Православље
Из Википедија
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. |
Православље (или источна ортодоксија) је једaн од главних огранака хришћанства (уз католицизам и протестантизам) и друга по величини хришћанска вероисповест на планети.
Иначе, многе хришћанске цркве истичу термин православље (односно ортодоксија) како би означиле пристајање уз правоверје и одбацивање јереси. Тако католичка црква наглашава своју православност, као што и православна црква наглашава своју католичност (односно саборност).
Основна учења православне Цркве су изнета у Символу вере који је усвојен на Васељенским саборима у првим вековима хришћанства и били су обавезујући за целу Цркву. Касније је дошло до великог раскола хришћанства 1054. године.
Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост, молитва, литургија и причест. И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство небеско. У православној цркви има седам светих тајни које свака за себе ставља печат на заједницу Бога и човека:
Значајна одлика Цркве јесу свеци који су својим животом и делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечни и Царство Небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике и многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и после смрти чинили чуда преко својих нетрулежних моштију.
Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.
Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник (јереј), епископ. Епископ може да врши све свете тајне осим да поставља другог епископа, за то су потребна три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника - он је на неки начин помоћник свештенику.
Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.
[уреди] Државе и територије са већинским православним становништвом
| Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
|
- Грчка (98%)
- Кипар (78%)
- Бугарска (85%)
- Република Македонија (67%)
- Србија (82%)
- Црна Гора (74%)
- Република Српска (БиХ) (90%)
- Румунија (87%)
- Молдавија (99%)
- Русија (54%)
- Белорусија (60%)
- Украјина (76%)
- Грузија (89%)
- Јерменија (94%)
- Нагорно-Карабах (Азербејџан) (95%)
- Амхара (Етиопија) (82%)
- Тиграј (Етиопија) (96%)
- Адис Абеба (Етиопија) (82%)
[уреди] Види још
- Српска православна црква
- Руска православна црква
- Васељенска патријаршија
- Најзначајнији црквени празници
- Новомученици
- Хијерархија Православне цркве

