Вера
-
Уколико сте тражили други појам, погледајте чланак Вера (вишезначна одредница).

Вера означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања.
У свакодневном животу човек функционише верујући у многе ствари, идеје, људе, и разне вероватне или невероватне догађаје. У теологији, под вером се обично мисли на веру у бога.
Садржај |
Психологија [уреди]
У психолошком смислу, вера може значити однос поверења између две особе, или однос поверења појединца према свету.
Религија [уреди]
Човек који верује у спасење или у изгледнију будућност не долази до таквог става рационалним путем. Мотивација је или спољашња, под утицајем неког ауторитета или унутрашња; потреба, осећање, субјективни став.[1]
За разлику од теолога, верник може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. То ипак многе вернике не спречава да у својој вери буду фанатични. Такође, вера појединца се разликује од вере у религијском смислу и по томе што вера појединца, тзв. филозофско-утопијска, не мора да буде усмерена искључиво ка Богу, већ ка неким другим идеалима. Црква, међутим, пружа организовану и институционализовану веру. Она представља посредника између људи и божанства, што постиже на различите начине, рецимо преко верских обреда и церемонија. Улога цркве је и да разматра значајна питања вере, али и одлучује о својим члановима; ко и на који начин може постати њен члан, али и престати то да буде услед кршења неког моралног кодекса који је сама црква прописала.[1] У Светом писму, вера је дефинисана као производ људских нада, али који је недоступан чулима[2]. За Апостола Павла вера је спасење сваког човека[3], а за Јеванђелисту Јована, вера је једнака љубави према Христу, али и према свима онима који су од Бога потекли[4].
Логика [уреди]
У класичној логици, вера се сматра тврдњом, јер износи неку тврдњу или очекивање о стварности за коју се претпоставља да је истинита или лажна (чак и ако се то не може практички проверити, као што је вера у постојање неког божанства). Повесно гледано, филозофске анализе нарави вере проучавале су је кроз појам суда. У томе се посебно истичу Дејвид Хјум и Имануел Кант.
Извори [уреди]
- ^ а б Митровић, М. & Петровић, С. (1994.) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд
- ^ Посланица Хебрејима 11,1
- ^ Посланица Римљанима 1,17
- ^ Иванова Посланица 5,1-2