Замбија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 8°-18° ЈГШ, 22°-34° ИГД Република Замбија (енгл. Republic of Zambia) је земља без излаза на море у централном делу источне Африке. Граничи се са Демократском Републиком Конго на северу, Танзанијом на североистоку, Малавијем на истоку, Мозамбиком, Зимбабвеом, Боцваном на југу и са Анголом на западу. Прво име је било Северна Замбезија а затим Северна Родезија. Замбија је добила име по реци Замбези која је већим делом јужна граница земље.
| крилатица: One Zambia, One Nation | |
| Химна Stand and Sing of Zambia, Proud and Free |
|
 |
|
| Главни град | Лусака |
| Службени језик | енглески |
| - Председник | Рупија Банда |
| Независност: | 24. октобар 1964. |
| Површина | |
| - Укупно | 752.614 km² (38.) |
| - Вода (%) | 1 |
| Становништво | |
| - 2004. | 11.668.000 (77.) |
| - Густина | 13/km² |
| Валута | Замбијска квача |
| Временска зона | UTC +2 |
| Интернет домен | .zm |
| Позивни број | ++260 |
Садржај |
[уреди] Географија
Већину Замбије заузима висораван чија се висина креће од 1000 до 1500 m, испресецана дубоким речним долинама и тектонским каналима. Терен се успиње према истоку, где се у брдима Мафинга налази највиша тачка Замбије са висином од 2301 m. Велики део јужне границе према Зимбабвеу чини река Замбези на којој се налазе Викторијини водопади, међу најпознатијима на свету. Главни и највећи град је Лусака (1,2 милиона становника). Остали већи градови су Ндола (550 000), Китве (500 000), Кабве (260 000), Чингола (240 000), Мафулира (220 000) и Луаншија (180 000). Градови Ндола, Кабве, Чингола и Мафулира се налазе у "бакреном појасу" који је регија дуга око 200 км и широка око 80 км, а протеже се уз границу са Замбијом у области са великим природним залихама бакра и других метала. Рударска експлоатација у овој области почела је 1930. године и она представља имиграциону област у коју ради потраге за послом долази становништво из свих делова Замбије.
[уреди] Историја
Староседеоце Замбије, Бушмане и Хотентоте, пре 2000 година потиснули су Банту народи. У 8. веку на подручју горњег Замбезија народ Бароце основао је своју државу, а северно од ње формирао се племенски савез народа Бемба. Највећи део досељеника дошао је у ове крајеве у 15. веку с доласком народа Луба и Лунда из суседног Конга и Анголе. Народ Нгуни, који потиче с југа, придружио им се у 19. веку. Осим малобројних португалских истраживача Европљани нису дошли у додир с територијом Замбије све до средине 19. века када на ово подручје продиру западни истраживачи, мисионари и трговци. Тако 1855. године енглески истраживач Дејвид Ливингстон за Европу открива слапове на реци Замбези и назива их по краљици Викторији. Године 1888. Сесил Роудс, представник британских трговачких и политичких интереса, добио је од овдашњих поглавица концесију за искориштавање рудних богатстава, а још исте године Северна Родезија (данашња Замбија) и Јужна Родезија (садашњи Зимбабве) проглашене су за подручја британске интересне сфере. Под директну власт британске круне Северна Родезија је потпала 1924. године. Две Родезије заједно с Њасом формирају 1953. године Федерација Родезије и Њасе. Северна Родезија је у то време била поприште немира, што узрокује кризу управљања Федерацијом. Црначка већина је захтевала веће учешће у влади, што доводи у октобру и децембру 1962. до расписивања избора за Законодавно веће. Побеђују Удружена народна странка независности - УНИП и Афрички народни конгрес Замбије - ЗАНЦ, који у коалицији не сарађују нарочито сложно. Веће захтева одцепљење Северне Родезије од Федерације и потпуну самоуправу утемељену на новом уставу и ширим демократским правима. По распаду Федерације 31. децембра 1963. настаје дана 24. октобра 1964. независна Република Замбија. Први председник био је Кенет Каунда. Крајем шездесетих година Каунда је извршио национализацију, започео с развојем социјалистичке привреде и друштва, а 1972. године увео је једнопартијски политички систем. У почетку је његова владавина имала многе позитивне ефекте (уједињењ земље, изградња школа и болница, подизање животног стандарда), али је касније земља због пада цене бакра запала у економску кризу. На вишепартијским изборима 1991. године победио је опозициони лидер Фредерик Чилуба. Тржишна економија није знатно утицала на економски опоравак земље. На изборима 2001. године изабран је нови председник Леви Мванаваса, а 2008. Рупија Банда.
[уреди] Привреда
Иако је велика већина становника земље запослена у пољопривреди, главни покретач замбијске привреде је рударство. Земља има велика налазишта бакра, а вади се и кобалт. У постколонијалном раздобљу замбијска привреда је углавном стагнирала или назадовала, делом и због национализације рударске индустрије и последица лошег управљања, а делом и због неповољног светског тржишта бакра, главног извозног производа. У последњих неколико година програм приватизације и либерализације те раст цена бакра на светском тржишту помогли су економски опоравак земље. Извози се и значајна количина струје која се добија у хидроелектранама. БДП је за 2004. процењен на 900 амерички долара по становнику (мерено по ППП-у).
[уреди] Становништво
У Замбији живи око 70 етничких група које углавном говоре Банту језицима. Највеће су Бемба, Њанџа-Чева, Тонга, Лунда, Лувале, Каонде и Лози. Најзаступљенија религија је хришћанство, највише католичанство, а око трећина становника су муслимани или хиндуисти. Замбија је у афричким размерима прилично урбанизована – у градовима живи 44% становништва. Вирусом ХИВ-а заражено је 16,5% одраслог становништва (нешто мање од милион људи).
[уреди] Култура
У Замбији постоји мала заједница Југословена а сада држављана свих држава са простора СФР Југославије.
 |
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко (Западна Сахара) · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
