Небеско тело

Из Википедије, слободне енциклопедије

Под појмом небеских тела подразумевамо објекте у свемиру: звезде, планете, астероиде, природне сателите и већа небеска тела као што су галаксије, црне рупе и квазари. У раном средњем веку, људи су сматрали да се Сунце и Месец окрећу око равне плоче коју су носила 3 слона која су била на огромној корњачи. Многи астрономи, попут Галилеја су знали да то није тако, већ да се Земља окреће око Сунца, као и остале планете за које су знали. У сунчевом систему, постоји 8 планета (Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, и Нептун), укључујући и 5 патуљастих планета (Плутон, Церера и Ерида, Хаумеа и Макемаке) мада се верује да их има још много и до сада је пронађено 2000 патуљастих планета која круже око Сунца. Сунце такође кружи око центра галаксије Млечни пут, која има своја кружења око других галаксија. Галаксије се удружују у галактичка јата. Галактичко јато коме припада Млечни пут има 17 чланова који су везани гравитацијом.

Судари[уреди]

Небеска тела се често сударају. Астероиди се стално сударају једни о друге, комете често падају на планете и месеце итд. Верује се да је у раном Сунчевом систему било око 20 планета и да је сада преостало само 8 планета. Сударање планета и комета је мало у поређењу са огромним сударима као што су судари две неутронске звезде. При том судару се ствара црна рупа, објекат толико моћан и масиван, да чак ни светлост не може да побегне од овог објекта.

Међугалактички судари су највећи судари у космосу. Међутим, звезде у њима се сигурно неће сударати, јер су предалеко. Просечна удаљеност звезда јесте око 10 светлосних година. Млечни пут ће се сударити са галаксијом Андромедом.

Спољашње везе[уреди]