Вера

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вера је индивидуални чин који је ослобођен логичког расуђивања и закључивања, а усмерен је ка некој замишљеној будућности и уопште стању ствари у садашњости. Човек који верује у спасење или у изгледнију будућност не долази до таквог става рационалним путем. Мотивација је или спољашња, под утицајем неког ауторитета или унутрашња; потреба, осећање, субјективни став.^[1]

[уреди] Карактеристике

За разлику од теолога, верник може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. То ипак многе вернике не спречава да у својој вери буду фанатични. Такође, вера појединца се разликује од вере у религијском смислу и по томе што вера појединца, тзв. филозофско-утопијска, не мора да буде усмерена искључиво ка Богу, већ ка неким другим идеалима. Црква, међутим, пружа организовану и институционализовану веру. Она представља посредника између људи и божанства, што постиже на различите начине, рецимо преко верских обреда и церемонија. Улога цркве је и да разматра значајна питања вере, али и одлучује о својим члановима; ко и на који начин може постати њен члан, али и престати то да буде услед кршења неког моралног кодекса који је сама црква прописала.^[1] У Светом писму, вера је дефинисана као производ људских нада, али који је недоступан чулима^[2]. За Апостола Павла вера је спасење сваког човека^[3], а за Јеванђелисту Јована, вера је једнака љубави према Христу, али и према свима онима који су од Бога потекли^[4].

[уреди] Референце