Zdravlje mladih

Zdravlje mladih predstavlja istovremeno, fizički kapacitet mladih (sposobnost, spremnost, vitalnost); psihološko funkcionisanje (pozitivna očekivanja od budućnosti, sposobnost učenja, samopoštovanje); socijalne veze (prijatelji, seksualni život, izbor partnera); okolinske potencijale (mogućnosti da se steknu nove informacije i veštine, mogućnosti za aktivnosti u slobodnom vremenu i slično) i zdravo ponašanje ili stil života.

Mladost se smatra, globalno posmatrano, periodom optimalnog zdravlja i najvećih bioloških mogućnosti, sa niskim stopama mortaliteta i morbiditetom u kome preovladavaju prolazna akutna stanja, a stope hroničnih oboljenja su niske. Mladost je takođe period kad postoji subjektivno osećanje dobrog zdravlja i dobrobiti, što potvrđuje i najveći broj studijau kojima mladi procenjuju svoje zdravlje.

Zdravlje i zdravstveno ponašanje mladih

U sklopu razmatranja zdravlja mladih, zdravstveno ponašanje predstavljaja oblast koja je tesno povezano sa zdravljam, bilo pojedinačno ili u međusobnoj povezanosti. Izučavanje ove oblasti poslednjih godina okupira značajnu pažnju stručnjaka kako u nizu medicinskih disciplina, tako isto i sociologa, psihologa, pedagoga, pravnika i drugih.

Zdravstveno ili zdravo ponašanje koje se smatra neposredno povezanim sa zdravljem definisano je kao

„svaka aktivnost koju preduzima individua bez obzira na opaženi zdravstveni status u svrhu unapređenja, očuvanja ili održavanjazdravlja– bez obzira da li jetakvo ponašanje objektivno efikasno ili ne, da se to postigne”. Njegov antipod, odnosno rizično ponašanje definisano je kao „specifični oblik ponašanja za koji je dokazano da povećava prijemčivost zaspecifične poremećajezdravlja ili bolest”.

Generalno gledano, brojna istraživanja pokazuju da je zdravlje (odnosno morbiditet i mortalitet) kod mladih direktno u funkciji zdravstvenog ponašanja bilo da je ono zdravo – odnosno da doprinosi očuvanju i unapređenju zdravlja bilo da je rizično, odnosno ono koje ugrožava zdravlje.

Najveći deo sadašnjih pretnji po zdravlje mladih potiče iz socijalnih, okolinskih i bihevioralnih faktora i tu pojavu neki nazivaju „socijalnim morbiditetom”, u okviru koga su najznačajniji doprinoseći faktori tog morbiditeta; širok dijapazon rizičnog ponašanja (narkomanija, nasilje, samoubistvo, rizično seksualno ponašanje i drugo).

U studiji SZO „Zdravlje i zdravstveno ponašanje mladih” najveći broj mladih procenjuje svoje zdravlje kao dobro ili odlično. Najzdravije se osećaju mladi u Švedskoj (98%), a najmanje zdravo u Ruskoj federaciji (81,2%).

Studija, sprovedena u Srbiji po metodologiji studije SZO, na uzorku beogradskih srednjoškolaca našla je da se 95,7% mladih osećaju veoma zdravo, dok je na „satelit istraživanju” među srednjoškolcima i studentima u Srbiji taj procenat nešto manji i iznosi 91,8%. Osećanje sreće, kao deo zdravlja i opšte dobrobiti pokazuju Srednjoškolci Beograda u 83,1% slučajeva, a a na uzorku srednjoškolaca i studenata taj procenat je nešto noži i iznosi 70,3%.

Ponašanje uzimanja rizika

Krajem osamdesetih godina 20. veka, termin „rizično ponašanje” biva zamenjen novim terminom „ponašanjem uzimanja rizika”, pri čemu koncept samog rizika, kao šanse, verovatnoće za oštećenje zdravlja i druge gubitke, ostaje nepromenjen. Ponašanje uzimanja rizika mladih definiše se kao

„oblik ponašanja koji se preduzima voljno, svesno, i čiji je ishod nepoznat, skopčan sa vrlo velikom mogućnošću za negativan ishod po zdravlje, pa čak i smrt...i podrazumeva da mladi čovek ima svest i saznanje o riziku i ipak ga preuzima, bez obzira na posledice.

Najčešći oblici ponašanja uzimanja rizika

Najčešći oblici ponašanja uzimanja rizika koji se vezuju za mlade su:

• Zloupotreba pušenja duvana
• Fizička neaktivnost
• Neadekvatna ishrana
• Upotreba alkohola i droge
• Ponašanje koje rezultuje povređivanjem — bilo u namernom povređivanju (nasilje, samoubistvo, ubistvo) bilo u nenamernom (nesreće, posebno saobraćajne).
• Ponašanje uzimanja rizika u seksualnim odnosima — najčešće rezultuje neželjenim trudnoćama i abortusima, kao i u polno prenosivim bolestima, a sa pojavom HIV infekcije ono rezultira u pojavi AIDS-a i smrti.

Svako od ovih ponašanja pojedinačno predstavlja značajnu pretnju po zdravlje a pored toga stručnjaci upozoravaju da se kod mladih retko javlja jedan oblik takvog ponašanja, već najčešće postoji tendencija njihovog grupisanja i time stvaranja veće verovatnoće za oštećenja zdravlja.

Reproduktivno i seksualno zdravlje mladih

Pol

Pol (engl - sex) je pojam koji se odnosi na fiziološke osobine koje osobu određuju kao mušku ili žensku:

• tip polnih organa (penis, testisi, vagina, materica, dojke...),
• tip preovlađujućih hormona (estrogen, testosteron),
• sposobnost proizvodnje sperme odnosno jajašca,
• sposobnost rađanja i dojenja.

