Лов на дивљаке

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lov na divljake
Filmski poster
Izvorni naslovHunt for the Wilderpeople
RežijaTajka Vajtiti
ScenarioTajka Vajtiti
ProducentKartu Nil
Met Nunan
Lijen Sonders
Tajka Vajtiti
Temelji se naDivlja svinjetina i potočarka
(Bari Kramp)
Glavne ulogeSem Nil
Džulijan Denison
Ris Darbi
Rima te Vijata
Rejčel Haus
MuzikaLukaš Buda
Samjuel Skot
Konrad Ved
Direktor
fotografije		Laklan Miln
MontažaLuk Hejg
Tom Igls
Jana Gorskaja
Producentska
kuća		Defender Films
Piki Films
Curious
New Zealand Film Commission[1]
DistributerMadman Films
Piki Films
Godina2016.
Trajanje101 minuta[2]
ZemljaNovi Zeland
Jezikengleski
Budžet2,5 miliona dolara[3]
Zarada23,2 miliona dolara[1]
Veb-sajtwww.wilderpeople.com
IMDb veza

Lov na divljake (engl. Hunt for the Wilderpeople) je novozelandski avanturistički humorističko-dramski film iz 2016. godine, režisera i scenariste Tajke Vajtitija, koji je scenario zasnovan na knjizi Divlja svinjetina i potočarka Barija Krampa. Sem Nil i Džulijan Denison glume „ujka” Hektora i Rikija Bejkera, očinsku figuru i usvojenog sina koji postaju meta lova na ljude nakon što pobegnu u novozelandsku divljinu. Kartu Nil, Met Nunan, Lijen Sonders i Vajtiti su producirali film.[4]

Lov na divljake je premijerno prikazan 22. januara 2016. na filmskom festivalu Sandens,[5] dok je u novozelandskim bioskopima izašao 31. marta iste godine.[6][7][8] Film je u ograničenom izdanju objavljen u Severnoj Americi 24. juna 2016. godine.[9] Dobio je pozitivne kritike kritičara, koji su naročito pohvalili glumu i hemiju glavnih likova. Bio je nominovan za nagradu BAFTA u kategoriji za najbolji međunarodni nezavisni film.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Rikija Bejkera, dečaka u novozelandskom hraniteljskom sistemu koji je često bežalo ili su ga drugi hraniteljski domovi vraćali, uzimaju Bela i njen suprug Hektor. Iako se Hektor, zainteresovan samo za lov, distancira od Rikija, dečak se zbližava sa Belom. Kada Bela iznenada umre, Hektor je obavešten da će Rikija preuzeti državna služba, koju zastupa agentkinja Pola Hol.

Ne želeći da se vrati u hraniteljski sistem, Riki traljavo lažira sopstvenu smrt dok spaljuje Hektorovu i Belinu šupu i beži u divljinu. Hektor krene za Rikijem, ali ovaj mu tom prilikom povredi skočni zglob. Njih dvojica su primorani da ostanu u divljini dok Hektorov skočni zglob ne zaceli. U međuvremenu, Pola pronalazi ruševinu na farmi Bele i Hektora i pretpostavlja da je Hektor kidnapovao Rikija, pokrećući poteru za njih dvojicom širom zemlje.

Posle nekog vremena, Hektorov skočni zglob je uglavnom zacelio, te on i Riki pronalaze kolibu u šumi. Oni vide svoje slike na novinskoj poternici pre nego što ih iznenada otkriju tri lovca, koji su se vratili u svoju kolibu. Hektor i Riki uspevaju da pobegnu – ali sada, zbog Rikijeve nevine i neuke prirode, on slučajno okarakteriše Hektora kao zlostavljača, što dovodi do nanošenja štete njegovoj reputaciji i time se poternica intenzivira, a Riki postaje nacionalno priznat.

