Interkulturalna filozofija

Interkulturalna filozofija je filozofski pravac, koji se zalaže za razmenu filozofskih ideja svih filozofskih tradicija iz različitih kultura, kao i za njihovu ravnopravnost i jednakost u svetu. Ona je naziv filozfoskog i kulturalnog stanovišta, mišljenja, ubeđenja i saznanja.

Šta je kultura?

Reč kultura potiče iz latinskog jezika (lat. cultura) od glagola lat. colere. Upotreba ovog glagola ima dinamično značenje i odnosi se na radnje, aktivnosti i delatnosti, koje imaju za cilj ne samo da promene neku stvar, nego da je menjajući poboljšaju (npr. agrikultura). U modernoj upotrebi jezika, reč kultura se odnosi na stanje stvari, na rezultat neke aktivnosti, ne na samu aktivnost. U ovom statičkom smislu, kultura označava stanje određene grupe ljudi, koji ostaje konstantan za jedan određeni period vremena. U stvarnosti ne postoje čisto statički ili čisto dinamični oblici kulture, postoji samo mešavina ova dva oblika. Stanje kulture se ogleda u normama, predstavama, idejama i pogledima na svet, u njemu pojedinci žive, deluju, rade i osećaju. Kroz akcije pojedinaca menja se stanje jedne kulture. Dakle, pod kulturom se obično podrazumeva oblikovanje određenog načina života, koji opstaje u mnoštvu drugih kultura i u prirodi. Kada se upotrebi u množini, ova reč označava načine ispoljavanja i izražavanja različitih društava i grupacija, koji su u njihovom tipičnom obliku prepoznatljivi i opisivi. Tako mi govorimo o kineskoj, indijskoj ili grčkoj kulturi i pri tome mislimo na jedinstvenost načina govora, ponašanja, mišljenja i delanja, koja utiče na različite oblasti života, kao npr. na muziku, arhiktekturu, na način vladanja kao i na filozofiju.

Šta je filozofija?

Filozofiranje je, kao i stvaranje umetničkih dela, samostalni atribut ljudstva, proizvod ljudske kulture. U kriznim i konfliktinim situacijama jedne kulture rađa se filozofija. Tada se postavljaju pitanja o osnovama, uslovima i razlozima postojanja i opstajanja, pitanja o etičkim normama i vrednostima kao i pitanja šta je stvarno, šta se može spoznati? Traženjem odgovora uz pomoć razuma, a to znači potreba da se definišu pojomovi, razviju argumenti i smisle najbolji načini za sticanje znanja i izbegavanje nesporazuma i grešaka, nastaje filozofija te kulturne zajednice. Ova pitanja su manje-više ista u svim kulturama, dok se odgovori razlikuju od tradicije do tradicije. Dakle, pod filozofijom se podrazumeva svako tumačenje sveta i ljudskog života na racionalnoj osnovi, tako gledano, tragovi filozofije se mogu videti u mitovima i literaturi. Filozofija kao nauka je nastala kada se oslobodila od mitskog konteksta. Ona nije rezultat samo jedne kulture, ali se ne može tvrditi da je možemo naći u bukvalno svim kulturama. Ono što je za interkulturalnu filozofiju bitno je da su sve filozofije ovog sveta po rangu iste, a po sadržaju različite. I ma koliko različitog sadržaja one bile, moraju imati bar neke zajedničke tačke preklapanja, inače mi ne bismo mogli da ih nazovemo samo jednim imenom „filozofija“.

Kulturalna dilema

Kultura nije samo jedna tema u filozofiji pored drugih, ona je uslov za filozofiju, njen problem i izazov. Nijedna filozofija nije nezavisna od kulture u kojoj je nastala, naprotiv, kultura jedne zajednice određuje u kom pravcu će se filozofija razvijati. Sa druge strane, svaka filozofija zahteva odgovore i rešenja koji su opštevažeći, to znači nezavisni od kulture. Kulturalna dilema se ogleda u tome da filozofija, sa jedne strane, polaže pravo na univerzalnost, a sa druge ne može da se ogradi od kulturalnog sistema u kom je nastala.

Inter-, trans-, ili multikultura

Prefiks „inter“ ukazuje na jedan međuprostor između kultura, koji sugeriše kako na sličnosti tako i na razlike između kultura, religija i filozofija. Reč multi(kultura) znači puno (kultura), ali ne ukazuje na odnos između njih. Multikultura označava zajednički život ljudi različitog kulturnog porekla u jednoj zajednici (npr. država). Interkultura je uslov za mogućnost multikulturalne zajednice. Problemi inter- i multikulture su umnogome slični, ali ova dva pojma ipak treba razlikovati. Trans znači sa druge strane. Transkultura ne uzima u obzir pojedinačnosti i jednstvenosti različitih kultura, nego traži samo ono što je tim kulturama zajedničko.

