Korisnik:BogdanMicic10/pesak

Voditelj Džek Beri i takmičar Čarls Van Doren u kvizu Tventi-Van 1957. godine. Emitovanje kviza je ugašeno posle skandala, a njegova produkcija i pad je obrađen u filmu Kviz Šou.

Skandali oko kvizova u SAD-u tokom 1950-ih predstavljaju seriju skandala koji uključuju producente i takmičare nekoliko popularnih kvizova u Sjedinjenim Državama. U tom periodu su emisije poput Tventi-Van, Izazov od 64,000$, Doto očarale publiku širom zemlje. Međutim, 1959. godine otkriveno je da su mnoge od ovih emisija bile nameštene, pri čemu su producenti i sponzori manipulisali ishodima kako bi određeni takmičari ostali u igri što je duže moguće.

Skandali su se desili u vreme kada je televizija još uvek bila novina. Javnost je bila šokirana kada se razotkrilo ponašanje producenta i takmičara. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog potencijala televizije da utiče na društvo na negativan način.

Održana su saslušanja u Kongresu da bi se istražila stvar, a doneti su i zakoni koji regulišu emisije igara i spreče dalja nameštanja. Uprkos šteti reputaciji industrije, kvizovi su ostali popularni u deceniji od tada, sa emisijama poput Džepardi i Ko želi da bude milioner?, postaju sami po sebi kulturološki uzorci.

Pozadina

Televizijski kvizovi su nastali kao naslednici popularnih radio kviz emisija koji su bili popularni tokom 1930-ih do 1950-ih. Godine 1954. Vrhovni sud SAD je odlučio da radio i televizijski kvizovi mogu da daju nagrade takmičarima, pod uslovom da ne prilože ništa od svog novca.

Septembra 1956. na NBS-ju je premijerno prikazana emisija Džeka Berija Tventi-Van, a njena prva emisija je odigrana bez ikagvih nameštanja. Prema rečima koproducenta Dena Enrajta, prvo emitovanje je bilo "sumorni neuspeh", zbog dvojce takmičara koji su grešili na veliki broj pitanja. Sponzor Emisije Geritol je navodno bio besan na rezultate prvog takmičenja i bez sumnje je rekao da ne žele da vide ponovljen nastup.

Tri meseca od početka, Tventi-Van je predstavio takmičara, Herba Stempela, kojeg je Enrajt trenirao da dozvoli svom protivniku, Čarlsu Van Dorenu, da pobedi. Stempel je izgubio kako je traženo. Stempel je godinu dana kasnije rekao za Njujork Žurnal Džeku O'Brajanu da je njegova pobeda kao šampion u emisiji bila koreografisana u njegovu korist i da mu je producent emisije tada naredio da namerno izgubi titulu od Van Dorena. Članak nikada nije bio štampan zbog manjka dokaza.

Stempelove izjave su dobile više zasluga avgusta 1958. kada je bilo objavljeno da je bilo nameštanja u drugoj igri Doto. Zbog kontraverzija je naglo opala gledanost kvizova i nekoliko kvizova je bilo otkazano zbog otužbi. Otkrića su bila dovoljna da se pokrene devetomesečna velika porota okruga Njujork. Zvanična istraga podkomiteta Kongresa počela je u avgust 1959. godine. Otkriveno je da je Enrajt nameštao Tventi-Van.

Kongres je 1960. izmenio Zakon o komunikacijama iz 1934. kako bi zabranio nameštanje kvizova. Kao rezultat te akcije, mnoge mreže su ukinule postojaće kvizove.

Validnost kvizova dovedena u pitanje

Tventi-Van

Krajem 1956. godine, Enrajt je trenirao Herba Stempela, takmičara NBS-evog kviza Tventi-Van. Dok je Stempel bio usred svog pobedničkog niza, kvizovi Pitanje od 64000$ i Izazov od 64000$ su bili u prvih deset najgledanijih televizijskih programa, kviz Tventi-Van nije postizao toliku gledanost. Kako bi povećali gledanost kviza, Den Enrajt i njegov partner Albert Fridman tražili su novog šampiona koji bi zamenio Stempela. Ubrzo su i pronašli ono što su tražili kod Van Dorena, profesora engleskog na univerzitetu Kolumbija. Van Doren je odlučio da se okuša u Enrajtovom kvizu Iks-Oks. Enrajt koji je otpratio njegovo učešće u kvizu, i bio upoznat sa Van Dorenovom prestižnom porodičnom pozadinom, koja je uključivala višestruke autore dobitnike Pulicerove nagrade i veoma cenjene profesora na univerzitetu Kolumbija. Kao rezultat toga, Enrajt je smatrao da bi Van Doren bio savršen kao novo lice kviza Tventi-Van.

