Универзитет у Чикагу

Координате: 41° 47′ 23″ N 87° 35′ 59″ W / 41.78972° С; 87.59972° З / 41.78972; -87.59972
С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Чикагу
лат. Universitas Chicaginiensis
МотоCrescat scientia; vita excolatur (Latin)
Да знање расте и да се живот богати[1]
ТипПриватни истраживачки универзитет
Оснивање1890. год.; пре 134 године (1890)[1]
Академске
афилијације
AAU
NAICU
URA
Space-grant
Задужбина$10 милијарди (2021)[2]
ПредседникРоберт Џ. Зимер
ПроректорКа Ји Кристина Ли
Наставно особље2.859[3]
Административно
особље
15.949 (укључујући запослене Медицинског центра)[3]
Број студената16.445
Преддипломци7.011[1]
Постдипломци10.159[1]
ЛокацијаЧикаго, Илиноис,  САД
КампусУрбани
217 acres (87,8 ha) (главни кампус)[1] 41° 47′ 23″ N 87° 35′ 59″ W / 41.78972° С; 87.59972° З / 41.78972; -87.59972
42 acres (17,0 ha) (Ворен Вудсова еколошка пољска станица, Ворен Вудсов државни парк)[4]
БојеМарун[5]
 
Спортски надимакМаруни
МаскотаФил Феникџ
Спортске
афилијације
NCAA дивизија IIIUAA
Веб-сајтwww.uchicago.edu

Универзитет у Чикагу (енгл. University of Chicago) је приватни универзитет који се налази у Хајд Парку, делу Чикага, у Илиноису, у САД.[6] Основао га је 1890. нафтни тајкун Џон Д. Рокфелер (енгл. John D. Rockefeller), али као дан свог оснивања Универзитет слави 1. јул 1891, када је Вилијам Рејни Харпер (енгл. William Rainey Harper) постао његов први председник и први члан његовог особља. Прва предавања на овом Универзитету су одржана 1. октобра 1892.[7] Нобеловом наградом су награђена 82 професора, студената и истраживача са Универзитета у Чикагу[8].

У јесен 2019. године је уписано 16.445 студената, укључујући 6.286 додипломских и 10.159 дипломских студената.[1] Универзитет у Чикагу је рангиран међу најбољим универзитетима у свету према водећим образовним публикацијама,[9][10][11][12] и један је од најселективнијих у Сједињеним Државама.[13][14][15]

Универзитет се састоји од једног додипломског факултета и пет дипломских истраживачких дивизија, који обухватају све универзитетске дипломске програме и интердисциплинарне комисије. Чикаго има осам професионалних школа: Правни факултет, Бутову пословну школу, Прицкерову медицинску школу, Краунову породичну школу солцијалног рада, политике и праксе, Харисову школу јавне политике, Дивинити школу, Грахамову школу континуираних либералних и професионалних студија и Прицкерову школу молекуларног инжењерства. Универзитет има додатне кампусе и центре у Лондону, Паризу, Пекингу, Делхију и Хонгконгу, као и у центру Чикага.[16][17]

Научници Универзитета у Чикагу одиграли су важну улогу у развоју многих академских дисциплина, укључујући економију, право, књижевну критику, математику, физику, религију, социологију и школу бихејвиорализма политичких наука, оснивајући чикашке школе у различитим областима.[18][19][20][21] Чикашка Металуршка лабораторија произвела је прву вештачку, самоодрживу нуклеарну реакцију на свету у Чикашкој гомили-1 испод видиковаца универзитета Стаг Филд.[22] Напредак у хемији довео је до „радиокарбонске револуције“ у датирању угљеником-14 древног живота и предмета.[23] Надлежност универзитетских истраживача обухвата администрацију Фермијеве националне акцелаторске лабораторије и Аргонске националне лабораторије, као и Поморске биолошке лабораторије. Универзитет је такође дом издавачке куће University of Chicago Press, највећег универзитетског издавача у Сједињеним Државама.[24] Очекује се да ће Председнички центар Барак Обама бити смештен на овом универзитету и да ће обухватати Обамину председничку библиотеку и канцеларије Обамине фондације.[25]

