Eho (mitologija)

Za druge upotrebe, pogledajte Eho (višeznačna odrednica).

A. Kabanel, Eho, 1887.

Eho (grč. Ἠχώ) je gorska nimfa, personifikacija odjeka.

Postoji nekoliko verzija ovog starogrčkog mita. Po prvoj Eho je Zevsovu ženu Heru zagovarala i onemogućavala je da ga uhvati u preljubi. Hera je zbog toga odlučila da je kazni tako što nije mogla da progovori prva, zbog čega se nimfa povukla u šume, gde je srela Narcisa u koga se nesretno zaljubila i uvenula od tuge. Od nje je ostao samo glas.

Druga verzija je da je u Eho bio zaljubljen bog Pan, ali je ona svoju ljubav poklonila Satiru. Ali postoji i verzija o srećnoj ljubavi Eho i Pana, iz koje su se izrodile njihove kćeri Jamba i Jinks.

Prema kasnijem predanju Eho je kći smrtnika i nimfe, koju su othranile nimfe, a muze su je naučile da peva i svira. Živela je sa nimfama i muzama i klonila se muškaraca, čak i Pana, koji joj se osvetio. Njeno raskomadano telo je sakrila Majka Zemlja, a po volji muza, glas Eho je ostao na zemlji da oponaša druge glasove, pa čak i Panovu svirku.

Literatura

• Rečnik grčke i rimske mitologije, D. Srejović, A. Cermanović, Srpska književna zadruga, Beograd, 1979