Kulturna ekologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kulturna ekologija je grana ekologije koja pručava odnos kulture i sredine i adaptaciju društva u sredini u kojoj živi.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Američki antropolog Džulijan Stjuart je odgovoran za termin kulturna ekologija koji je nastao još 1950. godine. Ona objašnjava da su ljudi deo svog okruženja i kako oni utiču na druge. On je postavio temelje kulturne ekologije za tumečenje evolucione teorije. Kulturna ekologija je legitimno polje antropoloških interesovanja.[1] Kulturna ekologija će se naročito rascvetati među arheolozima i nekim kulturnim antropolozima koji su dalje razvili Stjuardov rad, analizirajući odnos kulture i čovekove sredine kao oblik dobijanja informacija.[2] Godine 1962. definiše se kulturološka ekologija kao proučavanje uloge kulture kao dinamične komponente svakog ekosistema i to je i dalje prilično precizna definicija. Između jedne trećine i jedne polovine zemljine površine je promenjeno pod uticajem humanog razvoja. Kulturna ekologija je dinamička komponenta svakog ekosistema u kome je čovek njegov deo. Čovek je jedinstveni organizam koji uređuje svoje ekološke niše alatima koje je stvorio sopstvenom kulturom i izumom. Čovek stalno osmišljava nove alate za efikasnije mesto u ekosistemu koji ga okružuje. Ovo progresivno kulturno prilagođavanje životnih ulova usko je povezano sa teorijskim zanimanjem u kulturnoj istoriji i kulturnoj evoluciji.[1] Kulturna ekologija tvrdi da su ljudi neraskidivo ugrađeni u površinske procese Zemlje.[3]

Životna sredina[uredi | uredi izvor]

Kulturna ekologija je deo teorije o životnoj sredini koju pružaju antropolozi, arheolozi, geografi, istoričare i drugi naučnici na način da se razmišlja o tome zašto ljudi rade to što rade, na strukturu istraživanja i postavljanja dobrih pitanja na osnovu tih podataka. Kulturna ekologija je deo teorijske podele humane ekologije u dva dela: ljudska biološka ekologija (kako se ljudi prilagođavaju putem bioloških sredstava) i ljudska kulturna ekologije (kako se ljudi prilagođavaju putem kulturnih sredstava). Proučavanje interakcije između živih bića i njihove okoline podrazumeva ljudsku percepciju o životnoj sredini, a ponekad uticaj čoveka na životnu sredinu i okruženje oko njega. Kulturna ekologija je o ljudima - šta smo i šta radimo u kontekstu drugih živih bića na planeti.[3] Kulturna ekologija posmatra odnos čoveka i sredine kao sistem kulturnih uzoraka. To je niz vrednosti u fizičkoj životnoj sredini, društvenoj i uže kulturnoj.[4] Ima antropološki pristup koji je doprineo humanizaciji planskog razvoja životne sredine. Kulturna ekologija ima veliki značaj za nauku o životnoj sredini. Životna sredina se obogaćuje i i tehničkim i biološkim prisustvom. To je izuzetno značajno za održivi razvoj zato što ublažava posledice dosadašnjeg agresivnog tehničkog i tehnološkog napretka na račun biosfere.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Frake, Charles O. (1962). Cultural Ecology and Ethnography. str. 53—59. Arhivirano iz originala 07. 06. 2020. g. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  2. ^ Seferović, Nina (1982). „Kritike i prikazi”. Glasnik Etnografskog muzeja. 46: 200—202. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  3. ^ a b „Šta je kulturna ekologija”. Greelane. Pristupljeno 6. 6. 2020. 
  4. ^ a b Vlatković, Slavko (2001). Životna sredina i funkcije šuma. Beograd: Srbija šume. str. 18—22. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Културна_екологија&oldid=26911026”