Православље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Део серијала чланака Хришћанство

Оснивање Исус Христос · Апостоли Црква · Јеванђеље · Царство Историја Рано хришћанство · Сабори Велика шизма · Крсташки ратови Реформација · Екуменизам Традиције Православље · Католичанство Протестантизам Веровања Тројство (Отац, Син, Свети Дух) Стварање · Благодат · Грех · Суд Анђели · Спасење · Васкрсење Теологија Христологија · Пневматологија Еклисиологија · Сотириологија Есхатологија · Догматика Ангелологија · Апологетика Упражњавање Пост · Молитва · Свете тајне Свето Писмо Стари завет · Нови завет Књиге · Канон · Апокрифи

Портал:Хришћанство погледај • разговор • уреди

Православље (или источна ортодоксија) је један од главних огранака хришћанства (уз католицизам и протестантизам) и друга по величини хришћанска вероисповест на планети.

Иначе, многе хришћанске цркве истичу термин православље (односно ортодоксија) како би означиле пристајање уз правоверје и одбацивање јереси. Тако католичка црква наглашава своју православност, као што и православна црква наглашава своју католичност (односно саборност).

Основна учења православне Цркве су изнета у Символу вере који је усвојен на Васељенским саборима у првим вековима хришћанства и били су обавезујући за целу Цркву. Касније је дошло до великог раскола хришћанства 1054. године.

Садржај 1 Учење 2 Државе и територије са већинским православним становништвом 3 Види још 4 Спољашње везе

[уреди] Учење

Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост, молитва, литургија и причест. И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство небеско. У православној цркви има седам светих тајни које свака за себе ставља печат на заједницу Бога и човека:

• крштење
• миропомазање
• покајање
• причешће
• брак
• јелеосвећење
• свештенство

Значајна одлика Цркве јесу свеци који су својим животом и делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечни и Царство Небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике и многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и после смрти чинили чуда преко својих нетрулежних моштију.

Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.

Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник (јереј), епископ. Епископ може да врши све свете тајне осим да поставља другог епископа, за то су потребна три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника - он је на неки начин помоћник свештенику.

Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.

[уреди] Државе и територије са већинским православним становништвом

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Државе и територије у којима доминантну религију представљају православне цркве, које су у заједници са Цариградском патријаршијом:

• Грчка (98%)
• Кипар (78%)
• Бугарска (85%)
• Македонија (67%)
• Србија (84%)
• Црна Гора (74%)
• Република Српска (БиХ) (90%)
• Румунија (87%)
• Молдавија (99%)
• Русија (54%)
• Белорусија (60%)
• Украјина (76%)
• Грузија (89%)

Државе и територије у којима доминантну религију представљају монофизитске православне цркве, које нису у заједници са Цариградском патријаршијом:

• Јерменија (94%)
• Нагорно-Карабах (Азербејџан) (95%)
• Етиопија
  • Амхара (Етиопија) (82%)
  • Тиграј (Етиопија) (96%)
  • Адис Абеба (Етиопија) (82%)
• Еритреја

[уреди] Види још

• Источно хришћанство
• Хијерархија Православне цркве
• Српска православна црква
• Руска православна црква
• Васељенска патријаршија
• Источне православне цркве

[уреди] Спољашње везе

• Српска православна црква
• Каталог православних ресурса на интернету
• Светосавље
• Православна Презентација Верујем
• Хуманитарно удружење
• Православље на мрежи

Државе и региони православних народа
Суверене државе
Србија • Црна Гора • Босна и Херцеговина • Македонија • Бугарска • Грчка • Кипар • Румунија • Молдавија • Русија • Белорусија • Украјина • Грузија • Јерменија (1) • Етиопија (1) • Еритреја (1)
Непризнате државе
Придњестровље • Абхазија • Јужна Осетија • Нагорно-Карабах (1)
Аутономне територије
Света Гора (Грчка) • Република Српска (Босна и Херцеговина) • Дистрикт Брчко (Босна и Херцеговина) • Војводина (Србија) • Гагаузија (Молдавија) • Крим (Украјина) • Карелија (Русија) • Коми (Русија) • Мордовија (Русија) • Мари Ел (Русија) • Удмуртија (Русија) • Чувашија (Русија) • Северна Осетија-Аланија (Русија) • Хакасија (Русија) • Бурјатија (Русија) • Јакутија (Русија) • Хантија-Мансија (Русија) • Аџарија (Грузија) • Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Регион Оромија (Етиопија)
Напомене: (1) У Јерменији, Нагорно-Карабаху, Етиопији и Еритреји заступљена је монофизитска варијанта православног хришћанства која не прихвата догме четвртог васељенског сабора из 451. године.