Korisnik:Milica.simonovic95/pesak
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Pedagoškom fakultetu u Vranju, Univerziteta u Nišu. Datum unosa: mart — jun 2016. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
Sociometrijski postupak je prvi primenio austrijsko-američki psihijatar i psiholog Moreno (engl. Jacob Levy Moreno) dvadesetih godina prošlog veka. Postupak se koristi za praktične i naučnoistraživačke ciljeve.
Sociometrijska tehnika[uredi | uredi izvor]
Ova tehnika služi za ispitivanje međuljudskih odnosa u malim grupama (od 30-40) ljudi. Pomoću ove tehnike mogu se ispitivati socio- emocionalni odnosi u dečjim kolektivima, kao što su razred, kolonija na letovanju ili grupa za vanškolske aktivnosti. Ovakvim načinom ispitivanja mogu se otkriti, kako pojedinačna neprilagođenost, tako i poremećenost međuljudskih odnosa u malim grupama.[1]
U najjednostavnijem obliku sociometrijski upitnik sadrži pitanja upućena svakom od članova grupe da, među ostalim članovima grupe, označi one sa kojima bi želeo da učestvuje u nekoj stvarnoj ili zamišljenoj aktivnosti, kao i one sa kojima to ne bi želeo. (od svakog deteta iz jednog razreda na primer, traži se da napiše imena onih drugova i drugarica sa kojima želeli da se igraju na odmoru, uče zajedno, i sl., kao i da napiše imena onih sa kojima to ne bi želelo). Od subejaka se traži da saopšte, ne samo imena onih sa kojima već učestvuju u datoj aktivnosti, već imena onih sa kojima (ne)bi želeli da učestvuju u toj aktivnosti. Svako od navedenih pitanja postavlja se posebno. [2]
Aktivnosti, na osnovu kojih se ispituje odnos prihvatanja ili odbijanja pojedinih članova,naziva se sociometrijski kriterijum. U sociometrijskom ispitivanju može se koristiti jedan ili više kriterijuma. Kriterijumi moraju biti logični i moraju se odnositi na aktivnosti značajne za pojedinca i za grupu.
Postoje neki nužni preduslovi koji moraju biti ostvareni kako bi primena sociometrijske tehnike bila valjana:
- Članovi kolektiva se međusobno poznaju... grupa (kolektiv) postoji neko vreme (najmanje mesec dana);
- Članovi grupe dele zajednički prostor (međusobno se opažaju i komuniciraju) u realnom vremenu nastave i sl.;
- Ispitivač (psiholog, nastavnik) treba da uživa poverenje celog kolektiva diskrecija podataka mora biti zagarantovana;
- Sociometrijski kriterijum mora da bude konkretna aktivnost važna za sve pripadnike kolektiva i kolektiv kao celinu.
- Ispitanicima mora biti jasno iz koje grupe mogu birati, kao i koliko će drugova birati. Taj broj može biti neograničen, ali se može i ograničiti na jedan, dva, pet i sl.
Kod dece od devet ili deset godina, ispitivanje se može sprovesti pismenim putem, a kod mlađe dece-usmeno ili posmatranjem ponašanja za vreme igre ili nekih spontanih aktivnosti. Pismeno ispitivanje može se sprovesti na više načina različitim sociometrijskim postupcima. Pored do sada opisane i najčešće korišćene Tehnike imenovanja postoji i Tehnika rangiranja i Tehnika upoređivanja po parovima. Primena Tehnike rangiranja od pojedinca traži da prema nekom kriterijumu poređa sve članove grupe.Tehnika upoređivanja po pravima sastoji se u tome da se pojedincu iznesu imena dva člana iz grupe a on mora da izabere onog sa kojim (ne)bi radije želeo da učestvuje u datoj aktivnosti. Nakon procene svih mogućih parova dobija se na rezultat koji omogućava uvid u izbor svakog člana grupe. Sociometrijski položaj pojedinca u grupi može se odrediti pomoću tri vrste informacija: pozitivna biranja, negativna biranja i neutralni glasovi.[3]
Prikazivanje podataka dobijeni sociometrijskim postupkom[uredi | uredi izvor]
- Grafičkim-sociogramom.
- Kvantitativno:
- sociometrijskim matricama
- sociometrijskim indeksima grupnim i individualnim
Grafičko prikazivanje podataka[uredi | uredi izvor]
Na sociogramu je svaki subjekat prikazan odgovarajućom oznakom, dok je pravac izbora obeležen strelicama. Postoje različite konvencionalne oznake za označavanje subjekata (npr. krug za ženski pol, kvadrat za muški), kao i smera i vrednosti izbora (npr. crvena ili isprekidana strelica označava odbacivanje). U slučaju većih grupa sociogram je nepregledan, pa se ne koristi.
Kvantitativno prikazivanje podataka[uredi | uredi izvor]
Jedan od načina da se podaci kvantitativno srede je izrada sociometrijske matrice, u kojoj se sa leve stranice (u redovima) nalaze ispisana imena svih učesnika grupe, a u kolonama su redni brojevi tih članova grupe. U matrici se sa "+" označavaju izbori a sa "-" odbijanja, a to se unosi za svakog člana grupe.
Treći način da se podaci srede takođe je kvantitativan i zasnovan je na računanju individualnih i grupnih sociometrijskih indeksa. Prvi od njih otkrivaju status pojedinca u grupi,a drugi status grupe u celini.
Slike sociograma[uredi | uredi izvor]
-
NXN matrica -
Sociogramski grafik
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ivić I. (1989). Priručnik za vežbe iz razvojne psihologije, Beograd, Savez društava psihologa SR Srbije.
- Smiljanjić V. i Toličič I. (1990). Dečija psihologija, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Smiljanjić V. (1991). Razvojna psihologija, Beograd, Društvo psihologa Srbije.
- Vasta R., Haith M. i Miller S. (2005): Dečja psihologija, Zagreb, Naklada Slap.
- Šmit, B.X.O. (1999). Razvoj deteta, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.