Interkulturalna filozofija

Interkulturalna filozofija je samostalna filozofska disciplina i istovremeno treba da bude sastavni deo svih ostalih filozofskih disciplina i tradicija. Ona se zalaže za posredovanje između onog što je svakoj filozofiji jedinstveno i onog opšteg jedne univerzalne filozofije. U suštini, radi se o procesu emancipacije van-evropskih filozofskih i kulturalnih tradicija, pošto i one žele da ponude sopstvene odgovore i moguća rešenja na filozofska pitanja i probleme. Kao takva, interkulturalna filozofija ima više mesta rođenja, tj. više centara u kojima je filozofija nastala i u kojima se i dalje neguje, ali ona sama nije nigde smeštena, odnosno, nije centralizovana. Ona podržava centre, ali ne centrizme. Naprotiv, ona treba da doprinese prevazilaženju svih lokalnih centrizama u načinu mišljenja, govorenja i delanja. To je, pre svega, pitanje prakse, za koju postoji jedno minimalno pravilo, koje se može izraziti na dva načina. Negativno formulisano, ovo pravilo nam kaže da nijedna filozofska teza nije dobro zasnovana, ako su u njenom nastajanju učestvovali ljudi iz samo jedne kulture. U pozitivnom smislu, ovo minimalno pravilo nam sugeriše da tražimo, kad god je to moguće, kulturalna preklapanja filozofskih pojmova, jer je vrlo verovatno da su dobro zasnovane filozofske teze nastale u više kultura, ne samo u jednoj. Samo pridržavanje ovog pravila donelo bi znatne promene u komunikaciji i argumentaciji.

Centrizmi

Franc Martin Vimer (rođ. 14. novembra 1942. u Sankt Martinu, u Austriji) razlikuje 4 oblika centrizma. Ekspanzivni centrizam se može naći u kulturi A koja smatra da je njena ideja jedina prava i neprikosnovena, svesno odbija sve ostale predloge i ideje i aktivno utiče na druge kulture (B, V, G) da prihvate tu ideju kao svoju i jedinu ispravnu. Primeri iz istorije za ovaj tip centrizma su hrišćanstvo i kolonizacija. Integratvni centrizam se koristi metodom „nenapadanja“. To znači da kultura A veruje u ispravnost i univerzalnu važnost svojih ideja, ali za razliku od prvog primera, ona ne prisiljava druge da joj se pridruže, nego veruje da će joj kulture B, V i G same prići i postati kao A, jednom kada prepoznaju ispravnost i neprikosnovenost njenih ideja. Primer za ovakav oblik centrizma je konfučijanizam. Oba primera poriču da postoji problem kulturalne dileme. Separativni centrizam omogućuje postojanje više centara, koji su, iako jedan pored drugog, potpuno nezavisni od drugih, deluju samo za sebe i kritikuju svaki pokušaj univerzalizacije. Na primer, kulture A, B, V i G postoje jedna pored druge, ali bez međusobnih uticaja i bez međusobne komunikacije. Svaka kultura postoji za sebe, ideje druge kulture se ne prihvataju, ali tolerišu. Primer za treću vrstu centrizma se nalazi uvek tamo gde se priča o nepremostivim razlikama između istoka i zapada. Tentativni centrizam opisuje situaciju u kojoj postoji više centara, ali nijedan od njih ne polaže pravo na aposlutnu i univerzalnu punovažnost, nego se do nje dolazi razgovorom. Odlučujuće za uspešno razumevanje i komunikaciju je mogućnost promene perspektive, kako inter-, tako i intrakulturalno, kao i mogućnost da se u svako vreme pođe iz više perspektiva, a ne samo iz jedne. Ovaj centrizam odgovara metodi interkulturalne filozofije koja se naziva polilog.

Uslovi

Interkulturalno orijentisana filozofija mora da prihvati da ni svet, niti pojmovi, metode, teorije i sistemi, koje mi razvijamo u ovom svetu nisu nepromenljive apriori veličine. To znači da su naši stavovi i subjektivna mišljenja upravo samo to, a ne apsolutna istina. Dalji uslovi su otvorenost ka promenama i novim rezultatima, priznanje i poštovanje različitosti i prihvatanje druge filozofije i kulture kao ravnopravnih subjekata, a ne kao objekata posmatranja i ispitivanja. Ovi uslovi omogućavaju bolje upoznavanje drugih različitih kultura, a kroz upoznavanje različitosti, svaka kultura će još bolje upoznati i razumeti samu sebe.

