Deklaracija o ljudskim pravima u islamu
Deklaracija o ljudskim pravima u islamu je deklaracija koja je potpisana u Kairu i usvojena 5. avgusta 1990. Organizacija islamske saradnje, je posebna prilagodba Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima za muslimanske zemlje. Pedeset sedam država je ratifikovalo ovu deklaraciju.[1]
Prezentacija[uredi | uredi izvor]
Ovom tekstu prethodi „Univerzalna islamska deklaracija o ljudskim pravima iz 1981.“ koju je predložilo Islamsko veće Evrope i proglašena 19. septembra 1981. na sastanku koji je u Parizu organizovao UNESKO-A.[2]
U Deklaraciji se naglašava "puno pravo na slobodu i samoopredeljenje" i njeno protivljenje porobljavanju, opresiji, eksploataciji i kolonijalizmu . Deklaracija proglašava vladavinu zakona, uspostavljajući "jednakost i pravdu za sve", uz ograničenja predviđena islamskim zakonom. Garantuje svim pojedincima „pravo na direktno ili indirektno učešće u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje“. Deklaracija zabranjuje svaku zloupotrebu ovlasti "koja podleže islamskom šerijatu".
Član 22 (a) Deklaracije kaže da „svako ima pravo da slobodno izražava svoje mišljenje na način koji ne bi bio u suprotnosti sa načelima šerijata“. Član 22 (b) kaže da „svako ima pravo da se zalaže za ono što je ispravno i da propagira šta je dobro, i upozorava na ono što je nije dobro u skladu sa normama islamskog šerijata.“ Član 22 (c) kaže: „Informacije su od vitalne važnosti za društvo. Ne sme se iskoristiti ili zloupotrebiti na način koji može narušiti svetost i dostojanstvo proroka, potkopati moralne i etičke vrednosti ili dezintegrisati, pokvariti ili naštetiti društvu ili oslabiti njenu veru. "
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Brems, E (2001). "Islamic Declarations of Human Rights". Human rights: universality and diversity: Volume 66 of International studies in human rights. Martinus Nijhoff Publishers. pp. 241–84. ISBN 978-90-411-1618-5.
- ^ Sami Awad Aldeeb Abu-Sahlieh, Les Musulmans face aux droits de l'homme, Dr. Dieter Winkler, 1994, p. 481