Kapča
Kapča (engl. CAPTCHA, potvrdni kod) je vrsta izazov-odgovor testa koji se koristi u računarstvu da odredi da li je korisnik čovek ili mašina. Postupak podrazumeva jedan računar (server), koji traži od korisnika da odradi jednostavan test koji je računar sposoban da stvori i oceni. Pošto bi računar trebalo da bude nesposoban da reši taj test, svaki korisnik koji unese tačan odgovor smatra se čovekom. Uobičajene kapče traže od korisnika da unese nekoliko slova koja su prikazana na neki način iskrivljenoj slici.
Skraćenica CAPTCHA dolazi od engleskog Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart (u prevodu: potpuno automatizovani javni Tjuringov test za razlikovanje računara i ljudi).
Problem koji stvaraju uobičajene kapče jeste što onemogućuju pristup ne samo računarima, već i slepim i slabovidim licima, koja nemaju načina da odgovore na traženi upit. Neki od načina za rešavanje ovog problema, mada se u praksi još uvek relativno retko koriste, jesu omogućavanje slepim ili slabovidim licima da klikom na odgovarajuće dugme zatraže da umesto slikovne pokrenu zvučnu kapču, ili da se obrate administratoru sistema, koji će im omogućiti otvaranje naloga.
Kako vreme prolazi, razvijaju se sve napredniji algoritmi za čitanje kapči, pa i same sličice postaju sve složenije. Ovo s jedne strane znači da ponekad čitanje slova sa slike i za čoveka može da predstavlja veliki izazov, neki sistemi nude korisniku da zameni sliku ukoliko mu je nečitljiva. S druge strane, novi algoritmi razvijeni za razbijanje sistema kapči mogu da unaprede tehnologiju za optičko prepoznavanje znakova (OCR).
Neki od izumitelja sistema kapči su ugradili način da se deo napora koji korisnici ulažu da odgovore na ove testove praktično iskoristi u vidu sistema raspodeljenog rada. Po ovoj ideji, jedan deo kapče predstavlja uobičajeni tekst koji je nečitljiv za mašinu, ali server zna šta na slici piše, pa može da proveri da li je korisnik uneo tačan odgovor, dok drugi deo predstavlja mali deo skeniranog teksta koji OCR čitači nisu uspeli da razaberu (pogledajte Projekat Gutenberg), pa se korisnikov odgovor koristi da dešifruje taj deo teksta.
Razlozi za korišćenje[uredi | uredi izvor]
Postoji više razloga zbog kojih se koriste ovakvi testovi za razlikovanje računara i ljudi. Jedan je sprečavanje nepoželjnih poruka na forumima. Oglašivači često prave botove koji krstare internetom, pronalaze forume na kojima otvaraju naloge, i zatim obasipaju sve rasprave nerelevantnim reklamnim materijalom. Ovo naravno mogu i ljudi da rade, ali bi to bilo mnogo mnogo manje isplativo, jer računar može da ostavlja poruke stotinama puta brže.
Drugi razlog je sprečavanje samootvaranja hiljada naloga na sajtovima koji pružaju razne besplatne usluge, na primer Džimejl, servis za elektronsku poštu, što može da iscrpi sistemske resurse.
Treći razlog može da bude sprečavanje pristupa botovima besplatnim sistemima koji se finansiraju prikazivanjem oglasnih banera. Na primer, serveri koji služe za razmenu datoteka između korisnika interneta često ne naplaćuju svoje usluge ni pošiljaocima datoteka, niti korisnicima koji ih preuzimaju s interneta, a svoje troškove pokrivaju i zarađuju tako što pre početka preuzimanja datoteke korisniku prikazuju oglasne poruke. Ukoliko bi neko programirao botove da preuzimaju materijale s takvih sajtova, što je razvijena praksa, oglase niko ne bi video, i pokrovitelji ne bi imali interesa da plaćaju postavljanje svojih oglasnih banera.
Još jedna primena je zaštita korisničkih naloga od napada koji su usmereni na otkrivanje korisničke lozinke metodom grube sile, isprobavanje kombinacija slova dok se ne otkrije koja je lozinka. Ako korisnik pri prijavljivanju više puta unese pogrešnu lozinku, za svaki sledeći pokušaj se od njega traži da unese slova sa kapče, kako bi se sprečilo moguće otkrivanje lozinke od bota.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
