Zelenišno đubrivo
Zelenišno đubrivo (sideracija)(lat. Sidereus – zvezdan) je agrotehnička mera kojom se u zemljište zaorava zelena masa različitih biljnih vrsta, a najčešće su to leguminiozne biljne koje se ciljano gaje za tu namenu. Po ovom kultu verovalo se da plodnost s nebeskih tela, meseca i zvezda, prelazi na biljke, a s njih na zemljište. Odatle se i usevi za zelenišno đubrenje nazivaju siderati.[1]
Pozitivan efekat sideracije[uredi | uredi izvor]
Pozitivan efekat sideracije je u poboljšanju fizičkih osobina zemljišta, odnosno kapaciteta vode, aeraciji, smanjenju zbijenosti zemljišta, zatim obogaćenju zemljišta svežom organskom materijom, odnosnohranom i energetskim materijalom za mikroorganizme, zbog čega zemljište postaje biološki aktivnije. Brz porast i velika nadzemna masa siderata dobro pokrivaju zemljište i smanjuju ili sprečavaju rast i razvoj korova. Neki siderati iz zemljišta usvajaju teže pristupačna hraniva (i iz dubljih slojeva), a kasnije ih mineralizacijom pretvaraju u pristupačnija (usvajanje teško rastvorljivih fosfornih jedinjenja). Leguminozni siderati obogaćuju zemljište azotom. Na teškim zemljištima sideracija razrahljuje, a na lakim povećava kompaktnost zemljišta, ima efikasnu pedohigijensku ulogu pri ponovljenom gajenju istog useva ili monoprodukcije.[1]
Izbor siderata[uredi | uredi izvor]
Pri izboru siderata postoje dve osnovne grupe biljaka za zelenišno đubrenje, a to su: leguminizovani siderati i neleguminizovani siderati
Leguminiozni siderati[uredi | uredi izvor]
Leguminizovani siderati su: crvena i bela detelina, kokotac, soja, stočni bob, stočni grašak, obična i maljava grahorica, lupine, inkarnatska detelina, sastrica i lucerka.
Neleguminozni siderati[uredi | uredi izvor]
Nelegumizovani siderati su: uljana repica, gorušica, sudanska trava, raž, ječam, ovas, suncokret, heljda, facelija.
Biljke za zelenišno đubrivo[uredi | uredi izvor]
Najpogodnije biljke za zelenišno đubrivo su:
- Lupina dolazi u obzir za peskovita i beskrečna zemljišta, na kojima daje veliku količinu zelene mase – od 40.000 -75.000 kg/ha. Seje se u martu, a zaorava se kada je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna. Odlično uništava korove.
- Stočni grašak je odlična pokrovna biljka: daje 35.000 – 45.000 kg/ha zelene mase i brzo se razlaže. Otporna je prema mrazu pa se može sejati kako u julu, tako i u septembru, oktobru i novembru. Pošto poleže po zemlji mora da se seje u smeši s ovsem ili raži (140 kg graška i 60 kg ovsa ili raži po hektaru). Zaorava se kada je oko 50% biljaka u cvetu.[2]
- Obična grahorica vrlo dobro podnosi sve tipove zemljišta, ali je osetljiva na hladnoću – izmrzava na – 8 0C, zbog čega je treba sejati samo u julu ili avgustu, a zaoravati je kasno u jesen. I ona se zbog poleganja mora sejati u smeši s ovsem ili raži (120 kg grahorice i 60 kg ovsa ili raži po hektaru).
- Maljava grahorica je pogodna za srednje teška i peskovita zemljišta. Odlično podnosi zimske hladnoće, može se sejati ne samo u julu i avgustu, već i u septembru i oktobru. Seje se u istoj količini i smeši kao i obična grahorica.[2]
- Slačica daje od 30.000 do 35.000 kg/ha zelene mase, koja se brzo razlaže u zemljištu. Seje se početkom avgusta ili sredinom oktobra, u količini od 12 do 15 kg/ha. Zaorava se sredinom oktobra ili ako je u oktobru posejana, početkom aprila.
