Doksologija

Doksologija (grč. Δοξα + λεγω, lat. gloria, slavoslovlje, slava) je oblik molitve u pravoslavnoj liturgiji kojim se iskazuje transcendentnost, moć i veličina Božija.

Sveti Apostol Pavle upoređuje Evharistiju i doksologiju, blagodarenje i hvalu (1. Sol. 5,17), jer priznanje Bogu, Jedinom zaista dostojnom da bude hvaljen, ima oblik i smisao proslavljanja. „Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite“ (1. Kor. 10,31). Inače Pravoslavlje je naglašavalo ne samo doksološku (slavoslovnu) strukturu dogmata nego i ideju da je Crkva hram božanske slave: „Stojeći u hramu slave Tvoje, čini nam se kao da na nebu stojimo“ (Is. 6,1-3).

Postoje razni oblici molitve ili doksologije (slavoslovlja): blagodarenje, hvale, ispovedanja, iskanja (moljenja), a sva počinju sa grč. Δοξα Πατρη... Najviši izraz hvale jeste trinitarna doksologija (slavoslovlje): „Jer tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje Ocu i Sinu i Svetome Duhu“.

Za Nikolaja Kavasilu, sve molitve, pokreti i radnje sveštenika i vernih u toku Liturgije streme ka tome da sačine jedinstvenu i veličanstvenu evharistijsku doksologiju, onako kao što to pokazuje i vozglas posle Jektenije oglašenih: „Da i oni s nama slave, prečasno i veličanstveno ime tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha“.

Doksologija najbolje ukazuje na stvarnost da zemaljska Crkva proslavlja zajedno sa nebeskom Crkvom (Otkr. 5,13): hor vernika izobražava tajanstveno (Heruvimska pesma) pesmu anđelskih horova: „Jer Tebe hvale sve sile nebeske i Tebi slavu uznosimo..."

Pravoslavna Crkva preradila je, kao biblijski uzor, doksologiju „Veliča duša moja Gospoda..." (Lk. 1,46-55).