Изгубљене илузије
| Izgubljene iluzije | |
|---|---|
 Lisjen i madam de Baržeton (1837) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Illusions perdues |
| Autor | Onore de Balzak |
| Zemlja | Srbija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Prosveta, Beograd |
| Broj stranica | 753 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Jelisaveta Marković |
| Datum izdavanja | 1976. godina |
Izgubljene iluzije (franc. Illusions perdues) roman je koji je napisao francuski pisac Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac) između 1837. i 1843. godine kao trilogiju. Roman je sastavljen iz tri dela; pripada Balzakovoj Ljudskoj komediji; prvom delu Studija naravi; tematski Prizorima iz provincijskog života.[1]
Posvećeno Viktoru Igou[uredi | uredi izvor]
Roman je posvećen Viktoru Igou.
| „ | Vi, koji ste po pravu svakog Rafaela i svakoga Pita već bili veliki pesnik u dobu kad su ljudi još tako mali, vi ste se, kao Šatobrijan, kao svi istinski talenti, borili protiv zavidljivaca koji hvataju busiju iza stubaca u novinama ili se kriju u novinskom podzemlju. I zato želim da vaše pobedonosno ime doprinese pobedi ovoga dela koje vam posvećujem … Zašto bi onda Ljudska komedija obišla jednu silu, kad pariska štampa ne obilazi nijednu od njih? Srećan sam, gospodine, što mogu da se nazovem Vaš iskreni poštovalac i prijatelj, de Balzak[2] | ” |
O delu[uredi | uredi izvor]
Trilogija Izgubljene iluzije spada u dela koja su Balzaku zadala najviše muke pri stvaranju. Smatra se najznačajnijim i najdužim delom u međusobno povezanim Balzakovim romanima pod zajedničkim nazivom Ljudska komedija. Sedam godina razdvajaju objavljivanje prvog i poslednjeg dela romana. Na početku, Balzak je nameravao samo da uporedi palanačke naravi sa pariskim životom, žigošući obmane koje imaju jedni o drugima . Prvobitna zamisao razvijala se i dobila mnogo šire razmere. Roman nije postao samo slika individualnog života Lisjena de Ribamprea, mladića koji veruje da je veliki pesnik, i žene koja ga voli. Odnosi koji postoje između Pariza i provincije, i neodoljiva kobna privlačnost prestonice, otkrile su Balzaku savremenog mladića u jednom novom vidu kroz novinarstvo koje je smatrao krvavom ranom devetnaestog veka.[3]
Dva pesnika - prvi deo[uredi | uredi izvor]
U prvom delu se radnja odvija u Angulemu. Pored zanimljive palanačke sredine, Balzak slika dva suprotna karaktera. David Sešar je pesnička priroda koja se bori sa materijalnim nedaćama. Otac, bogati tvrdica, predao mu je staru štampariju sa dotrajalim mašinama i bez mušterija. Pred njim je mučan život, bez osmeha i lepota. On se miri sa sudbinom, odlučan je i vredan, a ljubav njegove žene daje mu snage da istraje u teškoj borbi. On bez roptanja podnosi miran palanački život, iako je bio nadahnut velikim nadama i uzvišenim snovima. Nasuprot ovom idealisti je Lisjen de Ribampre, siromašan mladić uzorne lepote, ambiciozan i duhovit, mekušac koji nema ni snage ni volje za teže i duže napore. On veruje da je veliki pesnik, ali ne uspeva u salonima gospođe de Baržeton koja ga voli i podržava do granica kompromitovanja, i odlazi sa njim u Pariz.[3]
Veliki čovek iz provincije u Parizu - drugi deo[uredi | uredi izvor]
Drugi deo se dešava u Parizu. Gospođa de Baržeton, koja je ubrzo uvidela težinu svoje greške i veličinu svoje ludosti, napustila je i ostavila samog, bez zaštite i životnih sredstva mladog i neiskusnog pesnika koga očekuje niz razočaranja. On ne uspeva da osvoji otmeni svet koji ga potcenjuje, dok kicoši ismevaju njegovo palanaštvo. On utoliko više pati što je obdaren finim duhom i živom inteligencijom. On je siromah, sam, bez veza, bez energije i snažnog samopouzdanja. Nesreće ga, ipak, podstiču na ozbiljan rad. Jedan pustolov, promašeni pisac i novinar, boem i ucenjivač ga uvodi u novinarstvo, predočavajući mu istovremeno i brze uspehe i svireposti borbi koje ga očekuju. Svojim prvim brilijantnim člancima postaje slavn, kao neka vrsta bulevarskog genija. Zatim, on je ljubavnik jedne od najlepših žena u Parizu, prodire u aristokratski svet, postaje moćna ličnost. Ali opijen svojim uspesim, on se podaje životnom vihoru, lakom i razvratnom životu. Svojim naglim uspinjanjem stiče nemilosrdne neprijatelje. Odguruju ga i odriču ga se i najprisniji drugovi novinari. Odbačen od svih, on se bori sa nevoljama i nesrećama, i pobeđen, ponižen i obeshrabren, napušta prestonicu i vraća se u Angulem, odakle je i došao.[3]
