Žana Bare

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žana Bare
Alegorijski portret Žane Bare obučene kao mornar, datira iz 1817. godine, nakon njene smrti
Datum rođenja(1740-07-27)27. jul 1740.
Mesto rođenjaKomel, Francuska
Datum smrti5. avgust 1807.(1807-08-05) (67 god.)
Mesto smrtiDordonja, Francuska

Žana Bare (Komel (Saona i Loara), 27. jul 1740 – Dordonja, 5. avgust 1807) bila je član ekspedicije Luja Antoana de Bugenvila na brodovima Boudeuse i Étoile 1766–1769. Bare je priznata kao prva žena koja je završila putovanje oko sveta, koje je obavila pomorskim transportom.[1][2]

Žana Bare pridružila se ekspediciji prerušena u muškarca, nazvavši se Žan Bare. Prijavila se kao sobar i pomoćnik prirodnjaka ekspedicije, Filiberta Komersona, neposredno pre nego što su Bugenvilovi brodovi isplovili iz Francuske. Prema Bugenvilovom izveštaju, Bare je i sama bila stručni botaničar.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Žana Bare je rođena 27. jula 1740. godine u selu Komel u oblasti Burgonja u Francuskoj. Njen zapis o krštenju postoji i identifikuje je kao legitimno dete Žana Barea i Žane Pošar. Njen otac je identifikovan kao nadničar i izgleda da je verovatno bio nepismen, pošto se nije potpisao u parohijski registar.[3][4]

Malo se zna o detinjstvu ili mladosti Žane Bare. Kasnije je rekla Bugenvilu da je ostala siroče i da je izgubila svoje bogatstvo u parnici pre nego što je počela da se maskira u muškarca. Njena majka je umrla 15 meseci nakon rođenja Žane, a otac kada je imala 15 godina.[5] Istoričari se slažu da su neki detalji priče koju je dala Bugenvilu bili izmišljotina kako bi se Komerson zaštitio od saučesništva u njenom maskiranju.[6][7] Burgonja je u to vreme bila jedna od zaostalijih provincija Francuske u pogledu stanja seljačkih klasa, a verovatno je da je Bareova porodica bila prilično osiromašena.[8][9]

Jedna od misterija života Žane Bare je kako je stekla osnove obrazovanja, jer njen potpis na kasnijim pravnim dokumentima daje dokaz da nije bila nepismena. Jedan od njenih biografa, Glinis Ridli, sugeriše da je njena majka možda bila poreklom iz Hugenota, grupe koja je imala višu tradiciju pismenosti nego što je inače tipično za seljačke klase tog vremena.[10] Drugi biograf, Džon Danmor, sugeriše da ju je podučavao paroh ili da je uzeo kao dobrotvorni slučaj član lokalnog plemstva.[6] Danijel Klod, međutim, primećuje da Žana nije potpisala parohijski registar za očevu smrt[11] (ili rođenje svog kumčeta 1756). Njen prvi poznati potpis je 1764. godine, što čini verovatnije da ju je Komerson naučio da piše, možda da bi mu pomogala u radu. Uvek se potpisivala svojim imenom Bare.[12]

Odnos sa Komersonom[uredi | uredi izvor]

U nekom trenutku između 1760. i 1764. godine, Bareova se zaposlila kao domaćica kod Komersona, koji se nastanio u Tulon-sur-Aruu, nekih 20 km južno od Komela, nakon njegovog venčanja 1760. Komersonova supruga, koja je bila sestra paroha, umrla je ubrzo nakon što je rodila sina u aprilu 1762. godine, i čini se da je Bareova tada, ako ne i ranije, preuzela upravljanje Komersonovim domaćinstvom.[13][14]

Takođe je očigledno da su Bare i Komerson imali ličniji odnos, pošto je Bare zatrudnela 1764. godine. Francuski zakon u to vreme je zahtevao od žena koje su zatrudnele van braka da dobiju „potvrdu o trudnoći” u kojoj su mogle da imenuju oca svog nerođenog deteta. Sačuvana je Žanina potvrda, iz avgusta 1764; podneta je u gradu 30 km daleko uz svedočenje dvojice ljudi. Ona je odbila da navede ime oca svog deteta, ali istoričari ne sumnjaju da je to bio Komerson i da je Komerson takođe sklopio aranžmane sa advokatom i svedocima u njeno ime.[15][16]

