjaju posledice njihovih postupaka.(B.F.Skiner 1957. str. 1)
Metoda[uredi | uredi izvor]
Metoda govornog ponašanja se zasniva na radovima bihevioralnog psihologa B. F. Skinera, koji je govor definisao kao verbalne radnje koje imaju različite funkcije, izazvane različitim nadražajima i pojačane različitim faktorima[5] i uključuje i neverbalne oblike komunikacije, poput gesta, pisanja, izolovanih zvukova i izražavanja misli pomoću slika ili simbola.
B. F. Skiner je identifikovao nekoliko vrsta verbalnih operanata (skupove govornih radnji, određenih njihovim posledicama):
- MAND (mand; naredba + zahtev) je verbalna radnja izazvana motivacionim stimulusima, a pojačana prijemom ovih stimulusa, odnosno zahtevom.
- TAKT (takt) je verbalna radnja izazvana neverbalnim stimulusom, a pojačana društvenim stimulusom, odnosno komentarisanjem, imenovanjem.
Pregled verbalnog operanta "čisti"[uredi | uredi izvor]
Sledeća tabela (prema Frosti Bondi ) rezimira i upoređuje verbalne operante:
| Prethodnik | Verbalni operater | Rezultat | ABC | Primer |
|---|---|---|---|---|
| Uspostavljanje operacije | MAND-TAKT | Direktna akcija | A
B C |
Dete pita majku:
„ Mleko! „ Majka mu daje. |
| Karakteristika fizičkog
okruženja |
TAKT | Socijal | A
B C |
Učenik gleda napolje:
„Danas je vruće . " Gospodar:" Istina je. " |
| Izjave drugih | Intraverbalno | Socijal | A
B C |
Majka: „Vaša ocena iz matematike? "
Devojka:" Osamnaest . " Majka: "Dobro!" |
| Izjave drugih | Ehoično | Socijal | A
B C |
Učitelj: "Za Vrai se na engleskom kaže da je istina ".
Učenik: "Za istinu se kaže da je istina ". Majstor: "Dobro!". |
| Iskaz | Autoklitički | Direktna akcija | A
B C |
Dete ustaje:
" Želim da povratim". Majka ga vodi u kupatilo. |
Pored prethodnih, Skinner i dalje prepoznaje nekoliko kategorija čistih verbalnih operatora, poput transkripcije (tekst pokreće ponašanje pisanja njegovog sadržaja), i iznad svega, različita proširenja takta (npr. Metaforičko proširenje ili naziv )
Višestruka kontrola jezičkog ponašanja[uredi | uredi izvor]
Čisti verbalni operanti su prilično retki; višestruke kontrole, u kojima su različite kombinacije prethodnih uslova i posledica efikasnije, su češće. Primer: Učitelj drži sliku kuće i pita „Šta je to?“. Jezičko ponašanje učenika „Kuće“ sada je pod višestrukom kontrolom nastavnikovog pitanja (jezičko ponašanje drugog) i slike (karakteristika fizičkog okruženja).
Sledeća tabela (zasnovana na Frostu i Bondi ) navodi neke složene verbalne operante.
| Prethodno stanje | Verbalni operant | Posledica | Primer |
|---|---|---|---|
|
MAND-TAKT | Stupa na snagu odmah; Socijal | Dete dolazi u kuhinju, vidi tanjir kolačića i kaže: "Kolačići!" . Majka daje detetu keks. |
|
Intraverbalni MAND | Stupa na snagu odmah; Socijal | U prodavnici, ispred školskog pribora, majka pita ćerku „Koje boje treba da bude omot vaše sveske?“. Ćerka odgovara "plavo" . Majka kupuje plavu kovertu. |
|
Takt intraverbalnog rukovođenja | Stupa na snagu odmah; Sociajal | Majka pokazuje detetu loptu i pita ga „Šta želiš?“. Dete odgovara „Lopta!“ . Majka daje detetu loptu. |
|
Intraverbalni TAKT | Socijal | Otac pokazuje detetu sliku u foto albumu i pita „Ko je to?“. Dete odgovara "Mama" . |
|
MAND-TAKT | Socijal | Stojeći na prozoru i gledajući kišni pljusak, učiteljica kaže "kiša". Učenik ponavlja „kišu“ . |
|
Intraverbalna ehoika | Socijal | Terapeut kaže: „Šta je dva plus dva? - Reci četiri ”. Dete (npr. Autistično) odgovara "četiri", a terapeut kaže "tačno". |
|
Ehoičnj intraverbalni TAKT | Socijal | Terapeut tera olovku i kaže „Reci olovku !“. Dete odgovara "olovkom" . Terapeut kaže "Tačno". |
Verbalne radnje izazvane drugim verbalnim stimulusom i pojačane društvenim stimulusom, su:
- Dupliranje (duplic) - verbalna radnja tačno ponavlja verbalni stimulus, odnosno ponavljanje, imitacija.
- Kodiranje (kodično) - transformacija verbalnog stimulusa iz govornog u pisani, ili iz pisanog u govorni (na primer, čitanje naglas).
- Intra-verbalizacija (intra-verbalna) - verbalna društvena interakcija, odnosno razgovor, ili odgovori na pitanja.
Metoda primenjenog govornog ponašanja po mnogo čemu je slična metodi pojedinačnih pokušaja, ali između njih postoje bitne razlike:
- u metodi primenjenog govornog ponašanja, odrasla osoba koja sama izvodi intervenciju postaje generalizovani uslovno pojačavajući stimulus (zadovoljstvo od interakcije) obuka se izvodi u prirodnom okruženju
- glavni program - Procena jezičkih veština i veština učenja ( Procena jezika i osnovnih veština učenja )
- U primenjenoj analizi ponašanja za razvoj verbalnog ponašanja koristi se i specijalizovani komunikacioni sistem PECS (Picture Ekchange Communication Sistem), zasnovan na manipulaciji posebnim karticama, slikama. Utvrdio se kao efikasno oruđe za prevazilaženje komunikacijskih teškoća sa zakašnjelim i oslabljenim razvojem govora. Obuka PECS -a ima blagotvoran uticaj ne samo na razvoj komunikacijskih veština kao takvih, već i doprinosi razvoju govora[traži se izvor] .
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Lič D. Prikladnoй analiz povedeniя. Metodiki inklюzii učaщihsя s RAS. — M.: Operant, 2015
- ^ nikolijabibic. „Govor i govorno ponašanje | studenti.rs”. Mesto za uspešne studente | studenti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ a b „Sažetak: Kultura govornog ponašanja. Govorna aktivnost i govorno ponašanje”. poezdonlin.ru. Pristupljeno 2021-10-11.
- ^ Skinner, B. F. (1992). Verbal behavior. B. F. Skinner reprint series. Acton, Mass: Copley Publ. Group. ISBN 978-1-58390-021-5.
- ^ Grant, Lyle K. (2005). „Story analysis and the literary method.”. The Behavior Analyst Today (na jeziku: engleski). 6 (3): 178—185. ISSN 1539-4352. doi:10.1037/h0100069.
