Elektropop
| Elektropop | |
|---|---|
| Stilsko poreklo | |
| Kulturološko poreklo | Rane 1980-e |
| Tipični instrumenti | |
| Izvedeni oblici | |
Elektropop, takođe poznat kao tehnopop, oblik je sint popa koji se izvodi na sintisajzerima koji je svoj prvi procvat doživeo između 1978. i 1981. u Engleskoj i Nemačkoj. Elektropop je poslužio za promovisanje sint popa kao muzike za mase, ali kasniji muzikolozi ga svrstavaju kao podžanr sint popa. Mnogi muzičari su tradiciju elektropopa održali u 1990-im i 2000-im.[1]
Elektropop se razlikuje od sint popa utoliko što ima hladniji, robotički elektronski zvuk, čemu su razlog rani analogni sintisajzeri i njihova ograničenja. Reči pesama često vuku na naučno-fantastične teme, za razliku od tužne ljubavne tematike koja je prevladavala u komercijalnoj novotalasnoj muzici 1980-ih.
Mnoge elektropop pesme su u suštini pop pesme, sa jednostavnim, pamtljivim melodijama i plesnim ritmovima, ali se razlikuju od stilova elektroničke plesne muzika na koje je uticao (tehno, dab, haus, elektrokleš) po jakoj lirici koja ga uzdiže iznad jednostavne plesnosti.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Jones 2006, str. 107.
- ^ Pareles, Jon (21. 3. 2010). „Spilling Beyond a Festival's Main Courses”. The New York Times.
- ^ „Spilling Beyond a Festival’s Main Courses”. The New York Times. 22. 3. 2010 — preko New York Times.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jones, Hollin (2006). Music Projects with Propellerhead Reason: Grooves, Beats and Styles from Trip Hop to Techno. PC Publishing. ISBN 978-1-870775-14-4.
