Кинси

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kinsi
Žanrbiografski
RežijaBil Kondon
Glavne ulogeLijam Nison
Lora Lini
Godina2004.
Zemlja SAD
Jezikengleski
Veb-sajtwww.foxsearchlight.com/kinsey/
IMDb veza

Kinzi je američki biografski dramski film iz 2004. koji je napisao i režirao Bil Kondon.[1] Opisuje život Alfreda Čarlsa Kinzija (kojeg glumi Lijam Nison), pionira u oblasti seksologije. Njegova publikacija iz 1948. Seksualno ponašanje kod muškarca (prvi od Kinzeijevih izveštaja) bila je jedno od prvih zabeleženih radova koje je pokušalo da se naučno pozabavi i istražuje seksualno ponašanje kod ljudi. U filmu takođe igraju Lora Lini (nominovanoj za Oskara za najbolju sporednu glumicu), Kris O’Donel, Piter Sarsgard, Timoti Haton, Džon Litgou, Tim Kari i Oliver Plat.

Opis filma[uredi | uredi izvor]

Profesor Alfred Kinzi je intervjuisan o svojoj seksualnoj istoriji. Intervjuom su prošarani flešbekovi iz njegovog detinjstva i mladosti. Mlade dečje godine pokazuju da njegov otac, laik metodističke crkve, osuđuje moderne izume kao dovode do seksualnog greha, zatim u ranoj adolescenciji, ponižava Kinzija u prodavnici osuđujući njenog čuvara da mu pokazuje cigarete, dok njegova adolescencija pokazuje svoja iskustva kao izviđač i kasna tinejdžerska scena prikazuje Kinzija kako razočarava oca svojim izabranim profesionalnim namerama. Odrastao Kinzi predaje na Univerzitetu Indijana kao profesor biologije i predaje o žučnim osama.

Kinzi se zaljubljuje u učenicu iz svog razreda, koju zove Mek, i oženi je njom. Konzumacija njihovog braka je u početku teška, zbog medicinskog problema koji Mac ima i koji se lako rešava manjom operacijom. Na univerzitetu, profesor Kinzi, kojeg njegovi diplomirani studenti od milja zovu "Prok", sastaje se s njima nakon radnog vremena kako bi im ponudio individualne seksualne savete.

Na zabavi povodom knjige povodom Kinzijeve najnovije publikacije o žučnim osama, Kinzi se obraća dekanu studenata o kursu seksualnog obrazovanja otvorenog foruma za razliku od anti-seksualne propagande koja se predaje na času opšteg zdravstvenog obrazovanja. Odobreno je, ali na osnovu toga što je otvoreno samo za nastavnike, diplomce ili studente viših godina i oženjene studente. Kinzi počinje da predaje kurs seksa u prepunoj sali.

Kinzi nastavlja da odgovara na pitanja učenika na ličnim sastancima, ali njegovi odgovori su ozbiljno ograničeni nedostatkom naučnih podataka o ljudskom seksualnom ponašanju. Ovo navodi Kinzija da na času seksualnog obrazovanja deli upitnike iz kojih saznaje za ogroman disparitet između onoga što je društvo pretpostavljalo da ljudi rade i onoga što je njihova stvarna praksa. Nakon što je obezbedio finansijsku podršku od Rokfeler fondacije, Kinzi i njegovi istraživači asistenti, uključujući njegovog najbližeg asistenta, Klajda Martina, putuju zemljom, intervjuišući subjekte o njihovoj seksualnoj istoriji.

Kako vreme napreduje, Kinzi shvata da je seksualnost unutar ljudi, uključujući i njega samog, mnogo raznovrsnija nego što se prvobitno mislilo. Opseg izražavanja koji on stvara postaje poznat kao Kinzijeva skala, koja rangira ukupnu seksualnost od potpuno heteroseksualne do potpuno homoseksualne .

Prva seksološka knjiga koju Kinzi objavljuje, a govori o seksualnim navikama muškarca, je veliki uspeh i bestseler. Kinzi svoje istraživanje okreće ženama i nailazi na više kontroverzi. Sa objavljivanjem knjige o ženskom seksualnom ponašanju, podrška njegovom radu opada u vreme kada lov na veštice senatora Džozefa Makartija protiv komunista i homoseksualaca (potonji poznat kao strah od lavande) navodi Rokfelerovu fondaciju da povuče svoju finansijsku podršku, plašeći se da će biti označen kao „komunistički“ jer podržava subverziju tradicionalnih američkih vrednosti.

