Корисник:Milica.simonovic95/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Социометријски поступак је први применио аустријско-амерички психијатар и психолог Морено (енгл. Jacob Levy Moreno) двадесетих година прошлог века. Поступак се користи за практичне и научноистраживачке циљеве.

Социометријска техника[уреди | уреди извор]

Ова техника служи за испитивање међуљудских односа у малим групама (од 30-40) људи. Помоћу ове технике могу се испитивати социо- емоционални односи у дечјим колективима, као што су разред, колонија на летовању или група за ваншколске активности. Оваквим начином испитивања могу се открити, како појединачна неприлагођеност, тако и поремећеност међуљудских односа у малим групама.[1]

У најједноставнијем облику социометријски упитник садржи питања упућена сваком од чланова групе да, међу осталим члановима групе, означи оне са којима би желео да учествује у некој стварној или замишљеној активности, као и оне са којима то не би желео. (од сваког детета из једног разреда на пример, тражи се да напише имена оних другова и другарица са којима желели да се играју на одмору, уче заједно, и сл., као и да напише имена оних са којима то не би желело). Од субејака се тражи да саопште, не само имена оних са којима већ учествују у датој активности, већ имена оних са којима (не)би желели да учествују у тој активности. Свако од наведених питања поставља се посебно. [2]

Активности, на основу којих се испитује однос прихватања или одбијања појединих чланова,назива се социометријски критеријум. У социометријском испитивању може се користити један или више критеријума. Критеријуми морају бити логични и морају се односити на активности значајне за појединца и за групу.

Постоје неки нужни предуслови који морају бити остварени како би примена социометријске технике била ваљана:

  1. Чланови колектива се међусобно познају... група (колектив) постоји неко време (најмање месец дана);
  2. Чланови групе деле заједнички простор (међусобно се опажају и комуницирају) у реалном времену наставе и сл.;
  3. Испитивач (психолог, наставник) треба да ужива поверење целог колектива дискреција података мора бити загарантована;
  4. Социометријски критеријум мора да буде конкретна активност важна за све припаднике колектива и колектив као целину.
  5. Испитаницима мора бити јасно из које групе могу бирати, као и колико ће другова бирати. Тај број може бити неограничен, али се може и ограничити на један, два, пет и сл.

Код деце од девет или десет година, испитивање се може спровести писменим путем, а код млађе деце-усмено или посматрањем понашања за време игре или неких спонтаних активности. Писмено испитивање може се спровести на више начина различитим социометријским поступцима. Поред до сада описане и најчешће коришћене Технике именовања постоји и Техника рангирања и Техника упоређивања по паровима. Примена Технике рангирања од појединца тражи да према неком критеријуму поређа све чланове групе.Техника упоређивања по правима састоји се у томе да се појединцу изнесу имена два члана из групе а он мора да изабере оног са којим (не)би радије желео да учествује у датој активности. Након процене свих могућих парова добија се на резултат који омогућава увид у избор сваког члана групе. Социометријски положај појединца у групи може се одредити помоћу три врсте информација: позитивна бирања, негативна бирања и неутрални гласови.[3]

Приказивање података добијени социометријским поступком[уреди | уреди извор]

  1. Графичким-социограмом.
  2. Квантитативно:
    1. социометријским матрицама
    2. социометријским индексима групним и индивидуалним

Графичко приказивање података[уреди | уреди извор]

На социограму је сваки субјекат приказан одговарајућом ознаком, док је правац избора обележен стрелицама. Постоје различите конвенционалне ознаке за означавање субјеката (нпр. круг за женски пол, квадрат за мушки), као и смера и вредности избора (нпр. црвена или испрекидана стрелица означава одбацивање). У случају већих група социограм је непрегледан, па се не користи.

Квантитативно приказивање података[уреди | уреди извор]

Један од начина да се подаци квантитативно среде је израда социометријске матрице, у којој се са леве странице (у редовима) налазе исписана имена свих учесника групе, а у колонама су редни бројеви тих чланова групе. У матрици се са "+" означавају избори а са "-" одбијања, а то се уноси за сваког члана групе.

Трећи начин да се подаци среде такође је квантитативан и заснован је на рачунању индивидуалних и групних социометријских индекса. Први од њих откривају статус појединца у групи,а други статус групе у целини.

Слике социограма[уреди | уреди извор]

  • NXN матрица
    NXN матрица
  • Социограмски график
    Социограмски график

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Шта значи социометрија, 1.6.2016.
  2. ^ Како урадити социограм, 1.6.2016.
  3. ^ OPŠTA SPOZNAJNO - TEORIJSKA OSNOVA SOCIOMETRIJE JAKOBA L. MORENA, 1.6.2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Методе и технике прикупљања података

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Ивић И. (1989). Приручник за вежбе из развојне психологије, Београд, Савез друштава психолога СР Србије.
  2. Смиљањић В. и Толичич И. (1990). Дечија психологија, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.
  3. Смиљањић В. (1991). Развојна психологија, Београд, Друштво психолога Србије.
  4. Vasta R., Haith M. i Miller S. (2005): Dečja psihologija, Zagreb, Naklada Slap.
  5. Шмит, B.X.O. (1999). Развој детета, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Milica.simonovic95/песак&oldid=23127593”