Metode

Metoda interkulturalne filozofije se sastoji u vođenju razgovora između dve ili više filozofija sa različitog kulturnog područja. Glavna filozofska pitanja trebaju biti tako prodiskutovana, da zajednička rešenja ili odgovori potiču iz što više različitih tradicija. Ovakva vrsta razgovora se naziva polilog. Polilog je metoda interkulturalne filozofije, koja omogućava filozofiranje na interkulturalnom nivou, uprkos kulturalnim razlikama. Ne radi se o čistom poređenju kultura, niti o dijalogu. Radi se o razmeni filozofskih ideja između predstavnika različitih kultura, tako što se traže kulturalna preklapanja, zajedničke tačke gledišta i razlike. Ono što se u kontekstu neke druge kulture ne može razumeti, treba ipak poštovati. Interkulturalna filozofija nema omiljeni sistem pojmova, ne poznaje predrasude, nema nijedan jezik za maternji i ne posmatra kulture i njihove filozfije kao na hijerarhijskoj lestvici. Idealan oblik poliloga se sastoji od razgovora više predstavnika različitih kultura, u kom su svi sagovornici ravnopravni, ali ipak uslovljeni svojom sopstvenom kulturom. Svaki učesnik razmenjuje svoje ideje sa svim ostalim učesnicima i svi su jednako zainteresovani za druge i njihove ideje. U stvarnosti je tako da jedna kultura ima jači stepen uticaja nego neka druga, a i stepen interesovanja varira od učesnika do učesnika. Zbog toga je interkulturalna filozofija sebi postavila za zadatak da kvalitativno proširi razgovor kultura, a ne samo da se služi već etabliranim većinama i njihovim predstavnicima, jer nekad je potrebno potražiti druge da bismo ih mogli upoznati.

Ciljevi i zadaci

Filozofija ima za zadatak da pojasni važnost kulturalnih tradicija za sadašnjost i za budućnost. Nije cilj stvoriti jednu novu idealnu filozofiju, nego izgraditi vezu između različitih filozofija sa različitih kulturnih područja, koje znaju da su njihove ideje i teorije uslovljene sopstvenom kulturom. Glavni cilj interkulturalne filozofije je razviti metode koje omogućavaju ravnopravni razgovor između predstavnika što više različitih kultura. Isto tako važan cilj je razvoj novog, neevropskog i necentralizovanog koncepta istorije filozofije, koji opisuje nastanak i razvoj filozofije i na drugim kontinentima a ne samo u Evropi. Sve do kraja dvadesetog veka su filozofske ideje zapadne Evrope predstavljane svuda u svetu kao univerzalno važeće, dok su filozofije drugih kultura nazivane mudrostima. Međutim, filozofija nije posed Evrope niti bilo koje druge kulture i zato je neophodno da pogledamo istoriju filozofije kroz dimenziju interkulturalnosti. Dalje, treba naći nove kategorije i pojmove, koji će se etablirati u različitim jezicima, i koji će omogućiti ne samo da u životnim pitanjima bolje razumemo jedni druge, nego i da naučimo nešto jedni od drugih. Jedan takav interkulturalni uvid vodi ka novom, boljem i dubljem razumevanju filozofije u teoriji i u praksi.

Literatura

• Fornet-Betancourt, Raúl: „Philosophische Voraussetzungen des interkulturellen Dialogs“, in: Polylog. Zeitschrift für interkulturelles Philosophieren. 1 (1), 1998, 38-53.
• Kimmerle, Heinz: Interkulturelle Philosophie zur Einführung. Hamburg: Junius Verlag 2002.
• Mall, Ram Adhar: Philosophie im Vergleich der Kulturen. Interkulturelle Philosophie – eine neue Orientierung. Darmstadt: Primus Verlag 1996.
• Mall, Ram Adhar: „Das Konzept einer interkulturellen Philosophie“, in: Polylog. Zeitschrift für interkulturelles Philosophieren. 1 (1), 1998, 54-69.
• Wimmer, Franz Martin|Franz Martin Wimmer: Interkulturelle Philosophie. Eine Einführung. Wien: Facultas 2004 (UTB).