Kapsularna kontraktura

Kapsularna kontraktura četvrtog stepena desne dojke 29-godišnje pacijentkinje sedam godina nakon subglandularne implantacije 560 ml implantata ispunjenih silikonskim gelom.

Kapsularna kontraktura jedna je od komplikacija zbog implantata dojke ili veštačke proteze, koja nastaje kao odgovor imunološkog sistema na strane materijale u ljudskom telu.

Patofiziologija

Pojava kapsularne kontrakture prati stvaranje čvrstog omotača satsavljenog od kolagenih vlakana, stvorenih imunološkim odgovorom na prisustvo stranih predmeta hirurški ugrađenih u ljudsko telo, npr. implantata dojke, veštačkih pejsmejkera i, ortopedskih proteza itd.

Kapsularna kontraktura se javlja kada se kapsula sa kolagenim vlaknima smanji, zategne i stisne implantat dojke, slično kao kada nastane kolaps mehurića žvakaće gume. To je medicinska komplikacija koja može biti bolna i nelagodna i može narušiti estetiku implantata dojke i samu dojku.

Iako je uzrok kapsularne kontrakture nepoznat, faktori zajednički za njegovu incidencu uključuju bakterijsku kontaminaciju, puknuće ljuske implantata dojke, curenje silikonskog gela i hematom.

Iako je kapsularna kontraktura posledica dejstva imunološkog sistema koji brani telesni integritet i zdravlje pacijenta, ona se može ponoviti, čak i nakon neophodne korektivne operacije za početnu incidencu.

Dijagnoza

Radiografski nalaz kod kapsularne kontrakture

Dijagnoza patološkog procesa zasniva se na spoljašnjem vizuelnom pregledu, palpaciji, ultrazvučnom ili radiografskom imidžingu U ovom slučaju procena simptoma prema stepenima koji odgovaraju promenama u fibroznoj kapsuli se vrši prema Bakerskoj skali:

• Prvi stepen - dojka je obično mekana i izgleda prirodno po veličini i obliku
• Drugi stepen - dojke su malo čvrste, ali izgledaju normalno
• Treći stepen - dojka je čvrsta i deluje nenormalno
• Četvrti stepen - dojka je tvrda, bolna na dodir i deluje nenormalno

Faze ove klasifikacije jasno odgovaraju stepenu histoloških promena prema Vilfingederovoj klasifikaciji:

• Prvi stepen – kapsula je tanka i elastična, bez suženja, kompresije. Njegova formacija je normalna reakcija tela na prisustvo u tkivima stranog tela.
• Drugi stepen – kompresivna fibroza, gigantske ćelije su odsutne.
• Treći stepen – stiskanje fibroze uz prisustvo gigantskih ćelija.
• Četvrti stepen – prisustvo ćelija inflamacije, granuloma,nastala zbog prisustva stranog tijela, patološke proliferacije sudova, moguće je formirati neurus (zgušnjavanje oštećenih živaca).

Metoda

Metode hirurške implantacije kojima je smanjena kapsularna kontraktura uključuju submuskularno postavljanje implantata dojke, korišćenjem implantata sa teksturom ili poliuretanom, ograničeno rukovanje implantatima, minimalan kontakt sa kožom zida grudnog koša pre ugradnje, i navodnjavanje mesta hirurške intervencije trostrukim antibiotskim rastvorima. Upotreba teksturnih implantata može povećati rizik od raka. Korekcija kapsularne kontrakture može zahtevati hirurško uklanjanje (oslobađanje) kapsule ili uklanjanje i moguću zamenu samog implantata dojke. Zatvorena kapsulotomija (prekidanje kapsule spoljnim manipulacijama), nekada uobičajeni manevar za lečenje tvrdih kapsula, prekinuta je jer bi mogla da pukne implantat dojke. Nehirurške metode lečenja kapsula uključuju masažu, spoljni ultrazvuk, lečenje inhibitorima leukotrienskih puteva (npr. Accolate, Singulair), i impulsnu terapiju elektromagnetnim poljem.

U martu 2000. godine, na prezentaciji Uprave za hranu i lekove, izveštaj Mentora ukazao je da je 43 procenta pacijenata sa fiziološkim implantatima dojke prijavilo medicinske komplikacije koje su se dogodile u roku od tri godine od operacije; štaviše, 10 posto te procentualne grupe žalilo se na kapsularnu kontrakturu.

Lečenje kapsularnog kontraktura se vrši pomoću diferenciranog pristupa, u zavisnosti od stepena promena tokom formiranja kapsule. Sa promenama u prvom stepenu, što je uobičajena normalna reakcija tela, nema potrebe za lečenjem.

