Lešek Kolakovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lešek Kolakovski
Lešek Kolakovski 2007. godine
Datum rođenja(1927-10-23)23. oktobar 1927.
Mesto rođenjaRadom, Poljska
Datum smrti17. jul 2009.(2009-07-17) (81 god.)
Mesto smrtiOksford, Ujedinjeno Kraljevstvo

Lešek Kolakovski (polj. Leszek Kołakowski; Radom, 23. oktobar 1927 – 17. jul 2009) bio je poljski filozof i istoričar. Najpoznatiji je po svojim kritičkim analizama marksističke misli, naročito poznat po trotomnom delu „glavni tokovi marksizma“. U svom kasnijem radu, Kolakovski se fokusirao i na verska pitanja. U svom 1986 Jefferson Lecture, rekao je Ne učimo istoriju iz razloga da bi znali kako da se ponašamo ili kako da uspemo, već da bi znali ko smo mi.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kolakovski je rođen u gradu Radom, u Poljskoj. Zbog nemačke okupacije Poljske u Drugom svetskom ratu, nije išao u školu , ali je čitao knjige i uzimao povremene privatne časove , svoje završne ispite je položio kao izvaredan student. Posle rata, studirao je filozofiju na Univerzitetu u Lođu i 1953. godine doktorirao na Varšavskom univerzitetu, sa tezom o Spinozi . Bio je profesor i predsednik odeljenja Univerziteta u Varšavi za istoriju filozofije od 1959. do 1968. godine.

U mladosti, Kolakovski je bio komunista. U periodu 1947-1966 , bio je član Poljske ujedinjene radničke partije. Kao istasknuti intelektualni radnik putovao je u Moskvu, gde je video komunizam u praksi i utvrdio da je nije dobar . On je prekinuo sa komunizmom i prozvan je kao „revizionistički marksista“, zalagao se za humanističko tumačenje Marksa. Godinu dana posle poljskog oktobra 1956., Kolakovski je objavio četiri dela kritika sovjetskih marksističkih dogmi.[2] Njegovo javno predavanje na Varšavskom univerzitetu na desetogodišnjicu od Poljskog oktobra dovela do njegovog izbacivanja iz Poljske ujedinjene radničke partije. U toku Poljske političke krize 1968. godine on je izgubio i posao na Varšavskom univerzitetu. Došao je do zaključka da totalitarna surovost staljinizma nije bilo odstupanje, već logički krajnji proizvod marksizma. Njegov glavni rad su „Glavne tokovi marksizma I, II i III“, objavljeni su 1976-1978. U kasnijoj faza Kolakovski je postao sve više fasciniran doprinosom teoloških pretpostavki u Zapadnoj kulturu, premda se i pre bavio istorijom teologije i katoličkim misticizmom. Kolakovski je branio ulogu koju sloboda igra u ljudskoj potrazi za trancedentnim. Iako ljudska pogrešivost podrazumeva da treba skeptično da tretiramo tvrdnje nepogrešivosti , naša potraga za većim ( kao što su istina i dobrota) je oplemenjuje.[3]

Kolakovski je 1968. godine postao gostujući profesor na odeljenje za filozofiju na Univerzitetu Makgil u Montrealu i 1969. se preselio na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli. Godine 1970. postao je viši naučni saradnik na All Souls koledžu u Oksfordu. On je uglavnom ostao na Oksfordu, iako je proveo deo 1974. godine na Univerzitetu Jejl, a od 1981. do 1994. godine bio honorarni profesor Komiteta za socijalne misli i u odeljenju za filozofiju na Univerzitetu u Čikagu. Iako su njegovi radovi zvanično bili zabranjeni u Poljskoj, ilegalne kopije njegovih dela su znatno uticale na stavove poljskih intelektualaca i ponjske ​​opozicije. Njegov esej iz 1971. godine Teze o nadi i beznađu (Pun naziv: U Staljinovom zemljama: Teze o Nadi i očaj ) koji je predložio da bi samoorganizovane društvene grupe postepeno proširile sfere civilnog društva u totalitarnoj državi, inspirisao je pokrete 1970. koji su doveli do Solidarnost-i i , na kraju, do kolapsa komunizma u Evropi 1989. U 1980. godini, Kolakovski je podržao Solidarnost davanjem intervjua, pisanjem i prikupljanjem sredstava.[4] [5]

