Lav Argir (10. vek)
Lav Argir ( grč. Λέων Ἀργυρός Λεων ) je bio vizantijski aristokrata i general aktivan u prvim decenijama 10. veka.
Život[uredi | uredi izvor]
Bio je sin magistra Evstatija Argira, <i>Заповедника царске гарде</i> pod carem Lavom VI Mudrim (vladao 886–912). [1] [2] [3] 910, Lav i njegov brat Potos Argir služili su na dvoru kao manglabiti (lični carevi telohranitelji), kada je njihov otac otrovan nakon što ga je car Lav VI osumnjičio da kuje zaveru protiv njega. Dva brata donela su telo svog oca na sahranu u manastir Svete Jelisavete u okrugu Harsijanon, zadužbinu njihovog dede Lava Argira. [1] [2] [4]
Potos i Lav su gradili vojne karijere. Prema caru Konstantinu VII Porfirogenitu, Lav je već 911. godine, uprkos svojoj mladosti, postao vojni guverner ( strategos ) teme Sevastije, sa činom protospatarija. [2] [4] Oba brata su imala istaknutu ulogu tokom namesništva carice Zoe Karbonopsine (913–919). [5] Lav i mlađi brat Roman su učestvovali u pohodu na Bugarsku koji se završio katastrofalnom bitkom kod Anhilaja 20. avgusta 917. [2] [5]
Pod carem Romanom I Lakapinom (r. 920–944), Lav je dostigao najviše funkcije i stekao činove patrikija i na kraju magistra. [3] Aprila 922. komandovao je, zajedno sa svojim bratom Potosom, koji je tada bio domestik shola, rajktorom Jovanom i droungariosima carske flote Aleksijem Mozelom, vojskom koja se suočila sa bugarskim napadom pod kavkanom Menikosom, da bio stigao do predgrađa Carigrada. Bitka kod Pegaja koja je usledila bila je poraz za Vizantince, ali su dvojica Argira uspela da pobegnu na sigurno u obližnju tvrđavu. [2] [6] U nekom trenutku, i Lav je služio kao domestik shole, ali nije jasno kada. Žan-Fransoa Vanije je predložio period između Pege i juna 922. godine, kada je Jovan Kurkuas bio na toj funkciji, ali ovo izgleda prekratko. Rodolf Giland je takođe predložio kratak mandat negde pre 922, ili možda posle pada cara Romana I Lakapina 944. S druge strane, takođe je moguće da su vizantijski istoričari pomešali Lava sa njegovim bratom Potosom. [2] [3]
Lav Argir je imao dva sina, Marijana Argira i Romana Argira. Obojica su bili pristalice cara Romana I Lakapina i uživali su titule visokog suda; Roman Argir se čak oženio carevom ćerkom Agatom. [2] [7] Preko Romana, Lav Argir je verovatno bio pradeda cara Romana III Argira (r. 1028–1034). [8] [9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Cheynet & Vannier 2003, str. 60.
- ^ a b v g d đ e PmbZ, Leon Argyros (#24399).
- ^ a b v Guilland 1967, Vol. I, pp. 441–442, Vol. II, pp. 178–179.
- ^ a b Tougher 1997, str. 211.
- ^ a b Cheynet & Vannier 2003, str. 61.
- ^ Cheynet & Vannier 2003, str. 61, 62.
- ^ Cheynet & Vannier 2003, str. 62–64.
- ^ Guilland 1967, Vol. II, p. 179.
- ^ Cheynet & Vannier 2003, str. 68.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Cheynet, J.-C.; Vannier, J.-F. (2003). „Les Argyroi”. Zbornik Radova Vizantološkog Instituta (na jeziku: francuski). 40: 57—90. ISSN 0584-9888. doi:10.2298/ZRVI0340057C
. - Tougher, Shaun (1997). The Reign of Leo VI (886-912): Politics and People. Leiden; New York; Köln: Brill. ISBN 9004108114.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