Sa pojavom znakova drugog stepena preporučuje se konzervativna terapija, uključujući i injekcije antiinflamatornih lekova, unos vitamina "E", postavljanje različitih fizioterapijskih procedura i specijalna masaža. Ove metode su dizajnirane da zaustave ili bar usporavaju razvoj ožiljnih vezivnih tkiva.

Lečenje kontraktura trećeg i četvrtog stepena je moguće samo hirurški. Izbor obima ponovljene hirurške intervencije je individualne prirode. Zavisi od razloga, stepena promene i problema koji se rešava, uzimajući u obzir želje pacijenta. U nekim slučajevima, ponovljena hirurška intervencija se sastoji isključivo u ekstrakciji implantata dojke.

Ponovljanje operacija

Glavni cilj i osnovni principi kojima se hirurg rukovodi ponovljenom operacijom su:

• Sprovođenje revizije same proteze i prostora oko njega.
• Kapsulotomija ili delimična ili potpuna kapsleektomija.
• Obnavljanje estetskog stanja mlečnih žlezda.
• Sprečavanje razvoja ponovljenog kontraktura.

Način izvođenja kapsulotomije

Kapsulotomija može biti izvedena otvorenom metodom ili endoskopskom. Operacija se sastoji od široke disekcije fibrozne kapsule, zbog čega je uklonjeno njegovo delovanje pritiska i oblik implantata i, u skladu s tim, žlezda se obnavlja.

Ako je potrebno, volumen šupljine se menja, položaj implantata se ispravlja ili zamenjuje. Kapsulotomija se u određenim slučajevima može izvoditi endoskopskom metodom, čije su prednosti znatno manje, u poređenju sa otvorenom metodom, oštećenjem mekog tkiva, odsustvom dodatnih ožiljaka, skraćivanjem trajanja operacije i periodom rehabilitacije. Međutim, ovaj metod ne dozvoljava promjenu položaja implantata, uklanjanje ili zamenu.

Kapsulektomija se sastoji u delimičnom uklanjanju kapsule, ali češće je potpuno ukloniti jednim jedinicom sa implantom bez ugrožavanja njegovog integriteta.

Estetska korekcija

Estetska korekcija se obavlja pojedinačno – istovremeno sa kapsulektomijom ili 6-12 meseci nakon nje, u zavisnosti od kliničkih podataka, prisustva i težine ptoze mlečne žlezde i stanja njihovih tkiva. Ove i druge okolnosti utiču i na izbor jedne ili druge metode hirurške estetske korekcije.

Glavne su:

• ponovljena endoprostetika pomoću implantata veće (po pravilu) zapremine;

• ponovljena protetika koristeći iste implante, ali stvaranje drugog "džepa" za njih;

• kombinacija endoprostetike sa jednom od vrsta (periareolarna, vertikalna, sa T-inverznom rezom) mastopeksije.

Često ponovljena hirurška korekcija omogućava dobar estetski rezultat.

Prevencija

Preventivne mere omogućavaju određeni stepen smanjenja verovatnoće razvoja patoloških procesa odnosno formiranja grubih vlaknastih tkiva. Sprečavanje kapsularnog kontraktura sprovodi se u fazama, i uključuje sledeću prevenciju:

• Opšta, upotreba endoproteza samo najnovije generacije, kao i od pouzdanih proverenih proizvođača; pojedinačni parametri selekcija endoproteze i operativnih taktika definisanje mesta implantata (submuskularna ili retromamarna).
• Intraoperativna, koja se szasniva na pravilnom formiranju džepa za implantat, temeljnuoj hemostazi, ekstrakcije proteze iz posude pred samo ugradnju u pripremljeni džep, strogo pridržavanje mera antisepse u svim fazama operacije.
• Postoperativni – upotreba kompresijskog donjeg rublja u nardenih 6 nedelja; ograničenje fizičke aktivnosti povezane sa podizanjem ruku nviše, za 12 nedelja; masaža u obliku kružnih pokreta mlečnih žlezda sa endoprostezom (nakon ugradnje okruglih implantata) 10-14 dana nakon operacije (u odsustvu bolova); upotreba antibiotika i antiinflamatornih lekova u ranom postoperativnom periodu; Redovni pregled od strane operativnog hirurga za godinu dana.

Čak i striktno poštovanje svih preventivnih mera nije garancija odsustva komplikacija u vidu kontrakture, ali omogućava eliminisanje određenog broja faktora koji mogu doprinijeti njegovom razvoju, što nam omogućava da se nadamo dugo pozitivnom rezultatu operacije.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).