Diferencijacija nastave

Diferencijacija nastave je organizaciona mera koja usmerava učenike prema njihovim specifičnim, međusobnim razlikama, u povremene ili stalne, homogene ili heterogene nastavne grupe.

Modeli nastavne diferencijacije

Nastavna diferencijacija može biti spoljašnja, unutrašnja i fleksibilna.

Čistih modela ima malo jer se sa manifestnim obeležjima, koja su tipična za određeni model, prepliću i latentni netipični elementi.Tako se u spoljašnjoj diferencijaciji često mogu otkriti primese unutrašnje, a u unutrašnjoj elementi spoljašnje diferencijacije.

Spoljašnja ili produktivna nastavna diferencijacija

Nastavna organizacija u okviru koje su učenici,obično prema sposobnostima, tempu napredovanja i interesovanjima, podeljeni na homogenije, prostorno odvojene, trajnije profilisane nastavne grupe, sa nejedinstvenim nastavnim ciljevima, sadržajima i daljim obrazovnim mogućnostima.Učenici mogu biti spoljašnje diferencirani prema različitim merilima i na različitim školskim stupnjevima.

Na srednjoškolskom stupnju spoljašnja diferencijacija je obično neophodna, a u obaveznom školstvu je konzervativna jer ima niz nedostataka.Pre svega učenike socijalno diskriminiše, negativno utiče kako na razvoj njihove ličnosti tako i na njihov socijalni razvoj, a slabije učenike obeležava.Njena relativna prednost je samo u tome što može da ubrza razvoj najsposobnijih učenika.

Pored rasnog,verskog,nacionalnog,polnog i privatnoškolskog diferenciranja učenika u svetu je najrasprostranjenija produktivna diferencijacija sa sledećim modelima.Različiti smerovi obaveznog školovanja dele učenike, obično posle četvrtog ili petog razreda osnovne škole,na prostorno,administrativno i organizaciono potpuno odvojene smerove daljeg školovanja.

Različiti smerovi unutar zajedničke škole (engl.streaming-sistem) dele učenike na stalne nastavne grupe na svim nastavnim predmetima.Različiti nastavni smerovi za pojedine nastavne predmete (engl.setting-sistem) prema sposobnostima za učenje, trajno razdvajaju učenike kada su u pitanju teži nastavni predmeti, npr matematika, strani jezik,..dok se u ostalim nastavnim predmetima nastava odvija u heterogenim nastavnim grupama.

Unutrašnja ili didaktička diferencijacija

Na osnovu socijalne pripadnosti učenika i na osnovu njihovih sposobnosti za učenje, čuva prirodne heterogene nastavne grupe, individualne sposobnosti, a želje i potrebe učenika uvažava kombinovanjem socijalnih nastavnih vidova, intenzivnijom individualizovanom pomoći u nastavi i drugim specijalnim korektivnim i kompenzatorskim nastavnim rešenjima.Grupisanje učenika se obavlja spontano, dobrovoljno, na osnovu interesovanja, međusobnih odnosa i uzajamne pomoći, povratno i kratkotrajno, a posebna briga je namenjena slabijim i sposobnijim učenicima.Unutrašnja diferencija se razvila kao reakcija na socijalno dikriminativne nedostatke spoljašnje diferencijacije i na osnovu dinamičnog shvatanja učenja i njegove endogene biološke uslovljenosti.

Mogućnosti unutrašnje diferencijacije su sadržajne i didaktičke.Sadržajne obuhvataju podelu nastavnog sadržaja na osnovni i dodatni nivo prema kvantitativnoj (obuhvatnoj) i kvalitativnoj (dubinskoj) strani, sa naglaskom na više teorijske i više praktične nastavne sadržaje.Učenici mogu da izaberu te mogućnosti s obzirom na svoje sposobnosti za učenje i interesovanja. Za didaktičku diferencijaciju je značajno da su učenici različito prijemčivi za različite nastavne metode i vidove. Veća didaktička fleksibilnost nastave se postiže variranjem nastavnih metoda; kombinovanjem nastavnih metoda i kombinovanjem frontalnog, grupnog, individualnog i rada u parovima.Naročito posredni nastavni vidovi omogućavaju učenicima adekvatnije učenje, a nastavniku pružanje blagovremene individualizovane pomoći.Mogućnosti unutrašnje diferencijacije su ograničene jer ona može da zadovoljava samo manje razlike u sposobnostima za učenje između učenika i zahteva visok školski standard, što je čini prikladnijom za niži i srednji stepen školovanja.

Fleksibilna nastavna diferencijacija

Obuhvata sve modele diferencijacija koji se nalaze između spoljašnje i unutrašnje diferencijacije. Za njih je karakteristično preplitanje heterogenih i homogenih, većih i manjih nastavnih grupa i bazične i stepenovane nastave.U pojedinim modelima te kombinacije su veoma specifične, što jednima daje više obeležja spoljašnje, a drugima unutrašnje diferencijacije.Glavni modeli fleksibilne diferencijacije su: sukcesivno kombinovanje bazične i stepenovane nastave, pri čemu se veći deo nastave odvija u heterogenim nastavnim grupama, a u preostalom vremenu nastava teče u homogenim grupama.Individualno planirana nastava prilagođena je svakom učeniku, naročito njegovom pretežno individualnom radu ili učenju u manjim grupama.U projektnoj metodi pojedinac ili više učenika među aktuelnim nastavnim temama izaberu onu koja ih najviše interesuje da bi je u školi ili, ili van nje, samostalno obradili. Za timsku nastavu je karakteristično da dva ili više nastavnika zajedno planiraju, izvode i ocenjuju nastavni rad u jednom ili više razreda.U školi bez razreda učenici sastavljaju program rada s obzirom na svoje predznanje i sposobnosti i na osnovu toga se uključuju u grupe različitih nastavnih zahteva, dakle, za različite predmete u različite razrede.U fleksibilnu diferencijaciju spadaju i modeli kao što su: programirana nastava i nastava pomoću računara, dopunska i dodatna, akceleracija.