Kinzi smatra da je izneverio sve koji su ikada bili žrtva seksualnog neznanja. Cariniku se dojavljuju da je uvezao neke od Kinzijevih istraživačkih materijala, što samo pogoršava finansijske teškoće Kinzijeve istraživačke organizacije. Kinzi pati od srčanog udara i otkriveno je da je razvio zavisnost od barbiturata . Sastanak sa drugim filantropima ne uspeva da prikupi potrebnu podršku. Ipak, Kinzi nastavlja da hvata seksualne istorije.

Vraćajući se na početni intervju, Kinzi je upitan o ljubavi i da li će ikada sprovesti istraživanje o njoj. On odgovara da je ljubav nemoguće izmeriti i kvantifikovati, ali da je važna. Kinzi i Mek stanu pored puta u šetnju prirodom. Ona napominje drvo koje je tu hiljadu godina. Kinzi odgovara da izgleda da drvo pokazuje snažnu ljubav u načinu na koji njegovo korenje hvata zemlju. Njih dvoje zajedno odlaze, a Kinzi je primetila da „ima puno posla“.

Glumci[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Producentka Gejl Mutruks predala je Bilu Kondonu biografiju Kinzija 1999. godine kako bi izazvala njegovo interesovanje za pisanje scenarija. Kondon je zatim zasnovao svoj originalni scenario na elementima iz biografije u kombinaciji sa sopstvenim originalnim istraživanjem o Kinziju. [2]

Ijan Makelen je u jednom trenutku bio u pregovorima za sporednu ulogu. [2]

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Kinzi je bio prvi film kome je dozvoljeno da prikaže ljudske genitalije bez cenzure u Japanu, poznatom po strogoj politici cenzure u vezi sa genitalijama. [3]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Veb lokacija za prikupljanje recenzija Rotten Tomatoes izvestila je da je 90% kritičara dalo filmu pozitivnu recenziju na osnovu 196 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,66/10. Konsenzus kritičara sajta glasi: „Biografski film o istraživaču seksa je pozdravljen kao avanturistički, pametan i subverzivan, sa finim predstavama Lijama Nisona i Lore Lini. [4] Na Metakritik-u, film ima prosečnu ocenu od 79 od 100 na osnovu 40 kritičara, što ukazuje na „generalno povoljne kritike“. [5] Rodžer Ibert dao je Kinziju četiri od četiri zvezdice i pozdravio ga kao „fascinantnu biografiju” čija snaga leži u „jasnoći koju donosi njenom naslovnom liku... potpuni original, osoba od inteligencije i krajnosti“, kao i kako „hvata svoje vreme, i političku i moralnu klimu straha i represije“. Ibert je uporedio Nisonovu izvedbu sa glumom Rasela Kroua u biografskom filmu Blistavi um iz 2001. [6]

Film je zaradio 10.254.979 dolara u zemlji i 16.918.723 dolara širom sveta sa budžetom od 11 miliona dolara. [7]

Top deset lista[uredi | uredi izvor]

Kinzi je bio na listi deset najboljih kritičara za 2004. [8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bill Condon (Director) (12. 11. 2004). Kinsey. Fox Searchlight Pictures. 
  2. ^ a b Dunkley, Cathy (29. 10. 2002). „Condon's hot for Kinsey biopic”. Variety. Pristupljeno 25. 7. 2015. 
  3. ^ „Why is Japanese Porn Censored?”. Japan Probe. 31. 1. 2006. Arhivirano iz originala 15. 5. 2006. g. Pristupljeno 5. 8. 2012. 
  4. ^ „Kinsey (2004)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  5. ^ „Kinsey Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  6. ^ Ebert, Roger (18. 11. 2004). „Kinsey movie review”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 11. 12. 2020 — preko RogerEbert.com. 
  7. ^ Kinsey na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
  8. ^ „2004 Film Critic Top Ten List”. Metacritic. Arhivirano iz originala 25. 12. 2007. g. Pristupljeno 25. 12. 2007. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинси&oldid=26899437”