Ubrzo nakon toga, Bareova i Komerson su se zajedno preselili u Pariz, gde je ona nastavila da bude u ulozi njegove domaćice. Bareova je očigledno koristila ime "Žana de Bonefoa" tokom ovog perioda.[17][18] Njeno dete, rođeno u decembru 1764, dobilo je ime Žan-Pjer Bare. Bareova je dete predala pariskoj Foundlingbolnici. Brzo je smešten kod hraniteljice, ali je umro u leto 1765.[19][20] Drugi sin, Eme Judžin Prosper Bonefoa, rođen je u Parizu u maju 1766. Sudbina ovog deteta nije poznata, ali izgleda da je umrlo pre 1775.[21]

Godine 1765. Komerson je pozvan da se pridruži Bugenvilovoj ekspediciji. Oklevao je da prihvati jer je često bio slabog zdravlja; bila mu je potrebna Žanina pomoć kao medicinske sestre, kao i u vođenju domaćinstva i upravljanju njegovim zbirkama i papirima.[22][23] Njegovo imenovanje mu je omogućilo slugu, plaćeno kao kraljevski trošak, ali žene su u to vreme bile potpuno zabranjene na brodovima francuske mornarice.[24] U nekom trenutku je začeta ideja da se Bareova preruši u muškarca kako bi pratila Komersona. Da bi izbegla ispitivanje, trebalo je da se pridruži ekspediciji neposredno pre nego što je brod isplovio, pretvarajući se da je Komersonu nepoznata.

Pre nego što je napustio Pariz, Komerson je sastavio testament kojim je ostavio „Žani Bare, poznatoj kao de Bonefoa, mojoj domaćici“, paušalni iznos od 600 livri zajedno sa zaostalim platama i nameštajem njihovog stana u Parizu.[25][26]

Sa Bugenvilom[uredi | uredi izvor]

Bare i Komerson su se pridružili ekspediciji Bugenvil u luci Rošfor krajem decembra 1766. Dobili su zadatak da plove na teretnom brodu, Étoile. Zbog ogromne količine opreme koju je Komerson donosio na putovanje, kapetan broda, Fransoa Šenar de la Žiroa, ustupio je svoju veliku kabinu na brodu Komersonu i njegovom „pomoćniku“.[27] Ovo je Bareovoj dalo znatno više privatnosti nego što bi inače imala na prepunom brodu.

Pored Bugenvilovog objavljenog izveštaja, Bareova priča se nalazi u tri ostala sačuvana memoara ekspedicije: časopisu koji su zajedno vodili Komerson i Pjer Duklo-Gujo; časopis princa od Nasau-Zigena, putnika koji je platio putovanje na brodu Boudeuse; i memoari Fransoa Vivesa, hirurga na Étoile-u.[28] Vives je imao najviše da kaže o Bareovoj, ali njegovi memoari su problematični jer su on i Komerson bili u lošim odnosima tokom celog putovanja, a njegov izveštaj – uglavnom napisan ili revidiran posle činjenice – pun je insinuacija i zlobnih komentara upućenih i Komersonu i Bareovoj.[29][30]

Komerson je teško patio i od morske bolesti i od čira na nozi u ranom delu putovanja, a Bareova je verovatno većinu svog vremena provela brinući se o njemu. Osim ceremonije „prelaska granice“, koju je Komerson do detalja opisao u svojim memoarima, botaničari su imali malo toga da urade sve dok Étoile nije stigla u Montevideo.[31] Tamo su krenuli u pohode na okolne ravnice i planine. Komersonova noga ga je i dalje mučila, a čini se da je Žana obavila veći deo stvarnog posla, noseći zalihe i uzorke.[32] U Rio de Žaneiru – mnogo opasnijem mestu, gde je Étoile-ov kapelan ubijen na obali ubrzo po njihovom dolasku – Komerson je zvanično bio na brodu dok mu je noga zarastala, ali su on i Bareova ipak sakupili primerke cvetne loze, kojoj je dao je ime Bugenvilija.[33]

Posle druge posete Montevideu, njihova sledeća prilika da sakupe biljke bila je u Patagoniji dok su brodovi ekspedicije čekali povoljne vetrove da ih prenesu kroz Magelanov moreuz. Ovde je Žana pratila Komersona na najnepovoljnijim ekskurzijama po neravnom terenu i stekla reputaciju na račun hrabrosti i snage.[34][35] Komerson, koji je još bio sputan povredom noge, nazvao je Bareovu svojom „teretnom zveri“ na ovim ekspedicijama. Pored ručnog rada koji je obavljala sakupljajući biljke, kamenje i školjke, Bareova je takođe pomogla Komersonu da organizuje i katalogizira njihove primerke i beleške u nedeljama koje su usledile, dok su brodovi ulazili u Pacifik.

