Efekat Nove Zemlje
Efekat Nove Zemlje je polarni optički fenomen koji nastaje usled prelamanja sunčeve svetlosti između atmosferskih metalimniona (termoklina) — tankih slojeva vazduha u kojima je temperatura znatno različita nego iznad i ispod njih. Ovaj efekat se manifestuje kroz privid da je Sunce izašlo iako se ono još uvek nalazi ispod horizonta. U stvari, posmatrač vidi sunčev odraz, čija je karakteristika često da ima oblik linije ili pravougaonika, sačinjenih od više silueta spljoštenog peščanog sata.
Prva osoba koja je zabeležila ovaj fenomen 24. januara 1597. godine je bio Gerit de Fer (Gerrit de Veer), član Vilem Barencove ekspedicije u polarnom regionu, kada je uočio Sunce dve nedelje pre prvog Sunčevog izlaska za tu geografsku širinu te zime.[1] Prava Sunčeva visina tog momenta je bila -4,9°.[2] Naziv je pojavi dat prema Novoj Zemlji (rus. Новая Земля), mestu gde ju je Fer prvi put uočio.
