Emela-ntouka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emela-ntouka
Ilustracija navodnog izgleda
Grupa:Kriptid
Podgrupa:„Živi dinosaur”, Jezersko čudovište
Stanište:močvare Republike Kongo, jezero Bangvelu u Zambiji

Emela-ntouka (engl. Emela-ntouka) je kriptid iz Republike Kongo koji se pojavljuje u mitologiji Pigmejskih plemena. Takođe se navodi da živi na području jezera Bangvelu u Zambiji. Opis Emela-ntouka nalikuje na kriptida Ngubua.

Porijeklo i značenje naziva[uredi | uredi izvor]

Ime ovog bića dolazi iz Lingala jezika što u prevodu znači "ubica slonova".

Drugi nazivi[uredi | uredi izvor]

Ovaj kriptid je znan još kao:

  • Aseka-moke (engl. Aseka-moke),
  • Njago-gunda (engl. Njago-gunda),
  • Irizima (engl. Irizima),
  • Ngamba-namae (engl. Ngamba-namae)[1],
  • Driptoceratops hidroensis (engl. Dryptoceratops hydroensis).

Opis kriptida[uredi | uredi izvor]

Emela-ntouka je navodno nalik na dinosaura iz grupe Ceratopsa.[2] Visok je 3 metra, dug 6 metara, a težak 6 tona. Ima grbu na leđima, koža joj je smeđe ili sive boje slična slonovskoj ali bez dlaka, tjelo joj je masivno i građeno kao u nosoroga[3], sve četiri noge su zdepaste i kratke i ostavljaju troprsti otisak velik kao kod slona, rep je debel i dug i nalik repu krokodila i ima dugačak rog na nosu. Životinja je vodozemana i biljojed je koji se hrani lisnatim biljkama. Glasa se kratkim režanjem i rikom. Veoma je agresivna i teritorijalna životinja, i napada slonove i druge veće životinje i tjera ih sa svog teritorija.

Hronologija susreta sa ovim bićem i viđenja[uredi | uredi izvor]

  • 1930. godine je navodno ubijena jedna Emela-ntouka blizu grada Dongoua (Republika Kongo);
  • J.E. Hudžes je u svojoj knjizi "Osamnaest godina na jezeru Bangveulu" (engl. Eighteen Years on Lake Bangweulu) iz 1933. godine, navodi da je neimenovana životinja (čiji opis odgovara Emela-ntouku) ubijena na obali rijeke Luapula, koja povezuje jezero Bangvelu i jezero Mveru, od strane ljudi iz plemena Va-Uši;
  • Emela-ntouku se po prvi put spominje u zapisima, po svom imenu, 1954. u članku časopisa "Mamalia" (engl. Mammalia) od strane ondašnjeg Likoualskog inspektora Luciena Blankoa. On navodi da je Emela-ntouka biće veće od bizona i da obitava u Likoualanskim močvarama (Republika Kongo). Takođe on je prvi spomenuo činjenicu da Emela-ntouka ubija slonove, bizone i vodenkonje kad je uznemiren, baš kao što Mokele-Mbembe napada vodenkonje. Iako su obe životinje biljojedi, takođe djele osobinu da su teritorijalne i da su one razlog zašto ih se Pigmeji najviše boje od svih opasni životinja.
  • Dr. Roj P. Makal, koji je predvodio dvije ekspedicije u Republiku Kongo 1980. i 1981. godine, navodi među raznim kriptidima u svojoj knjizi "Živi dinosaur?" (engl. A Living Dinosaur?) iz 1987. i Emela-ntouku i sve zapise koje je prikupio o njemu[4];
  • U drugoj epizodi planirane druge sezone Novozelandske dokumentarne emisije "Svijetski misteriji" (engl. World Mysteries) je trebalo da bude intervju sa čovjekom koji tvrdi da je naišao na uginulo truplo Emela-ntoukua. On tvrdi da još posjeduje rog ove životinje, koji je on odpilio od trupla. Epizoda je snimljena ali nikad nije prikazana.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Cryptid Zoo: Emela-ntouka (or "Killer of Elephants")”. Pristupljeno 29. 12. 2009. 
  2. ^ „Emela-Ntouka: Africa's Killer of Elephants”. Cryptomundo. Pristupljeno 29. 12. 2009. 
  3. ^ Loren Coleman & Jerome Clark. Cryptozoology A-Z. New York: Simon & Schuster, 1999. Page 83
  4. ^ Roy P. Mackal (1987) A Living Dinosaur? In Search of Mokele-Mbembe. E.J. Brill, Leiden.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емела-нтоука&oldid=26878029”