Preživeli izveštaji o ekspediciji razlikuju se od toga kada je Žanin pol prvi put otkriven. Prema Bugenvilu, glasine da je Bare žena kružile su neko vreme, ali njen pol nije konačno potvrđen sve dok ekspedicija nije stigla na Tahiti u aprilu 1768. Čim su ona i Komerson iskrcali na obalu, Bare je odmah bila okružena Tahićanima koji su povikali da je žena. Bilo je neophodno vratiti je na brod da je zaštiti od uzbuđenih Tahićana. Bugenvil je zabeležio ovaj incident u svom dnevniku nekoliko nedelja nakon što se dogodio, kada je imao priliku da poseti Étoile da lično ispita Bareovu.[36][37]

Ahu-toru, Tahićanin koji se dobrovoljno vratio u Francusku sa ekspedicijom i kasnije opširno ispitivan o Bareovoj mislio da je Bareova bila transvestit, ili mahu.[38] [39] Međutim, drugi starosedeoci Tahićani prijavili su prisustvo žene u ekspediciji Bugenvila kasnijim posetiocima ostrva, uključujući Džejmsa Kuka 1769. i Dominga de Bonečea 1772. godine,[40] što ukazuje da je njen pol bio poznat Tahićanima ali ne i njenim saputnicima u vreme kada je posetila ostrvo.

Nakon prelaska Pacifika, ekspediciji je očajnički nedostajalo hrane. Nakon kratkog zaustavljanja za snabdevanje u Holandskoj Istočnoj Indiji (sada Indonezija), brodovi su se duže zaustavili na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Ovo ostrvo bilo je važna francuska trgovačka stanica. Komerson je bio oduševljen kada je otkrio da njegov stari prijatelj i kolega botaničar Pjer Poavr služi kao guverner na ostrvu, a Komerson i Bareova su ostali kao Poavrovi gosti. Bugenvil je verovatno takođe aktivno podsticao ovaj aranžman, jer mu je omogućio da se reši problema žene koja je ilegalno bila na njegovoj ekspediciji.[41][42]

Na Mauricijusu, Bareova je nastavila da bude Komersonova pomoćnica i domaćica. Verovatno ga je pratila u sakupljanju biljaka na Madagaskaru i ostrvu Burbon 1770–1772. Komerson je i dalje imao ozbiljne zdravstvene probleme i umro je na Mauricijusu u februaru 1773. Njegovi finansijski resursi su se smanjili tokom njegovog boravka na ostrvu: njegov pokrovitelj Poavr je opozvan u Pariz. U međuvremenu, izgleda da se Bareova osamostalila, dobivši vlasništvo u Port Luju, glavnom gradu Mauricijusa, 1770.[43]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Nakon Komersonove smrti, Bareova je držala kafanu u Port Luju. Kažnjena je sa 50 livara zbog služenja alkohola nedeljom 1773.[44] Zatim se 17. maja 1774. udala za Žana Duberna, podoficira francuske vojske koji je najverovatnije bio na ostrvu na putu kući u Francusku.[45][46] Žana je u brak donela malo bogatstvo, verovatno iz kafane i možda drugih poslovnih poduhvata koje je vodila na ostrvu.[47]

Nema podataka o tome kada su tačno ona i njen muž stigli u Francusku, čime su završili njeno putovanje oko sveta. Najverovatnije je to bilo negde 1775. godine. U aprilu 1776. dobila je novac koji joj je pripadao po Komersonovom testamentu nakon što se direktno obratila državnom tužiocu.[48][49] Sa ovim novcem, nastanila se u rodnom selu muža, u Dordonji, gde su kupili imanje sa Žaninim novcem i živeli sa svojim nećacima.[50]