Dok zajedno lutaju po divljini, Riki i Hektor se zbližavaju, a Riki govori Hektoru o svojim strahovima i zabrinutostima u vezi sa hraniteljskim sistemom. Kada ponovo naiđu na praznu kolibu za još zaliha, pronalaze čoveka u insulinskom šoku. Hektor ostaje sa ovim čovekom dok Riki odlazi u obližnji grad po pomoć. Pronalazi Kahu, koja ga opčinjava, i odlazi do njene kuće, gde slučajno zaspi. Po povratku u kolibu, otkriva je okruženu policijom koju predvodi Pola. Kada se sretne sa Polom u klancu, ona pokušava da ga podmiti, tražeći od njega da kaže da je Hektor bio seksualni prestupnik, kako zauzvrat ne bi otišao u maloletnički pritvor. Međutim, on odbija i uspeva da sustigne Hektora. Hektorova reputacija se poboljšala jer je pomogao bolesnom čoveku, a mediji menjaju pogled na njega.

Međutim, kada se ponovo nađu, pljačkaju iste lovce od ranije, zbog čega njegov imidž u javnosti postaje negativan. Kasnije, Hektora i Rikija napada divlja svinja. U napadu, Hektorov pas, Zag, je ranjen, što primorava Hektora da ga ubije iz milosrđa. Nakon sahrane psa, Riki otkriva da je sve vreme držao Belin pepeo u posudi. Oni razbacuju pepeo u vodopad visoko u planinskom lancu. Riki i Hektor otkrivaju čoveka poznatog kao Psiho Sem koji živi sam u divljini. Sem im dozvoljava da prenoće kod njega. Nakon pet meseci preživljavanja u divljini i brojnih bekstva od policije, na kraju su uhapšeni nakon jurnjave automobila i helikoptera, a Riki nenamerno puca u Hektora.

Hektor je poslan u zatvor na oko godinu dana, dok Riki ostaje sa Kahu i njenom porodicom. Nakon izlaska iz zatvora, Hektor i Riki nastavljaju svoj život avanture.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Sem Nil Hektor
Džulijan Denison Riki Bejker
Rima te Vijata Bela
Rejčel Haus Pola Hol
Tioreore Ngatai-Melburn Kahu
Oskar Kajtli Endi Tapert
Sten Voker Ron
Majk Minog Džo
Koen Holovej Hju
Ris Darbi Psiho Sem
Tajka Vajtiti sveštenik

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Vajtiti je počeo da adaptira knjigu Divlja svinjetina i potočarka 2005. godine i završio je više različitih nacrta scenarija.[10] Rani nacrti ostali su verni knjizi. Međutim, kasnije verzije su odstupile od toga na nekoliko načina.[11] Vajtiti je dao ulogu Džulijanu Denisonu pošto su njih dvojica već ranije zajedno radili na jednoj reklami.[12]

Film je imao budžet od približno 4,5 miliona novozelandskih dolara,[12][13] od čega je 2 miliona došlo od vladine agencije New Zealand Film Commission.

Film je sniman tokom pet nedelja, na lokacijama koje su uključivale Centralnu visoravan i planinski lanac Vaitakere.[14] Skoro ceo film snimljen je jednom kamerom.

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Lov na divljake je premijerno prikazan 22. januara 2016. na filmskom festivalu Sandens,[15] dok je 31. marta objavljen u novozelandskim bioskopima.[16][17] Film je izdat na DVD and Blu-ray formatima u Americi 25. oktobra 2016. od strane kompanije Sony Pictures Home Entertainment.[11]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je zaradio 1.263.000 novozelandskih dolara tokom premijernog vikenda, time oborivši rekord za najuspešniju zaradu nekog novozelandskog filma tokom premijernog vikenda koji je do tada držao film Šta postaje sa slomljenim srcem? iz 1999. sa zaradom od 912.000 dolara.[8] Takođe je postao najuspešniji novozelandski film, sa zaradom od preko 12 miliona novozelandskih dolara.

Pored toga je zaradio 10.935.319 dolara u Australiji, 507.380 dolara u Ujedinjenom Kraljevstvu i 5.137.201 dolara u Sjedinjenim Državama.

