Ислам
Из Википедија
Ислам (арап. إسلام) је вера која се заснива на вери у: једног Бога (арапски: Алах) који се не може оваплотити, изабраност Мухамед а.с. а за божијег изасланика, предодређеност људске судбине (предестинацију), награду за добра дела и казну за лоша, страшни суд, и ускрсавање мртвих. Основне обавезе сваког муслимана (арапски: муслим - верник) су вера у Алаха и Мухамеда а.с. као његовог изасланика, молитва пет пута дневно, пост у месецу рамазану, давање милостиње, и хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу. Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере.
Постулати ислама објављени су у Курану (арапски: читати, рецитовати), светој књизи ислама. Куран је писан на арапском језику. Tо је Алахова Књига, садржи 114 сура (поглавља) . Куран је збирка откровења које је од Алаха, а преко мелека Џибрила, у пустињској пећини примио Мухамед.
Садржај |
[уреди] Кратки опис
Мухамед а.с. је рођен у Меки 571. године, у данашњој Саудијској Арабији, у Тиџани, у јужном делу Хеџаса, око 80 километара од Црвеног мора у каменој долини. Пореклом је из племена Курејши које је имало веома значјан друштвени положај у Меки. Још као дете Мухамед а.с. је остао без оба родитеља, па је бригу о њему преузео стриц. Као врло млад Мухамед а.с. је постао путујући трговац. На својим путовањима упознао је хришћанство, јудаизам и источњачке религије. Од дана када је у пећини поред Меке доживео откровење, почиње Мухамедова а.с.посланичка мисија. Овај догађај десио се око 610. године. Мухамед а.с. је неколико година проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха јер није био прихваћен од стране аристократа. Коначно, у лето 622. године дошло је до чувене хиџре (арапски: пресељење) Мухамеда а.с. и његових присталица из Меке у Медину. Овај догађај означава почетак муслиманске ере. У новој средини Мухамед а.с. је имао много више присталица и успеха у ширењу свог учења. Основао је верску заједницу на чијем челу је сам био. Непуних осам година од дана хиџре, 630. године Мухамед а.с. се тријумфално вратио у Меку, која постаје свети град муслимана, средиште ислама и циљ ходочашћа. Овај догађај муслимани су назвали Ал Фатах (арпски: отварање, почињање, освајање). Мухамед а.с. је ујединио Арапе и постао њихов верски и световни поглавар. Створена је јединствена арапска држава која је током векова успела да освоји Сирију и Египат, делове северне Африке, дошавши до Иберијског полуострва (711) и Пиринеја (732).
После Мухамедове а.с. смрти 632. године његови наследници су се звали калифи (арапски: заменици), а држава калифат. Калифат је укинут 1924. године.
[уреди] Подела ислама
Ислам се састоји од већег броја верских деноминација које су у суштини сличне по веровањима али међу њима постоје значајне теолошке и правне разлике. Најзначајнија је подела на суните и шиите, док се суфизам обично сматра пре мистичним застрањивањем него посебном школом ислама. Највећи број извора тврди да су отприлике 85 % посто светским муслимана сунити а око 15% шиити, уз незнатну мањину коју чиње припадници исламистичких секти.[1]
[уреди] Распрострањеност
По подацима из 2007. године, муслиманска заједница броји између 900 милиона и 1,4 милијарде верника. Приближно 85 % су сунити а 15 % су шиити, са веома малим процентом припадника других секти. У неких 30-40 земаља света ислам је већинска религија, а арапске земље чине око 20 % од укупног броја муслиманских земаља на свету. Јужна и Југоисточна Азија имају највише муслиманских земаља, са Индонезијом, Пакистаном, Бангладешом и Индијом, које свака понаособ, имају више од 100 милиона верника[2]. Према подацима владе САД, 2006. године је било 20 милиона муслимана и више од 40.000 исламских светилишта у Кини[3]
На Блиском Истоку, не-арапске земље Турска и Иран имају најбројније муслиманске заједнице, док у Африци, Египат и Нигерија су на првом месту[2]. У многим европским земљама, ислам је друга религија по заступљености после хришћанства, као на пример, у Француској[4].
[уреди] Фото галерија
[уреди] Референце
- ^ Сунитски и шиитски ислам (Sunni and Shia Islam)}-. Country Studies. Конгресна библиотека САД. Добављено дана 2007-01-09. ((en))
- ^ 2,0 2,1 Број муслимана на свету, по земљи. Приступ: 30. мај 2007.[1]
- ^ U.S. department of State, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor (2006). Retrieved on 2007-05-30.International Religious Freedom Report 2006 - China (includes Tibet, Hong Kong, and Macau)
- ^ Esposito, John (2004). Islam: The Straight Path, 3rd Rev Upd, Oxford University Press. ISBN 978-0195182668.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
| Пророци у исламу | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Адам | Идрис | Нух | Худ | Салих | Ибрахим | Лут | Исмаил | Исхак | Јакуб | Јусуф | Ајуб |  |
|
| آدم | ادريس | نوح | هود | صالح | إبراهيم | لوط | اسماعيل | اسحاق | يعقوب | يوسف | أيوب | ||
| Адам | Енох | Ноје | Евер | Шела | Аврам | Лот (Библија) | Исмаил | Исак | Јаков | Јосиф | Јов | ||
|
|
|||||||||||||
| Шуајб | Муса | Харун | Зу-л-Кифл | Дауд | Сулејман | Илјас | Ал-Јасаа | Јунус | Закарија | Јахя | Иса | Мухамед | |
| شعيب | موسى | هارون | ذو الكفل | داود | سليمان | إلياس | اليسع | يونس | زكريا | يحيى | عيسى | محمد | |
| Иотор | Мојсије | Арон | Језекиљ | Давид | Соломон | Илија | Јелисеј | Јона | Захарија | Јован | Исус | Параклид |
|