Stempelov poraz od popularnijeg Van Dorena se po scenariju dogodio 5. decembra 1956. godine, nakon što je Stempel postigao dobitak od 69,500 dolara. Jedno od pitanja koje je Stempel pogrešio se odnosilo na dobitnika Oskara za najbolji film 1955. godine. Tačan odgovor je bio film Marti, jedan od Stempelovih omiljenih filmova. Prateći instrukcije, kao netačan odgovor naveo je film Vaterfront, koji je osvojio nagradu prethodne godine. Iako je nameštanje kvizova dovela do povećanja interesovanja i gledanosti, ono što producenti nisu očekivali je stepen Stempelovog negodovanja zbog toga što je morao da izgubi u kvizu.

Veliko iznenađenje

U decembru 1956. godine, Dejl Log (eng. Dale Logue), učesnik u kvizu NBS-a Veliko iznenađenje, podneo je tužbu protiv produkcijske kuće Entertainment Prodakšn Inc, tražeći 103,000 dolara odštete ili vraćanje u emisiju kao takmičara. Ona je tvrdila da joj je, nakon što joj je postavljeno pitanje koje nije znala na zagrevanju, postavljeno isto to pitanje tokom emitovanja kviza. Po njenim tvrđenjima, to je učinjeno namerno kako bi bila eliminisana iz takmičenja. U vreme kad je Log podnela tužbu, Stiv Karlin, izvršni producent, nazvao je njene tvrdnje smešnim i beznadežnim. Tvrdnje da je Logu ponuđena nagodba od 10,000 dolara u januaru nazvane su neosnovanim. Čarls Revson, šef Revlona i glavni sponzor kviza, pitao je da li je Logueova optužba tačna, na šta mu je rečeno da nije.

U aprilu 1957. godine u magazinu Tajm, objavljen je članak kojim je detaljno opisano do koje dubine su producenti upravljali i nameštali kvizove.

Doto

Maja 1958. godine, mladi učesnik kviza Doto, Ed Hilgemajer, pronašao je u bekstejdžu svesku sa odgovorima koja je pripadala takmičarki Meri Vin. Naredni meseci su praćeni istragom Frank Kupera, glavnog producenta kviza, i njegovog tima pod optužbom da su nameštali kviz i skandalom oko tajnih ponuda za novac koji su tražili Hilgemajer i Ifea Kimbela Slatina, koji je bio protivnik Meri Vina, kao i optužbi Franka Kupera da Hilgemajer ucenjuje i pretnje policijom. Na kraju u avgustu 1958. godine, Frank Kuper je priznao da je njegov kviz namešten. Nastupi takmičara i ishodi emisija su kontrolisani na osnovu njihove popularnosti kod gledalaca i da bi se izgradila drama. Takođe je potvrdio ono što se sumnjalo, i da su ostale produkcijske kuće takođe nameštale svoje kvizove. Nedugo zatim, prestalo je emitovanje kviza.

Reakcija Javnosti

Kada je prevara otkrivena, američka javnost je brzo i dramatično reagovala; prema anketama, između 87% i 95% ljudi je bilo svesno problema. Kvizovi povezani sa kontroverzijom brzo su otkazani krajem 1958. i početkom 1959. Među njima, sa zadnjim datumom emitovanja su:

• Doto (Avgust 15, 1958)
• Izazov od 64,000 dolara (Septembar 7)
• Tventi-Van (Oktobar 16)
• Pitanje od 64,000 dolara (Novembar 2)
• Iks-Oks (Decembar 29)
• Za ljubav ili novac (Januar 30, 1959)

Krajem avgusta 1958. okružni tužilac Džozef Stoun je pozvao veliku porotu da ispita tvrdnje da su kvizovi namešteni. I učešće u nameštenoj igri i nameštanje igre uopšte nisu bili zločini samo po sebi u vreme imenovanja. U direktnom sukobu jedni sa drugima, neki svedoci velike porote su priznali da su učestvovali u nameštaljci, dok su drugi to poricali. Mnogi od obučenih učesnika, koji su postali poznati kao rezultat uspeha u kvizu, bili su toliko uplašeni društvenih posledica priznanja prevare da su oklevali da priznaju, čak do te mere da su lagali da bi se zaštitili. Producenti koji su zakonito nameštali igre da bi povećali gledanost, ali nisu želeli da to bude povezano sa njima, njihovim sponzorima ili mrežama žestoko su osporili te tvrdnje. Nijedna optužnica nije podignuta nakon devetomesečne velike porote, a sudija je zapečatio izveštaj velike porote u avgustu 1959. Pod rukovodstvom predstavnika Orena Harisa, Podkomitet Predstavničkog doma za zakonodavni nadzor počeo je da sprovodi saslušanja kako bi ispitao ovo pitanje u oktobru 1959. godine. Hilgemajer, Snodgras i Stempel su svedočili.