Godine 1785. Bareovoj je Ministarstvo pomorstva dodelilo penziju od 200 livra godišnje. Dokument kojim joj se dodeljuje ova penzija jasno pokazuje da su je do ovog trenutka visoko poštovali:

Žana Bare je, maskirajući se, oplovila svet na jednom od brodova kojim je komandovao gospodin de Bugenvil. Posebno se posvetila pomaganju gospodinu de Komersonu, doktoru i botaničaru, i sa velikom hrabrošću je delila trudove i opasnosti ovog naučnika. Njeno ponašanje je bilo primerno i gospodin de Bugenvil se na to poziva sa svim zaslugama... Njegovo lordstvo je bilo dovoljno milostivo da ovoj izvanrednoj ženi dodeli penziju od dvesta livara godišnje iz fonda za invalide, a ova penzija će se isplaćivati od 1. januara 1785. [51]

Umrla je u Sen Oleju 5. avgusta 1807. u 67. godini.[52][53]

Nasleđe i kontroverze[uredi | uredi izvor]

Solanum baretiae

Komerson je mnoge biljke koje je sakupljao nazvao po prijateljima i poznanicima. Jednu od njih, visok grm sa tamnozelenim listovima i belim cvetovima koji je pronašao na Madagaskaru, nazvao je Baretia bonafidia. Ali Komersonov naziv za ovaj rod nije preživeo, jer je već bio nazvan u vreme kada su njegovi izveštaji stigli u Pariz;[54] trenutno je poznata kao Turraea.[55][56] Dok je preko sedamdeset vrsta nazvano u čast Komersona, samo jedna, Solanum baretiae, odaje počast Bareovoj.[57]

Botanička bašta Njujorka uključuje primerak biljke, koji se pripisuje Komersonu, ali se veruje da ga je sakupila Bareova sa njim, u njihovom herbarijumu.[58]

U 2018, Međunarodna astronomska unija dala je ime planinskom lancu na Plutonu po njoj.[59]

Dugi niz godina, Bugenvilov objavljeni časopis – popularan bestseler u svoje vreme, u originalnom francuskom i engleskom prevodu – bio je jedini široko dostupan izvor informacija o Bareovoj. Novije studije su otkrile dodatne činjenice i dokumentaciju o njenom životu, ali veliki deo novih informacija ostao je malo poznat i nedostupan široj javnosti, posebno van Francuske. Prva njena biografija na engleskom jeziku, Džona Danmora, objavljena je tek 2002. godine, i to samo na Novom Zelandu. Ostali članci su se pojavljivali samo u naučnim časopisima.[60]

Biografija Žane Bare autorke Glinis Ridli iz 2010. godine, Otkriće Žane Bare, privukla je pažnju šire publike i pomogla da se obore neke od starih zabluda o njenom životu.[61] Međutim, ovu biografiju su kritikovali neki recenzenti zbog oslanjanja na neverovatne lance spekulacija koji nisu potvrđeni nikakvim drugim primarnim ili sekundarnim izvorima. [54] [62] Novo istraživanje[63][64] francuskih istraživača pružilo je jasnije arhivske informacije o životu Žane Bare, kao i nova biografija Danijel Klod, U potrazi za ženom koja je plovila svetom, objavljena 2020. Gugl je 27. jula 2020. proslavio njen 280. rođendan Google Doodle logotipom.[65]