Kritike[uredi | uredi izvor]

Na sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 97%, na osnovu 201 recenzije, sa prosečnom ocenom 7,9/10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Šarmantno neobičan Lov na divljake sjedinjuje solidnu glumačku ekipu, talentovanog reditelja i dirljivu, smešnu, duboko upečatljivu poruku.”[18] Na sajtu Metacritic, film ima ocenu 81 od 100, na osnovu 30 recenzija, što ukazuje na „univerzalno priznanje”.[19]

U svojoj recenziji, Hamiš Poplstoun je primetio: „Iako su oba manjkava, likovi Nila i Denisona su tako, tako šarmantni na ekranu i potpuno su sposobni da se provlače kroz dramatične, komične i tužne tačke scenarija.”[20] Časopis Empire proglasio je Lov na divljake najboljim filmom 2016. godine.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Hunt for the Wilderpeople”. The-Numbers. Pristupljeno 8. 11. 2016. 
  2. ^ „Hunt for the Wilderpeople (12A)”. British Board of Film Classification. 9. 8. 2016. Pristupljeno 9. 8. 2016. 
  3. ^ „Hunt for the Wilderpeople': New Zealand's Oddball Hit”. The Wall Street Journal. 16. 6. 2016. Pristupljeno 8. 11. 2016. 
  4. ^ „Wilderpeople (@wilderpeople)”. Twitter. Pristupljeno 2017-01-03. 
  5. ^ Harvey, Dennis (23. 1. 2016). „Sundance Film Review: 'Hunt for the Wilderpeople'”. Variety. Pristupljeno 22. 1. 2016. 
  6. ^ „Hunt for the Wilderpeople takes top spot at the Kiwi box office”. New Zealand Film Commission. 16. 5. 2016. Pristupljeno 31. 5. 2016. 
  7. ^ „Hunt for the Wilderpeople continues smashing NZ box office records”. Stuff.co.nz. 7. 4. 2016. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  8. ^ a b „Hunt for the Wilderpeople breaks Kiwi box office records”. Stuff.co.nz. 4. 4. 2016. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  9. ^ „Hunt for the Wilderpeople (2016) - IMDb”. M.imdb.com. Pristupljeno 2017-01-03. 
  10. ^ „Taika Waititi Talks Wilderpeople and Ragnarok”. ComingSoon.net (na jeziku: engleski). 2016-07-19. Pristupljeno 2016-11-03. 
  11. ^ a b Covert, Colin (15. 7. 2016). „Next big thing: 'Wilderpeople' director about to hit mainstream with 'Thor' sequel”. Star Tribune. Arhivirano iz originala 2016-07-15. g. Pristupljeno 2016-11-03. 
  12. ^ a b „Taika Waititi: "Hunt For The Wilderpeople" Isn't So Different From "Thor: Ragnarok"”. Fast Company (na jeziku: engleski). 2016-07-22. Pristupljeno 2016-11-03. 
  13. ^ „Hunt for the Wilderpeople sets new box office record”. New Zealand Herald (na jeziku: engleski). 2016-04-04. ISSN 1170-0777. Pristupljeno 2016-11-03. 
  14. ^ „The Terminator Pig”. Stuff. 7. 4. 2016. Pristupljeno 2016-11-03. 
  15. ^ „Taika Waititi's Critically Acclaimed 'Hunt for the Wilderpeople' Premieres at Sundance”. Little Black Book. 25. 1. 2016. Pristupljeno 2022-12-29. 
  16. ^ Fleming, Mike Jr. (2016-01-27). „The Orchard Lands 'Hunt For The Wilderpeople' In $2 Million Deal – Sundance”. Deadline (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2022. g. Pristupljeno 2022-12-29. 
  17. ^ Lang, Brent (2016-09-25). „The Orchard Releases Digital Sales Results for 'Hunt for the Wilderpeople' (EXCLUSIVE)”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-29. 
  18. ^ „Hunt For the Wilderpeople (2016)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 3. 1. 2021. 
  19. ^ „Hunt For the Wilderpeople”. Metacritic. Pristupljeno 2. 7. 2016. 
  20. ^ Popplestone, Hamish (2016-04-17). „Hunt for the Wilderpeople — Salient”. Salient.org.nz. Arhivirano iz originala 5. 1. 2017. g. Pristupljeno 2017-01-03. 
  21. ^ John Nugent; Emma Thrower; Phil De Semlyen (2016-12-21). „The best movies of 2016, Feature | Movies - Empire”. Empireonline.com. gb. Pristupljeno 2017-01-03. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лов_на_дивљаке&oldid=26666807”