U Poljskoj , Kolakovski nije samo poštovan kao filozof i istoričar ideja , nego i kao ikona među protivnicima komunizma . Adam Mihnjik ocenio je Kolakovskog "jedan od najistaknutijih stvaralaca savremene Poljske kulture".[6] [7]

Kolakovski je umro 17. jula 2009, u Oksfordu. Leszek Kolakowski. Encyclopaedia Britannica U svojoj čitulji, filozof Rodžer Skruton je rekao Kolakovski je „mislilac našeg vremena“ i da je u vezi debate Kolakovski je sa intelektualnim protivnicima, "čak i ako ... . ništa nije ostalo od subverzivnih dogmi, niko se nije osećao oštećen u svom egu ili poražen u projektu njihovog života, od argumenata koji bi iz bilo kog drugog izvora inspirisao najveće ogorčenje. "[8]

Dobar deo filozofskih eseja, studija i glavnih dela Lešeka Kolakovskog je preveden i na srpski jezik.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Godine 1986, National Endowment for the Humanities izabrao je Kolakovskog zbog " Jefferson Lecture" . Kolakovski je predavanje "The Idolatry of Politics"[9] preštampao u svojoj kolekciji eseja "  Modernity on Endless Trial ".[10]

U 2003. godini, biblioteka kongresa jr imenovala Kolakovskog za prvog dobitnika John W. Kluge nagrade za životno delo za humanost.[11] [12]

Njegove druge nagrade uključuju sledeće:

  • Nagrada Juržikovski (1969)
  • Nagrada za mir koju dodeljuju izdavači knjiga u Nemačkoj (1977)
  • Evropska nagrada za esej Velion fondacije (1980)
  • Nagrada Makartur (1982)
  • Erazmus nagrada, Makartur stipendista (1983)
  • Nagrada Poljskog piačkog društva (1988)
  • University of Chicago Press, Gordon J. Laing Award (1991)
  • Nagrada Tokevila (1994)
  • Klug nagrada kongresne biblioteke (2003)
  • Medalja Sv. Đorđa (pl) (2006)
  • Nagrada Jerusalima ( 2007)
  • Medalja za demokratiju ( 2009 )

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Razgovor sa đavolom, 1973
  • Kroz Marksistički humanizam, 1967
  • Pozitivistička filozofija, 1971
  • Glavni tokovi marksizma I, II i III, 1976 i 1978.
  • Religija: Šta ako ne postoji Bog, 1982
  • Bergson, 1985
  • Užas metafizike, 1988
  • Moj tačan pogled na sve, 2005
  • Zašto je pre nešto nego ništa?, 2007

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kolakowski 1997, str. 158.
  2. ^ Foreign News: VOICE OF DISSENT, TIME Magazine, 14 October 1957
  3. ^ Clive James (2007) Cultural Amnesia. str. 353.
  4. ^ Leszek Kołakowski (1971): Hope and Hopelessness. In: Survey, vol. 17, no. 3 (80)
  5. ^ Kołakowski : In Stalin's Countries: Theses on Hope and Despair (1971).
  6. ^ Norman Davies (5 October 1986) "True to Himself and His Homeland," New York Times.
  7. ^ Adam Michnik (18 July 1985) "Letter from the Gdansk Prison," New York Review of Books.
  8. ^ Scruton, Roger. "Leszek Kolakowski: thinker for our time". opendemocracy.net. Open Democracy. Retrieved 27 February 2015.
  9. ^ Jefferson Lecturers. neh.gov
  10. ^ Leszek Kołakowski . "The Idolatry of Politics," pp. 158 in Modernity on Endless Trial. University of Chicago Press. 1990. ISBN 978-0-226-45045-2
  11. ^ "Library of Congress Announces Winner of First John W. Kluge Prize for Lifetime Achievement in the Humanities and Social Sciences"
  12. ^ Leszek Kołakowski, "What the Past is For" (speech given on 5 November 2003, on the occasion of the awarding of the Kluge Prize to Kołakowski).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Lešek Kolakovski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лешек_Колаковски&oldid=27416045”