Leon Petrazicki

Leon Petrazicki
Puno ime	Leon Petrazicki
Datum rođenja	(1867-04-13)13. april 1867.
Mesto rođenja	Vitepska gubernija, Ruska Imperija
Datum smrti	15. maj 1931.(1931-05-15) (64 god.)
Mesto smrti	Varšava, Poljska

Leon Petrazicki (Vitepska gubernija, 13. april 1867 — Varšava, 15. maj 1931) bio je poljski filozof, akademik i sociolog. Smatran je za jednog od najznačajnijih stranaca u sociologiji prava. 

Biografija

Leon Petrazicki je rođen u poljskoj imućnoj porodici u Vitebsk Governorate u ruskom carstvu. Diplomirao je na kijevskom univerzitetu 1890, proveo je još dve godine školovajući se u Berlinu i doktorirao je 1896 na univerzitetu u Sant Peterzbugu. Kasnije na univerzitetu postao je profesor filozofije prava od 1897 do 1917. Petrazicki je 1906 bio izabran za člana Ustavno Demokratske Partije, i kao član zloglasne Prve Dume. Kada je pravosuđe raskrinkano, on je bio uhapšen i zatvoren zbog njegovih protesta. Bio je postavljen za Vrhovnog sudiju Rusije 1917, ali je morao da pobegne iz zemlje zbog Boljševičke revolucije. Našao je novi dom u Poljskoj i postao je prvi profesor sociologije na Varšavskom univerzitetu 1919.

Plodan pisac na nekoliko jezika i poznat predavač sa velikom grupom studenata, Petrazicki je počino samoubistvo 1931. Njegov doprinos sociologiji prava i pravnoj teoriji nastavlja da bude rasprava na različitim poljima prava i dodata je studiji sadašnjih pravnih problema.

Rad

Petrazicki je u ranim godinama objavio mnogo knjiga na ruskom, nemačkom i poljskom. Nažalost, mnoge od njegovih kasnijih ideja su bile sačuvane u beleškama sa predavanja. Čak i u Poljskoj, njegov doprinos nije baš poznat. Engleski govornici se uglavnom oslanjaju na skup njegovih spisa, koje je uredio rusko-američki sociolog Nikolas S. Timašef 1955. Uprkos ovim spisima njegov rad je idalje slabo poznat na zapadu.w

Petrazicki shvata kao prava empirijska, psihološki fenomen koji se najbolje može studirati u introspekciji. Prema njemu, pravo zauzima oblik pravnih iskustava (emocija , impulsivno) što podrazumeva dvostrani odnos između prava na jednoj strani i dužnosti na drugoj strani. Ako se ovo pravno iskustvo odnosi na noramativnim činjenicama u opstštem smislu (statutima , sudskim odlukama, ali i ugovorima, mušterijama, komandi bilo koje vrste) on to naziva „pozitivno pravno“, ali ako nema takvu referencu, onda on govori o „intuitivnom pravu“.

U drugom smislu on poredi „zvanični zakon“ (koji je napravljen od strane države i njenih agenata) sa „ne zvaničnim zakonom“ (koji je napravljen od strane društvenih agenata) što ga dovodi do pravnog pluralizma. On upoređuje Eugena Erliha ideju o životnom pravu kada tvrdi da je „istinita praksa civilnog prava ili bilo kog prava ne može da se utvrdi na sudu, ali bilo gde drugde može. Praktikanti ove teorije nisu sudije i advokati, već sami građani.“(Petrazicki 1897)

Njegova teorija prava je antistatička i veoma kritična prema pozitivnom pravu iz njegovog vremena , za koje on uzima da ispravi zbog njegove naivnosti i manjka prave naučničke osnove ali i prevelikog fokusa na norme, umesto iskustava koje izvukao iz tih normi. On isto odbacuje pravo nacije, samo čovek može da ima prava i stoga se može posmatrati kao rani zagovornik životinskih prava.

Petrazicki je ne priznat otac sociologije prava. Njegov uticaj na sociologiju prava bio je prvenstveno indirektan kroz neke njegove studente.