Termin pol se upotrebljava kada se ima u vidu biološki i genetski aspekt neke osobe., a termin rod kada se misli na socio-kulturalni aspekt i očekivane uloge žena i muškaraca u jednom društvu. Zbog toga, kada se govori o rodu sadržaj tog pojma može da varira od kulture do kulture.

Rod

Rod (engl- gender) je pojam koji se odnosi na široku oblast ideja i očekivanja (normi) koji se tiču muškarca i žene, ili ideje o „tipično” ženstvenim odnosno muževnim karakteristikama i sposobnostima, kao i očekivanja o tome kako žene i muškarci treba da se ponašaju u različitim situacijama. Ove ideje i očekivanja su naučene, odnosno stečene u porodici, od prijatelja, idejnih vođa, u verskim i kulturnim institucijama, školama, na radnom mestu, pod uticajem medija. One se odražavaju i utiču na različite uloge, socijalni status, ekonomsku i političku moć žena i muškaraca u društvu.

Termin rod se upotrebljava kada se imaju u vidu socio-kulturalni aspekt i očekivane uloge žena i muškaraca u jednom društvu. Zbog toga, kada se govori o rodu sadržaj tog pojma može da varira od kulture do kulture.

Definicija pojmove koji se tiču polnosti

Polnos	Karakteristike
Heteroseksualnost	Polna orijentacija u kojoj osobu fizički privlače osobe suprotnog pola.
Homoseksualnost	Polna orijentacija u kojoj osobu fizički privlače osobe istog pola.
Biseksualnost	Polna orijentacija u kojoj osobu fizički privlače osobe oba pola.
Transvestizam	Osoba se oblači i ponaša kao pripadnik suprotnog roda. I heteroseksualci i homoseksualci mogu da se ponašaju na ovaj način. To može da bude samo prolazna faza, ali i stalni obrazac u polnom ponašanju.
Transseksualnost	Osoba želi da promeni (ili je već promenila) svoj biološki pol jer postoji nepodudarnost između njenih/njegovih telesnih polnih karakteristika (sa kojima se rodila) i njene/njegove polne identifikacije. Polna orijentacija varira.
Transrodnost	Osoba koja živi u skladu sa rodom koji je suprotan njenom anatomskom polu (ili muškarac koji živi kao žena, ali zadržava penis i seksualno funkcionisanje). Polna orijentacija varira.

Pubertet

Pubertet (lat—pubertas – polno sazrevanje) obuhvata procese biološkog, odnosno polnog sazrevanja deteta do sposobnosti da se ostvari reproduktivna funkcija. U pubertetu je polno sazrevanje uslovljeno razvojem polnih žlezda – jajnika kod devojčica i testisa kod dečaka – koji započinju da luče polne hormone.

Pod uticajem polnih hormona dolazi do razvoja i sazrevanja unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa, kao i do pojave sekundarnih polnih odlika, odnosno porasta dojki, uvećanja testisa i penisa, i pojave polne kosmatosti. Pubertet normalno počinje između 8. i 13. godine kod devojčica, a kod dečaka između 9. i 14. godine života. Prvo materično krvavljenje, kod devojčica, a kod dečaka prvo izbacivanje semene tečnosti iz penisa, su najznačajniji događaji u pubertetu i znak su da se pubertetski razvoj i polno sazrevanje normalno odvijaju.

Jedna od odlika savremene civilizacije je ranije polno sazrevanje, tako da pubertet kod dečaka i devojčica počinje u mlađim uzrastima. Uporedo sa sve ranijim nastupanjem puberteta, snižava se i prosečan uzrast u kome nastupa prva menstruacija kod devojčica, odnosno prvo izbacivanje semene tečnosti kod dečaka. Tako, prva menstruacija je u prošlom veku prosečno nastupala u 17,5 godina, a danas je prosečan uzrast njene pojave između 12. i 13. godine.

Ove promene se objašnjavaju poboljšanjem socio-ekonomskih uslova života, a naročitom boljim kvalitetom ishrane mladih.

Adolescencija

Adolescencija je period formiranja psihoseksualnog identiteta, ali i period seksualnog eksperimentisanja. Zbog toga seksualna ponašanja u adolescenciji ne moraju uvek da se poklapaju sa polnom orijentacijom. Kako je adolescencija period za koji su karakteristične promene, adolescentov polni identitet ne mora da postane i trajni polni identitet jedne osobe, ili homoseksualno ponašanje ili homoseksualne misli, fantazije, snovi i želje u pubertetu i adolescenciji, mogu da budu prolazna faza u razvoju polnog identiteta osobe. To znači da u mladosti mogu da se smenjuju homoseksualne i heteroseksualne faze koje treba shvatiti kao posledicu traženja psihoseksualnog identiteta.

Poremećaji reproduktivnog zdravlja

Rizicima za nastanak poremećaja reproduktivnog zdravlja naročito su izložene devojke. Od njih se često očekuje i da preuzmu odgovornost za upotrebu kontracepcije ili zaštitu od infekcija koje se prenose polnim odnosom.

Pri tome, postojanje tradicionalnog kulturnog obrasca čini položaj žena još težim, jer im dodeljuje podređenu ulogu, različitu od uloge muškarca koji ima pravo na izbor, grešku i promenu većeg broja seksualnih partnera. Devojke koje prihvataju ovakav uobičajeni kulturni obrazac sklone su da se, uglavnom zbog potrebe da vezu očuvaju i učvrste, povinuju željama i odlukama partnera (uključujući i nekorišćenje kontracepcije).