Žana Bare se pominje u romanu Amitava Goša iz 2008. More makova: izmišljeni lik Polet Lambert identifikuje „Filipa i Žanu Komerson“ kao svog „unuka i unuku“.[66]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dunmore, John (2002). Monsieur Baret: First Woman Around the World. Heritage Press. ISBN 978-0-908708-54-3. 
  2. ^ Ridley, Glynis (2010). The Discovery of Jeanne Baret. Crown Publisher New York. ISBN 978-0-307-46352-4. 
  3. ^ Dunmore, str. 12
  4. ^ Ridley, str. 13
  5. ^ Clode, Danielle (2020) In Search of the Woman who Sailed the World, Pan Macmillan, Sydney pp. 21, 27
  6. ^ a b Dunmore, str. 15
  7. ^ Ridley, str. 162
  8. ^ Dunmore, str. 11–14
  9. ^ Ridley, str. 14–16
  10. ^ Ridley, str. 36–38
  11. ^ Clode, str. 36
  12. ^ Clode, str. 38
  13. ^ Dunmore, str. 27–28
  14. ^ Ridley, str. 38–389
  15. ^ Dunmore, str. 29
  16. ^ Ridley, str. 40–41
  17. ^ Dunmore, str. 29–30
  18. ^ Ridley, str. 68
  19. ^ Dunmore, str. 31–32
  20. ^ Ridley, str. 51–56
  21. ^ Clode, str. 292–293
  22. ^ Dunmore, str. 32, 36
  23. ^ Ridley, str. 57
  24. ^ Ridley, str. 59
  25. ^ Dunmore, str. 43
  26. ^ Ridley, str. 66–67
  27. ^ Ridley, str. 71
  28. ^ Ridley, str. 4
  29. ^ Dunmore, str. 53, 56
  30. ^ Ridley, str. 5
  31. ^ Dunmore, str. 55–67
  32. ^ Dunmore, str. 72
  33. ^ Dunmore, str. 72–78
  34. ^ Forster, Honore (januar 2000), „Voyaging Through Strange Seas: Four Women Travellers in the Pacific” (PDF), NLA News, Pristupljeno 21. 8. 2007 
  35. ^ Dunmore, str. 84–87
  36. ^ Dunmore, str. 100–101
  37. ^ Salmond, Anne (2010). Aphrodite's IslandNeophodna slobodna registracija. Berkeley: University of California Press. str. 92, 103, 113, 116. ISBN 9780520261143. 
  38. ^ Dunmore, str. 96–100
  39. ^ Ridley, str. 165–169
  40. ^ Anne Salmond, Aphrodite's Island, pp. 164, 255–256
  41. ^ Dunmore, str. 102, 158–164
  42. ^ Ridley, str. 205–210
  43. ^ Clode, str. 257
  44. ^ Clode, str. 274
  45. ^ Dunmore, str. 180–182
  46. ^ Ridley, str. 231–232
  47. ^ Clode, str. 289
  48. ^ Dunmore, str. 182–185
  49. ^ Ridley, str. 235–236
  50. ^ Clode, str. 376
  51. ^ Dunmore, str. 185–186
  52. ^ Dunmore, str. 188
  53. ^ Ridley, str. 241
  54. ^ a b Sandra Knapp, The plantswoman who dressed as a boy, Nature 470, 36–37 (3 February 2011).
  55. ^ Dunmore, str. 168
  56. ^ Ridley, str. 219–220
  57. ^ Tepe, Eric J.; Ridley, Glynis; Bohs, Lynn (2012). „A new species of Solanum named for Jeanne Baret, an overlooked contributor to the history of botany”. PhytoKeys (8): 37—47. PMC 3254248 Slobodan pristup. PMID 22287929. doi:10.3897/phytokeys.8.2101. 
  58. ^ Kiernan, Elizabeth (12. 3. 2014). „The Amazing Feat of Jeanne Baret”. Science Talk—NYBG blog. New York Botanical Garden. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
  59. ^ IAU. „Gazetteer of Planetary Nomenclature”. Pristupljeno 26. 3. 2021. 
  60. ^ Schiebinger, Londa (2003), „Jeanne Baret: the first woman to circumnavigate the globe”, Endeavour, 27 (1): 22—25, PMID 12642142, doi:10.1016/S0160-9327(03)00018-8. 
  61. ^ „"A Female Explorer Discovered On The High Seas"”. NPR. 26. 12. 2010. Pristupljeno 12. 9. 2021. 
  62. ^ "Incredible Voyage", The Wall Street Journal, 24 January 2011
  63. ^ Maguet, Nicolle, and Sophie Miquel. 2019. "De l'océan Indien aux rives de la Dordogne: le retour de Jeanne Barret après son tour du monde. Jeanne Barret et Jean Dubernat, propriétés et familles en Dordogne et en Gironde." Cahier des Amis de Sainte-Foy 114 (1):15–42.
  64. ^ Miquel, Sophie. 2017. "Les testaments de Jeanne Barret, première femme à fair le tour de la terre, et de son époux périgordin Jean Dubernat." Bulletin de la Société Historique et Archéologique du Périgord 144:771-82
  65. ^ „Jeanne Baret's 280th Birthday”. Google. 27. 7. 2020. 
  66. ^ Amitav Ghosh: Sea of Poppies. John Murray 2009 [2008], p. 262.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жана_Баре&oldid=27781709”