Još tri CBS-ove velike nagradne igre, Top Dollar, The Big Payoff i Name That Tune, odmah su otkazane između 16. i 19. oktobra 1959. godine, prema rečima predsednika CBS-a Frenka Stentona, koji je izjavio da je to urađeno ,,jer je nemoguće zaštititi se od nepoštene prakse''. Van Doren je priznao Komitetu 2. novembra na saslušanju na nacionalnoj televiziji: ,,Bio sam dukobo umešan u prevaru. Čak i ako sam i sam bio teško prevaren, ipak sam bio glavna žrtva prevare jer sam služio kao njen primarni amblem''.

Posledice

Zakon i politika

Zakon o komunikacijama iz 1934. godine, koji se bavio reklamiranjem, fer konkurencijom i označavanjem radio-difuznih stanica, postavio je sve zakone o televiziji krajem 1950-ih. Što se tiče fiksnih televizijskih emisija, pravila i propisi FCC-a su bili dvosmisleni. Pitanje da li se producenti kvizova ili takmičari bave bilo kakvim kriminalom je sporno jer nije bilo posebnih propisa koji regulišu prevarantsko ponašanje u emisijama. Alternativni zaključak bi mogao biti zato što je medij bio nepropisno upotrebljen. Kongres je izmenio Zakon o komunikacijama kako bi zabranio nameštanje televizijskih takmičenja intelektualnog znanja ili veštine kada se završi istraga Harisove komisije.

13. septembra 1960. predsenik Dvajt D. Ajzenhauer je odobrio zakon. Zakon je zabranio poklone članovima FCC-a, omogućio je da obnavljanje licence bude kraće od zakonom propisane tri godine i učinio nezakonitim održavanje takmičenja ili igranje igrica sa namerom da obmane publiku.

Takmičari

Reputacija mnogih učesnika kvizova je bila uništena, uključujući:

• Čarls Van Doren izgubio je posao u televizijskoj industriji. Takođe je bio primoran da podnese ostavku na profesorskoo mesto na Univerzitetu Kolumbija. Van Doren se zaposlio kao urednik u Enciklopediji Britanika i nastavio da radi kao urednik i pisac do svog penzionisanja 1982. Odbijao je zahteve za intervjue više od tri decenije i odlučio da ne učestvuje u produkciji Kviz Šou Skandal, jednosatni dokumentarac iz 1992. emitovan na PBS. Kasnije je odbio ponudu od $100.000 da bude konsultant u dugometražnom filmu Kviz Šou Roberta Redforda iz 1994. (u kojem je Stempel igrao sporednu ulogu, ali ne kao on sam) nakon što je o tome razgovarao sa članovima porodice, koji su osim njegovog sina Džona, bili protiv njegovog učešća. 2008. godine, Van Doren je prekinuo ćutanje, opisujući svoje iskustvo u kvizu u memoarima dužine eseja objavljenim u Njujorker. Van Doren je umro 9. aprila 2019. , a Stempel, koji je bio njegov protivkandidat na Twenty-One, umro je godinu dana kasnije, skoro na isti dan.
• Tedi Nadler, čiji je rezultat od $264.000 na Izazov od 64,000 dolara bio rekord čak dve decenije, pribegao je da se prijavi za privremeni posao u birou za popis stanovništva SAD-a kada mu je novac od nagrade počeo da ponestaje; pao je na ispitu za državnu službu. Godine 1970. producenti su oslobodili Nadlera, navodeći da su mu prethodno pokazivali pitanja, ali da on već zna odgovore i da mu nisu potrebni. Nadler je preminuo 24. maja 1984. godine.
• Leonard Ros, koji je sa 10 godina osvojio ukupno $164.000 u Veliko iznenađenje i Izazov od 64,000 dolara, imao je velike probleme sa mentalnim zdravljem, uključujući depresiju i poremećaj pažnje, što je ograničavalo njegovu sposobnost da radi kao pisac i advokat u odraslom dobu; veći deo njegovog dela završili su drugi koautori. Nakon neuspešne cingulotomije, Ros je izvršio samoubistvo 1. maja 1985. godine u 39. godini života.

