Вера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили други појам, погледајте чланак Вера (вишезначна одредница).
Luis Salvador Carmona, Алегорија вере (1752–53). Вео симболише немогућност непосредне спознаје.

Вера означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања.

У свакодневном животу, човек функционише верујући у многе ствари, идеје, људе, и разне вероватне или невероватне догађаје. У теологији, под вером се обично мисли на веру у Бога.

Психологија[уреди]

У психолошком смислу, вера може да значи однос поверења између две особе или однос поверења појединца према свету.

Религија[уреди]

Човек који верује у спасење или у изгледнију будућност не долази до таквог става рационалним путем. Мотивација је или спољашња, под утицајем неког ауторитета или унутрашња; потреба, осећање, субјективни став.[1]

За разлику од теолога, верник може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. Ипак, то многе вернике не спречава да у својој вери буду фанатични. Такође, вера појединца се разликује од вере у религијском смислу и по томе што вера појединца, такозвана филозофско-утопијска, не мора да буде усмерена искључиво ка Богу, већ ка неким другим идеалима. Црква, међутим, пружа организовану и институционализовану веру. Она представља посредника између људи и божанства, што постиже на различите начине, рецимо преко верских обреда и церемонија. Улога цркве је и да разматра значајна питања вере, али и одлучује о својим члановима, ко и на који начин може да постане њен члан, али и да престане то да буде услед кршења неког моралног кодекса који је сама црква прописала.[1] У Светом писму, вера је дефинисана као производ људских нада, али који је недоступан чулима[2]. За Апостола Павла, вера је спасење сваког човека[3], а за Јеванђелисту Јована, вера је једнака љубави према Христу, али и према свима онима који су од Бога потекли[4].

Логика[уреди]

У класичној логици, вера се сматра тврдњом, јер износи неку тврдњу или очекивање о стварности за коју се предпоставља да је истинита или лажна (чак и ако то не може практично да се провери, као што је вера у постојање неког божанства). Историјски гледано, филозофске анализе нарави вере проучавале су је кроз појам суда. У томе се посебно истичу Дејвид Хјум и Имануел Кант.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Митровић, М. & Петровић, С. (1994.) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд
  2. ^ Посланица Хебрејима 11:1
  3. ^ Посланица Римљанима 1:17
  4. ^ Иванова Посланица 5:1-2

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вера