Марксизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Према филозофском схватању марксизам је тзв. дијалектички материјализам примењен на природу и друштво: његова основна друштвено-економска поставка је „У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације“ (Маркс)

Марксизам је скуп филозофских теорија друштва, економије и историје изведена из учења Карла Маркса и Фридриха Енгелса. Заједнички именитељ овим теоријама потиче од неравномерне расподеле добити у капитализму. Стога се већина марксиста труди да осмисли праведнији систем расподеле добара.

Напомене[уреди]

Овај текст је извод из дефиниције марксизма у „Лексикону страних речи и израза“ Милана Вујаклије.

Спољашње везе[уреди]