Оноре де Балзак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оноре де Балзак

HBalzac.jpg
Оноре де Балзак

Информације
Пуно име Оноре де Балзак
Датум рођења 20. мај 1799.
Место рођења Тур (Француска)
Датум смрти 17. август 1850.
Место смрти Париз (Француска)
Дела
Потпис

Оноре де Балзак (фр. Honoré de Balzac; Тур, 20. мај 1799Париз, 17. август 1850) је био француски романописац који се сматра кључним аутором реализма.

Балзак је прешао да живи у Паризу 1814. године. Његово похађање Правног факултета у Паризу се поклопило са почетком француске рестаурације. Улазио је у различите пословне подухвате који су му уместо зараде доносили само губитке и дугове. Пропао је у послу са словоливницом и штампаријом. После тог финансијског слома дугови ће га пратити читав живот.

Свом презимену је додао племићко де 1830. године. Од тада се потписивао као Оноре де Балзак.

Пољска племкиња, Евелина Ханска, са свог имања у Верховњи, у Украјини је започела преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном Странкињом која се диви Балзаковим делима, развила се обострана љубав. Са госпођом Ханском се састао најпре у Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду. Након што је постала удовица 1842. године, госпођа Ханска је одбила руку Балзака. Са њом је затим путовао по Немачкој, Француској, Холандији и Белгији. Венчао се са госпођом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Украјини.

Био је председник Друштва књижевника. Два пута се кандидовао за Француску академију. Први пут (1839.) је повукао кандидатуру у корист Виктора Игоа, а другом приликом (1849.) је добио само два гласа.

Људска комедија (La Comédie humaine) заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у је настојао да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које слика. У предговору «Људској комедији» (објављеном 1842. године) је нагласио да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави. Предвидео је да «Људска комедија» садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе «Голицаве приче» ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године. У свом Каталогу дела која ће садржати «Људска комедија», Балзак је предвидео следећу поделу:

  • Први део: Студије нарави, разврстане по темама у шест група:
  1. Призори из приватног живота (Чича Горио),
  2. Призори из провинцијског живота (Евгенија Гранде, Изгубљене илузије),
  3. Призори из париског живота (Сјај и беда куртизана, Рођака Бета, Рођак Понс),
  4. Призори из политичког живота (Посланик из Арсија),
  5. Призори из војничког живота (Шуани),
  6. Призори из сеоског живота (Љиљан у долу).
  • Други део: Филозофске студије – Шагринска кожа, Трагање за апсолутним.
  • Трећи део: Аналитичке студије садрже само једно дело које није роман већ оглед «Физиологија брака»

Из жеље за новцем и славом писао је оно шта је сматрао популарним, и чиме би могао да привуче шири круг читалаца. Често је писао и по 16 сати дневно уз помоћ свеће и кафе не би ли што пре објавио своје дело. Овакво писање резултовало је тиме да већина његових дела даје утисак недовршености и неуредности, има грешке у тексту, а поједини делови су површни или недовршени.

Иако је одрастао далеко од Париза Балзак је био доста везан за овај град. Своја најбоља дела је написао у Паризу или о Паризу.

Оноре де Балзак и Гистав Флобер имали су велики утицај на касније реалистичаре и натуралисте: Ги де Мопасан, Жорж-Шарл Исманс, и у Енглеској Џорџ Елиот.

Литература[уреди]

  • Душан Милачић, Балзак. Живот и рад, Српска књижевна задруга, Београд
  • Andre Maurois, Прометеј или живот Балзаков, превео К. Будор, Напријед, Загреб
  • Штефан Цвајг, Балзак, Народна просвејта, Сарајево

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :