Франц Шуберт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франц Шуберт

Франц Петер Шуберт
Франц Петер Шуберт

Информације
Датум рођења 31. јануар 1797.
Место рођења Беч (Хабзбуршка монархија)
Датум смрти 19. новембар 1828.
Место смрти Беч (Аустријско царство)
Дела

Франц Петер Шуберт (нем. Franz Peter Schubert; Беч, 31. јануар 1797Беч, 19. новембар 1828) је био аустријски композитор, који се сматра последњим мајстором бечке класичне школе. Франц Шуберт је један од најранијих поборника музичког романтизма.

И поред тога што је умро у 31 години живота, написао је око 630 соло песама (композиција), девет симфонија, међу којима је најпознатија Недовршена симфонија, сонате, квартете, неколико опера и многа друга дела. Шуберт се убраја у најнадареније композиторе XIX века.

Већи део живота Шуберт је провео у Бечу у материјално скромним приликама, а издржавао се као учитељ музике. Афирмисао се у уметничком кругу пријатеља који су од 1823. приређивали приватне концерте зване „шубертијаде“, посвећене његовој музици. Први јавни концерт на којем су изведене искључиво Шубертове композиције одржан је непосредно пред његову смрт 1828. године.

За време живота није добио признање за свој рад.

Живот[уреди]

Кућа у којој је Шуберт рођен

Шуберт је рођен у данашњем Алзергрунду, Беч, 31. јануара 1797. Његов отац, Франц Теодор Шуберт, син једног моравског сељака, био је парохијски учитељ; његова мајка, Елизабет, била је ћерка шлеског бравара и била је кућна помоћница бечких породица пре брака. Од 14 деце Франца Теодора (једно незаконито, рођено 1783[1]), девет је умрло у раном детињству.

Његов отац био је познат учитељ и његова школа у Лихтенталу имала је белики број ученика.[2] Иако није био признат или чак формално обучен као музичар, он је подучио надареног сина неким музичким основама.[3]

Са шест година Франц је почео да редовно похађа наставу код свог оца и следеће године се уписао у школу у којој је отац радио. Његово формално музичко образовање почело је отприлике у исто време. Отац га је учио основну технику свирања виолине,[3] а његов брат, Игнац, давао му је часове клавира.[4] Са седам година добио је прве часове ван породице, код Михела Холцера, оргуљаша и хор-мајстора локалне жупне цркве у Лихтенталу; лекције су се у великој мери састојале од разговора и израза дивљења.[5] Чинило се да дечак добија више од познаника са пријатељски настројеним столарским шегртом који га је одвео у оближње складиште клавира како би Шуберт вежбао свирање на овом инструменту.[6] Такође је свирао виолу у породичном гудачком квартету, са браћом, Фердинандом и Игнацом, на првој и другој виолини и оцем на виолончелу. Франц је написао своје прве гудачке квартете управо за овај ансамбл.[7]

Млади Шуберт је прво привукао пажњу Антонија Салијерија, а тек онда бечке водеће музичке власти, 1804. године, када је препознат његов вокални таленат.[7] Октобра 1808. постао је ученик у Статконвикту (царска богословија) кроз хорску стипендију. У овој школи био је упознат са Моцартовим увертирама и симфонијама и симфонијама Јозефа и Михајла Хајдна.[8] Његова изложеност овим и мањим радовима, у комбинацији са повременим посетама опери, поставила је темеље за шире музичко образовање.[9] Један важан музички утицај дошао је од дела Јохана Зумстига, важног композитора тог времена, који је, како његов пријатељ Јозеф фон Спаун наводи, прерано “желео да модернизује”.[10] Шубертово пријатељство са Спауном почело је у Статконвикту и трајало током читавог живота. У тим раним данима, финансијски добростојећи Спаун опремао је сиромашног Шуберта са много рукописног папира.[9]

У међувремену, његов геније почео је да се приказује и његовим композицијама. Шуберту је повремено дозовавано да води Статконвиктски оркестар и Салијери је одлучио да му даје приватне часове из музичке теорије, па чак и композиције.[11] То је било прво дело за оркестар које је он написао, а након тога је велики део времена посветио компоновању камерне музике, неколико дела, клавирских комада и, много амбициозније, литургијска хорска дела у стилу “Salve Regina” (D 27) и “Kyrie” (D 31).

Дела[уреди]

Piano Sonata - Moderato
Piano Sonata - Andante
Piano Sonata - Menuetto
Piano Sonata - Allegretto
Piano Sonata - Moderato
Piano Sonata - Andante
Piano Sonata - Scherzo
Piano Sonata - Allegro
Mass in G, movement 1
Mass in G, movement 2
Mass in G, movement 3
Mass in G, movement 4
Mass in G, movement 5
Mass in G, movement 6
Impromptu in B-flat, movement 1
Impromptu in B-flat, movement 2
Impromptu in B-flat, movement 3
Impromptu in B-flat, movement 4
Impromptu in B-flat, movement 5
Impromptu in B-flat, movement 6
Impromptu in B-flat, movement 7
Impromptu in A-flat, D. 935/2 (Op. 142 No. 2)
Der Hirt auf dem Felsen

Референце[уреди]

  1. Rita Steblin, "Franz Schubert – das dreizehnte Kind", Wiener Geschichtsblätter, 3/2001, 245–265.
  2. Wilberforce (1866), p. 2 "the school was much frequented"
  3. 3,0 3,1 Duncan (1905), p. 3
  4. Gibbs (2000), p. 25
  5. Maurice J. E. Brown, The New Grove Schubert, ISBN 0-393-30087-0, pp. 2–3
  6. Wilberforce (1866), p. 3
  7. 7,0 7,1 Gibbs (2000), p. 26
  8. Duncan (1905), pp. 5–7
  9. 9,0 9,1 Duncan (1905), p. 7
  10. Gibbs (2000), p. 29
  11. Duncan (1905), p. 9

Спољашње везе[уреди]