Društvo ljubitelja muzike iz Beča

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Velika sala Društva prijatelja muzike u Beču

Društvo prijatelja muzike u Beču (nem. Gesellschaft der Musikfreunde in Wien), takođe poznato kao "Muzikferajn" (nem. Wiener Musikverein), osnovana je 1812. godine od strane Jozefa Sonlajtnera[1].

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

29. novembra i 3. decembra 1812. u Zimskoj školi jahanja bečkog Hofburga izveden je Hendlov oratorijum Timotej. Ovaj koncert se može posmatrati kao okidač za osnivanje Društva prijatelja muzike austrijske carske države.[2] Osnivač udruženja je Jozef Sonlajtner (1766-1835), u to vreme sekretar Carskog bečkog dvorskog pozorišta (Burgteatar i Kerntnertorteatar). Prihod od dva koncerta trebalo je da bude u korist novoosnovane institucije. Car Franc Jozef Karl je poklonio 1.000 guldena, čista dobit je bila 25.934 guldena u bečkoj valuti. Prvo sedište kompanije bila je Palata Lobkovic na današnjem Lobkovicplacu.

Ciljevi društva[uredi | uredi izvor]

U zvaničnoj povelji, koja je sastavljena 1814. godine[3], navodi se da je cilj društva bio da doprinese muzici u svim njenim manifestacijama. Društvo prijatelja muzike je to postizalo na tri načina:

  1. Osnivanjem konzervatorijuma,
  2. Sistematskim prikupljanjem muzičko-istorijskih dokumenata (arhiv, biblioteka i zbirke),
  3. Organizovanjem sopstvenih koncerata.

Društvo je ostvarivalo svoje ciljeve, od sponzorstva koncerata, osnivanja Bečkog konzervatorijuma 1819. godine, osnivanja Bečkog pevačkog udruženja 1858. godine, izgradnje zgrade Muzikferajna u 1870. godini i arhiviranjem muzčko-istorijskih dokumenata vrednih pažnje.

Prvobitno sedište Muzikferajna[uredi | uredi izvor]

Prvi kamerni koncert Muzikferajna održan je u kući zvanoj Crvena jabuka u Zingerštrase u Beču.[4] Godine 1820. koncerti su počeli da se održavaju u zgradi Gundelhof na današnjoj adresi Brandštete 5/Bauernmarkt 4 u Prvom bečkom okrugu.[5]

1829. godine se Društvo preselilo na Tuhlauben blizu Katedrale Svetog Stefana. Sala sa 700 mesta ubrzo se pokazala premalom, ali je korišćena skoro 40 godina. Gasno osvetljenje postavljeno je 1846. godine. Na gornjim spratovima su bili konzervatorijum i arhiv društva, kancelarije i prostorije za probe.[6] Koncerti sa velikim brojem posetilaca su se održavali u Velikom Redoutensalu Hofburga.

Današnje sedište Muzikferajna[uredi | uredi izvor]

Godine 1863. car Franc Jozef je poklonio Muzikferajnu oblast na obali reke Vin preko puta Karlskirhe. Bilo je to na nekadašnjem prostoru ispred gradskog bedema oko starog grada, koji je srušen 1858. godine. Današnja Bečka državna opera izgrađena je u blizini 1861-1869, Kunstlerhaus na susednom gradilištu na obali reke Vin 1865-1868, a današnji Hotel Imperijal na trgu pored Ringštrase 1862-1865.

Zgrada koju je projektovao Teofil Hansen (koji je kasnije sagradio i Austrijski parlament) nazvana je skraćeno Viner Muzikferajn, a otvorena je 6. januara 1870. godine svečanim koncertom. Iste godine, carev glavni upravnik, princ Konstantin Hoenloe-Šilingsfirst, proglašen je za počasnog člana društva u znak zahvalnosti za naklonost carskog dvora za projekat nove zgrade.[7]

Rukovodioci i znameniti članovi[uredi | uredi izvor]

U početku 1818, Franc Šubert je odbio članstvo u Društvu prijatelja muzike kao profesionalni muzičar. Prvi muzički rukovodilac bio Karl Hajsler, kojeg su pratili Anton Rubinštajn (imenovan 1871. godine) i Johanes Brams (imenovan 1872. godine). Drugi poznati muzički rukovodioci bili su Vilhelm Furtvengler i Herbert fon Karajan.

Spisak svih funkcionera i znamenitih članova možete videti na ovoj stranici Vikipedije na nemačkom jeziku.

Arhiv Muzikferajna[uredi | uredi izvor]

Arhiv Društva je jedna od najvažnijih zbirki muzike u svetu danas. Podeljen je na biblioteku, arhiv (sa muzikom, datotekama, efemerom) i zbirke (slike, memorabilije). Tu se nalaze vredni i retki prvotisci, kao i autogrami Šuberta, Betovena, Mocarta i mnogih drugih. Značajne su i zbirka pisama, koja obuhvata nekoliko hiljada komada, i zbirka slika u kojoj su portreti Klaudija Monteverdija i Johana Jozefa Fuksa. Posebno se ističe Bramsova kolekcija, koja je od 2005. godine deo svetskih dokumenata UNESKA.

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

  • Zgrada Muzikferajna u Beču
    Zgrada Muzikferajna u Beču
  • Detalj iznad glavnog ulaza u Muzikferajn
    Detalj iznad glavnog ulaza u Muzikferajn
  • Velika sala Muzikferajna
    Velika sala Muzikferajna
  • Koncert u Muzikferajnu u Beču - 12. decembra 2014. sa Orkestrom tonskih umetnika Donje Austrije pod dirigentskom palicom Andresa Orosko-Estrade
    Koncert u Muzikferajnu u Beču - 12. decembra 2014. sa Orkestrom tonskih umetnika Donje Austrije pod dirigentskom palicom Andresa Orosko-Estrade

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Till Gerrit Waidelich: „Timotheus“ in der Winterreitschule am 29. November 1812.”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2015. g. Pristupljeno 18. 06. 2017. 
  2. ^ „Gesellschaft der Musikfreunde in Wien”. web.archive.org. 2015-04-16. Arhivirano iz originala 16. 04. 2015. g. Pristupljeno 2022-09-22. 
  3. ^ Händels Alexanderfest (Timotheus) in der Winterreitschule Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2015).
  4. ^ „Abendunterhaltung”. www.geschichtewiki.wien.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-09-22. 
  5. ^ Forschungen, Institut für kunst-und musikhistorische (2002). „Konzertsäle”. ISBN 978-3-7001-3043-7 (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-09-22. 
  6. ^ Der 50. Jahrestag der Gründung der Gesellschaft der Ärzte in Wien, Böhlau Verlag, 2011-07-02, str. 45—47, Pristupljeno 2022-09-22 
  7. ^ Gesellschaft der Musikfreunde in Wien (na jeziku: nemački), 2022-08-07, Pristupljeno 2022-09-22 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Друштво_љубитеља_музике_из_Беча&oldid=26873011”