Patnje jednog pronalazača - treći deo[uredi | uredi izvor]
U trećem delu Balzak se vraća Davidu Sešaru, štamparu i pronalazaču novog načina izrade hartije, koga prikazuje kao žrtvu Lisjena de Ribamprea. David je primio dugove Lisjenove na sebe. Zbog dugova je prinuđen da proda svoj izum suparnicima i prikrivenim neprijateljima u Angulemu, jer ga pesnikovi poverioci uporno gone. On se bori i muči, ali ne podleže teškoćama u koje je upao. Uporno vredno radi, ali tek posle smrti svog škrtog oca moći će da živi u blagostanju. Borba Davida Sešara sa njegovim suparnicima kapitalistima koji se služe svim zakonskim lupeštvom poslovnog sveta, spada u nezaboravne stranice Ljudske komedije. A Lisjen, mučen grižom savešću, napušta Angulem, rešen da završi sa svojim životom. Susret sa Votrenom ga odvraća od te namere, i on će pod njegovom moćnom zaštitom i vlašću, živeti u Parizu svoj novi život i doživeti nove pustolovine koje su opisane u Sjaju i bedi kurtizana.[3]
Likovi[uredi | uredi izvor]
- Lisjen Šardon de Ribampre, pesnik i novinar
- Eva Šardon, Lisjenova sestra i Davidova žena
- David Sešar, štampar i pronalazač
- Gospođa de Baržeton, Lisjenova pokroviteljica
- Koralija, glumica, velika Lisjenova ljubav
- Braća Koante, štampari
- Pti-Klou, advokat
- Stari Sešar, Davidov otac
- Marica, radnica u štampariji
- Kolb, radnik u štampariji
- Serize, radnik u štampariji, kasnije izdajnik
- Novinari
- Lisjenovi prijatelji pisci
Lisjen de Ribampre[uredi | uredi izvor]
Lisjen de Ribampre spada u duboko izučene i veoma složne ličnosti Ljudske komedije. Neodoljivo lep, pesničke duše, obdaren duhom, ali slab i malodušan. U njemu se stalno sukobljavaju plemenite težnje i poročne sklonosti. On ne uspeva, i pored svih darova prirode, zato što nema otpora da odoli iskušenjima i čulnim uživanjima. Njegova je savest budna, nije uspavana, ali je neodlučna, nemoćna da se odbrani od iskušenja života. Njegovi povremeni napori idealizma slabe, on gubi polet stvaralačke energije i, postepeno i neosetno, survava se iz pada u pad. Sve te mene njegove mladostianalizirane su snažno i prodorno kroz splet raznovrsnih događaja i galeriju izrazitih tipova.[3]
Prijatelj Lisjena d Artez piše Evi, Lisjenovoj sestri:
| „ | Lisjen je slabić koji voli da se ističe, a to je glavni porok Francuza. I Lisjen će uvek žrtvovati i svog najboljeg prijatelja zadovoljstvu da pokaže svoju duhovitost. On bi sutra rado potpisao ugovor i sa đavolom, ako bi mu taj ugovor osigurao za nekoliko godina sjajan i raskošan život. ... Lenj kao svi ljudi pesničke prirode, on smatra da je vešt ako teškoće izigrava umesto da ih savlađuje.[4] | ” |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - 322 str. - (Srpska književna zadruga ; kolo 45, knj. 309)
- ^ Izgubljene iluzije / Onore de Balzak ; [prevela s francuskog Jelisaveta Marković]. - 3. izd. - Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - Str:[3]
- ^ a b v g d Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - Str: 124-129
- ^ Izgubljene iluzije / Onore de Balzak ; [prevela s francuskog Jelisaveta Marković]. - 3. izd. - Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Beogradski grafički zavod). Str: 563.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ogledi o realizmu : Balzak - Stendal - Zola - Hajne / G. Lukač ; [ogled o Hajneu prevela Vera Stojić]. - Beograd : Kultura, 1947 (Beograd : Kultura). - 218 str. ; 17 cm. - (Biblioteka o književnosti i umetnosti)
- Izgubljene iluzije / Dušan Pirjevec ; preveo sa slovenačkog Gojko Janjušević. - U: Letopis Matice srpske. - ISSN 0025-5939. - 145, 403, 3 (mart 1969), str: 285-312.
- Izgubljene iluzije : svršetak / Dušan Pirjevec ; preveo sa slovenačkog Gojko Janjušević. - U: Letopis Matice srpske. - ISSN 0025-5939. - 145, 403, 4 (april 1969), str: 426-452.
- Polemika između Balzaka i Stendhala / G. Lukacs. - U: Ogledi o realizmu / G. Lukacs. - Beograd : Kultura, 1947. - (1947), Str: 43-69.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