- Heljda je veoma dobra pokrovna biljna vrsta, jer se brzo razlaže i ima sposobnost da iz dubljih slojeva zemljišta izvlači kalijum i fosfor, koji su neophodni za voćke. Zbog osetljivosti prema mrazu seje se u martu ili još bolje sredinom leta. Dobra je i medonosna biljka. Seje se u količini od 150 do 200 kg/ha.[3]
Faktori[uredi | uredi izvor]
Faktori od kojih zavisi izbor siderata i uspeh zelenišnog đubrenja su klima, zemljište i sistem biljne proizvodnje. Dovoljno dug vegetacioni period pruža znatnu mogućnost za uključivanje useva za zelenišno đubrenje.
Klima kao faktor[uredi | uredi izvor]
Količina padavina ograničava gajenja siderata, pa se kao minimalna godišnja količina uzima 400-500 mm. Ispod 400 mm nema dovoljno vlage za izgradnju biljne mase ako se ne osigura navodnjavanje. Takođe je bitan raspored padavina u vegetacionom periodu.
Zemljište kao faktor[uredi | uredi izvor]
Srednje bogato zemljište humusom i ilovaste teksture pogoduje svim sideratima ali ima razlika između vrsta u tome kakvo zemljište podnose. Tako bob, grahor, stočni grašak i bela detelina dobro uspevaju na teškim zemljištima, dok žuta lupina, heljda i seradela na lakšim zemljištima. Za gotovo sve leguminozne siderate pogodna su zemljišta sa dovoljno kalcijuma, a takođe i nekim neleguminoznim usevima (kupusnjače). Od leguminoza je izuzetak lupina koja dobro podnosi i kiselo zemljište.[4]
Vreme unošenja siderata u zemljište[uredi | uredi izvor]
Za uspeh zelenišnog đubrenja bitno je vreme unošenja nadzemne mase u zemljište. Obično se usevi za zelenišno đubrenje u zemljište unose kasno u jesen zbog sporije razgradnje, odnosno da ne bi došlo do velikih gubitaka azota iz zemljišta. Na lakom zemljištu i u humidnijim uslovima siderati se u zemljište unose u proleće, da se spreči gubitak azota. Postoje razlike između leguminoznih i neleguminoznih siderata, a zatim između pojedinih biljnih vrsta. Važno je da se nadzemna masa dovoljno razvije. Ako preovladavaju lako razgradiva jedinjenja (celuloza), razgradnja u zemljištu teče prebrzo. Kod leguminoza se najveća količina biološki vezanog azota stvara nakon cvetanja. Treba čekati dok masa nešto odrveni, tada se formira više lignin koji se sporije razgrađuje.
Tehnika unošenja useva za zelenišno đubrenje[uredi | uredi izvor]
Zavisi od visine nadzemne biljne mase, a zatim da li je masa sočna ili je odrvenela. Freza vrlo dobro unosi i meša biljnu masu sa zemljištem, ali je glavno oruđe plug. Niski siderat se lako zaorava, ali ako su biljke visoke, potrebno ga je pre toga glatkim ili rebrastim valjcima povaljati u smeru oranja. Sledi tanjiranje teškim tanjiračama a nakon toga zaoravanje.
Nedostaci sideracije[uredi | uredi izvor]
Nedostaci sideracije su u dekalcifikaciji pod uticajem kalcijum-karbonata koji se oslobađa pri raspadanju organske materije. Posledica je gubitak kalcijuma, povećanje kiselosti, što je naročito opaženo na lakom, peskovitom zemljištu. Takođe siderati mogu imati uticaj na povećano razlaganje humusa u zemljištu.
Literatura[uredi | uredi izvor]
1. Ratarstvo i povrtarstvo, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet- Zemun, prof. dr. Zoran Broćić 141 - 144 str. ISBN 978-86-7834-198-4.
2. http://victorialogistic.rs/poljoprivreda/agrotehnicke-mere/zelenisno-dubrenje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2017)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Ratarstvo i povrtarstvo, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet- Zemun, prof. dr. Zoran Broćić 141 str. ISBN 978-86-7834-198-4.
- ^ a b „Zelenišna Đubriva – Nezavisno Domaćinstvo[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 04. 07. 2017. g. Pristupljeno 30. 05. 2017. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ [„Zelenišno đubrenje | VICTORIA LOGISTIC[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2017. g. Pristupljeno 30. 05. 2017. Sukob URL—vikiveza (pomoć) Zelenišno đubrenje | VICTORIA LOGISTIC]
- ^ Ratarstvo i povrtarstvo, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet- Zemun, prof. dr. Zoran Broćić 143 str. ISBN 978-86-7834-198-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Vistoria Logistic [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2017)
- Nezavisno domaćinstvo [2]