Студенти, наставно и друго особље Универзитета у Чикагу до 2020. године је укључивало 100 нобеловаца, што га чини четвртим по броју нобеловаца међу свим универзитетима у свету.[26] Међу факултетским особљем и алумнима универзитета је такође 10 добитника Филдсове награде,[27] 4 добитника Турингове награде, 52 Макартурових стипендиста,[28] 26 Маршалових стипендиста,[29] 27 добитника Пулицерове награде,[30] 20 добитника Националних хуманистичких медаља,[31] 29 дипломаца су данашњи милијардери,[32] и особе повезане са овом устоновом су освојиле осам олимпијских медаља.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „About the University”. The University of Chicago. 2019. Приступљено 24. 11. 2019. 
  2. ^ As of May 11, 2021. „Chief Investment Officer Mark Schmid announces retirement”. 11. 5. 2021. 
  3. ^ а б „Faculty and Staff, at a glance”. University of Chicago Data. University of Chicago. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2019. 
  4. ^ „University of Chicago opens groundbreaking sustainable field station”. The University of Chicago. Архивирано из оригинала 14. 3. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2015. 
  5. ^ The University of Chicago Identity Guidelines (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 18. 9. 2018. 
  6. ^ AvenueChicago, The University of ChicagoEdward H. Levi Hall5801 South Ellis; Us, Illinois 60637773 702 1234 Contact. „About the University”. The University of Chicago (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 2019-03-14. 
  7. ^ David Allan Robertson. The Quarter-Centennial Celebration of the University of Chicago. University of Chicago Press, Chicago, 1918.
  8. ^ Nobel Laureates Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2012) (језик: енглески)., Приступљено 16. 1. 2009.
  9. ^ „University of Chicago”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 2020-04-17. Приступљено 2020-05-14. 
  10. ^ „University of Chicago Ranking 2019-2020 - Center for World University Rankings (CWUR)”. cwur.org. Приступљено 2020-05-14. 
  11. ^ „University of Chicago Rankings”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-14. 
  12. ^ „University of Chicago - US News Best Global Universities”. US News & World Report. Приступљено 14. 5. 2020. 
  13. ^ Wong, Alia. „College-Admissions Hysteria Is Not the Norm | The Atlantic”. www.theatlantic.com. Приступљено 2021-01-05. 
  14. ^ Smith, Justin. „Acceptance Rate Drops to Record Low 5.9 Percent for Class of 2023 | Chicago Maroon”. www.chicagomaroon.com. Приступљено 2021-01-05. 
  15. ^ Hoover, Eric. „An Ultra-Selective College Dropped the ACT/SAT. And Then What? | The Chronicle of Higher Education”. www.chronicle.com. Приступљено 2021-01-05. 
  16. ^ „UChicago Global | The University of Chicago”. global.uchicago.edu. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2019-03-31. 
  17. ^ „Downtown Campus - Gleacher Center”. The University of Chicago Booth School of Business (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2019-03-31. 
  18. ^ „History of Law and Economics” (PDF). University of Montreal. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 11. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2009. 
  19. ^ „The Chicago School”. Britanica Academic Edition. Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2011. 
  20. ^ Hanson, John Mark. „Building the Chicago School” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 16. 1. 2011. г. Приступљено 6. 2. 2012. 
  21. ^ „Antoni Zygmund (1900-1992)”. www-history.mcs.st-and.ac.uk. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 2019-06-23. 
  22. ^ Angelo, Joseph A. (30. 11. 2004). Nuclear TechnologyНеопходна слободна регистрација. Greenwood Press. стр. 1. ISBN 1-57356-336-6. doi:10.1336/1573563366. 
  23. ^ „Radiocarbon Dating”. American Chemical Society (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-17. 
  24. ^ „Duffy is named Director of the University Press”. The University of Chicago Chronicle. 27. 4. 2000. Архивирано из оригинала 24. 2. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2006. 
  25. ^ „The Obama Presidential Center”. BarackObamaFoundation.org. Архивирано из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2015. 
  26. ^ „Nobel Laureates”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2016. г. Приступљено 3. 4. 2016. 
  27. ^ „Fields Medal”. University of Chicago. Приступљено 16. 11. 2020. 
  28. ^ „MacArthur Fellows”. The University of Chicago. Архивирано из оригинала 6. 7. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2016. 
  29. ^ „Statistics”. Marshallscholarship.org. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017. 
  30. ^ „Pulitzer Prize Winners”. Архивирано из оригинала 19. 4. 2018. г. Приступљено 19. 4. 2018. 
  31. ^ „National Humanities Medalists”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 3. 4. 2016. 
  32. ^ „Wealth-X Billionaire Census 2018” (PDF). Wealth-X. 19. 8. 2020. Приступљено 19. 8. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]