Ехо (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Ехо.
А. Кабанел, Ехо, 1887.

Ехо (грч. Ἠχώ) је горска нимфа, персонификација одјека.

Постоји неколико верзија овог старогрчког мита. По првој Ехо је Зевсову жену Херу заговарала и онемогућавала је да га ухвати у прељуби. Хера је због тога одлучила да је казни тако што није могла да проговори прва, због чега се нимфа повукла у шуме, где је срела Нарциса у кога се несретно заљубила и увенула од туге. Од ње је остао само глас.

Друга верзија је да је у Ехо био заљубљен бог Пан, али је она своју љубав поклонила Сатиру. Али постоји и верзија о срећној љубави Ехо и Пана, из које су се изродиле њихове кћери Јамба и Јинкс.

Према каснијем предању Ехо је кћи смртника и нимфе, коју су отхраниле нимфе, а музе су је научиле да пева и свира. Живела је са нимфама и музама и клонила се мушкараца, чак и Пана, који јој се осветио. Њено раскомадано тело је сакрила Мајка Земља, а по вољи муза, глас Ехо је остао на земљи да опонаша друге гласове, па чак и Панову свирку.

Референце[уреди]

  • Речник грчке и римске митологије, Д. Срејовић, А. Цермановић, Српска књижевна задруга, Београд, 1979

Спољашње везе[уреди]