Deseterac
Deseterac je stih od deset slogova. Postoje:
- petoiktusni trohejski stih srpske epske narodne pesme
- četvoroiktusni simetrični stih
- desetosložni jampski stih (jamb)
- desetosložni stih u silabičkoj versifikaciji francuske poezije
Petoiktusni trohejski stih srpske epske narodne pesme[uredi | uredi izvor]
Petoiktusni trohejski stih srpske epske narodne pesme (zato se zove epski ili junački deseterac, često se peva uz gusle), sa cezurom (pauzom) posle četvrtog sloga (iz tog razloga se zove nesimetrični ili asimetrični deseterac), nerimovan je stih, sa svim drugim klauzulama izuzev muške. Najzastupljeniji stih srpske poezije, samo se uslovno naziva epski jer se ovaj oblik deseterca često sreće i u lirskoj poeziji. Osobine ovog deseterca su izosilabizam i cezura kao metričke konstante; polukadenca na cezuri kao dominanta; izbegavanje opkoračenja stiha; izbegavanje jednosložnih akcenatskih celina na četvrtom i desetom slogu; većina akcenatskih celina pada ispred neparnih slogova pa je posledica silazna intonacija na krajevima deseterca. Trohejski deseterac u pisanoj poeziji kombinuje se sa katalektičkim desetercem tj. trohejskim devetercem sa muškom klauzulom[1].
Roman Jakobson se bavio proučavanjem srpskog epskog deseterca i on tvrdi da je deseterac indoevropskog porekla, iako je prvi put zabeležen tek nešto pre sedamnaestog veka. Afirmacijom i beleženjem narodne pesme, deseterac, uz znatne modifikacije njegove strukture prodire i u pisanu poeziju tako da postaje najčešći stih srpskog romantizma: uvodi se rima, napušta se kvantitativna klauzula, pojedini deseterci dobijaju individualne oblike ritma ( npr. Sarajlija, Njegoš), kombinuje se sa katalektičkim oblikom. Pored toga što krajem devetnaestog veka ustupa mesto drugim stihovima, deseterac će koristiti i pesnici drugih generacija (npr. Disova „Nirvana“)[2];
Četvoroiktusni simetrični stih[uredi | uredi izvor]
Četvoroiktusni simetrični stih sa cezurom posle petog sloga (zato se zove simetrični deseterac), sa polustihovima od jedne trosložne i jedne dvosložne akcenatske celine (3+2 ili 2+3), sa slobodnim rasporedom akcenata, a zastupljen je uglavnom u lirici (zato se zove i lirski deseterac). Pojedini proučavaoci ovaj deseterac nazivaju i daktilotrohej budući da se u njemu često javljaju i amfibraške akcenatske celine. Postoje četiri varijante simetričnog deseterca ili lirskog deseterca: dve sa simetričnim rasporedom akcenatskih celina u polustihovima: (3+2//3+2 i 2+3//2+3) i dve sa asimetričnim: (3+2//2+3 i 2+3//3+2);
Desetosložni jampski stih (jamb)[uredi | uredi izvor]
Desetosložni jampski stih (jamb), pretežno sa slobodnom cezurom ili sa cezurom posle petog sloga, sa neretkim odstupanjima od strogog rasporeda akcenata na parnim slogovima i sa daktilskom ili muškom klauzulom. Ovakav jampski deseterac javlja se u kombinaciji sa jedanaestercem u predbrankovskoj poeziji, a Laza Kostić ga afirmiše podstaknut Šekspirovim stihom i uvodi u dramu, često primenjujući mušku klauzulu, dok se ovaj deseterac sa daktilskom klauzulom, osim kod Kostića javlja i kod Đure Jakšića ( „Otadžbina“)[2];
Desetosložni stih u silabičkoj versifikaciji francuske poezije[uredi | uredi izvor]
Desetosložni stih u silabičkoj versifikaciji francuske poezije, sa cezurom iza četvrtog, petog ili šestog sloga (npr. „Pesma o Rolandu“, Valeri), dok se iz epike razvio i popularan lirski i didaktički deseterac koji se nalazi kod La Fontena i Voltera, a obnavlja u devetnaestom i dvadesetom veku[2].