Voditelji i producenti

U septembru 1958. godine veliki žiri u Njujorku pozvao je producente koji su trenirali takmičare da se pojave u svedočenju. Tužilac na tom slučaju je kasnije procenio da je od 150 svedoka pred većem samo 50 reklo istinu.

Drugi producenti su doživeli istu sudbinu kao Bari i Enrajt, ali za razliku od njih, nisu bili u stanju da preokrenu stvari. Kuper je jedan od najznačajnijih, dok se pokazalo da je Doto njegova najduža i najomiljenija igra. Nakon skandala, voditelji poput Džeka Narza i Hala Marča zadržali posao TV voditelja. Marč je preminuo od raka pluća u januaru 1970. godine. Nakon afere Doto, Narz, koji je već položio test detektora laži, uživao je u dugoj karijeri voditelja šoua (što mu je takođe omogućilo da pomogne svom bratu Džejmsu, koji je kasnije koristio ime Tom Kenedi, da upadne u televizijsku industriju). Početni voditelj Izazova od 64,000 dolara, Soni Foks, napustio je emisiju pre nego što je postala kontaminirana i postao omiljeni dečji prezenter na severoistoku. Najviše ga pamte kao otmenog, ljubaznog voditelja nedeljnog jutarnjeg maratona učenja i smejanja Vonderama. Nakon kontroverzija, Foks je rekao da je njegova nenamerna ,,sklonost traženju odgovora'' bila faktor koji je doprineo njegovom izboru da samo ponekad vodi emisije.

Televizija

Skandali u kvizovima su pokazali potrebu za strožijim mrežnim nadzorom proizvodnje i programiranja. Proliferacija uticaja mreža na televizijsko oglašavanje u smislu licenciranja programa, zakazivanja i sponzorstva takođe je opravdana i ubrzana skandalima sa kvizovima. Mreže su tvrdile da su neobaveštene i da su žrtve skandala. U to vreme, predsednik NBS-a je izjavio: ,,NBC je bio žrtva prevara u emisijama kao i javnost''.

Tek kada je na ABS-u debitovao kviz 100 Grend 1963. godine, vratio se kviz sa velikim novčanim nagradama. Nakon tri epizode, prestao je da se emituje, a da nikada nije uručio glavnu nagradu. Uspeh sa nižim ulozima, potpuno legitimne igre odgovora i pitanja Džepardi 1964. godine, koja se emitovala do 1975. (sa kratkim povratkom 1978-79), konačno je umanjila stigmu koju su kvizovi još uvek imali tokom većeg dela 1960-ih. Drugo oživljavanje koje je počelo 1984. i nastavlja da se emituje i danas uključivalo je pravilo da pobednici mogu nastupiti samo pet uzastupnih nastupa od 1984. do 2003. godine.

Kvizovi sa velikim novčanim nagradama neće ponovo doživeti široku popularnost u SAD-u sve do kasnih 1990-ih. Godine 1999. ABC je pokrenuo američku adaptaciju britanske franšize Ko želi da bude milioner? koji je postigao ogroman uspeh i dobio visoke ocene. Na prelazu u 21. vek, druge američke televizijske mreže pokrenule su slične kviz emisije koje nude velike sume novca, uključujući Foks sa kvizom Pohlepa i NBS, koji je prvo oživeo Tventi-Van, a zatim je kasnije adaptirao britanski kviz, Najslabija karika. Godine 2003. televizijska produkcija Soni je promenila pravila kviza Džepardi da omogući igračima da pobede dok ne budu poraženi. Na kraju 20. sezone u julu 2004, takmičar Ken Dženings osvojio je preko milion dolara nakon svoje tridesete pobede u prvoj sezoni pravila. Pobedio je u 74 emisije tokom dve sezone, a samo je još jedan igrač ,Džejms Holchauer, osvojio preko milion dolara tokom ere Aleksa Trebeka (do 7. januara 2021.). U 2008., Soni je dodao australijsku verziju klina od milion dolara u Točak Sreće gde igrač može da osvoji ogromnu sumu novca tako što će sleteti na klin i ispuniti niz pravila. Danas se na američkoj televiziji nastavlja emitovanje brojnih igara sa visokim ulozima i rijaliti takmičarskih emisija.