Mariken iz Nejmehena

Statua Mariken u Nejmehenu

Mariken iz Nejmehena (engl. Mariken van Nieumeghen, hol. Mariken van Nieumeghen) je nizozemska drama o čudima napisana na srednje-nizozemskom u ranom 16. veku. Heroina Mariken provodi sedam godina sa đavolom. Nakon tih sedam godina čudesno spašena. Najstarija verzija koja je pronađena je iz 1515. godine i odštampao ju je Vilem Vorsterman (hol. Willem Vorsterman). Smatra se da je ovu dramu napisao neki od pesnika koji su bili članovi retoričkih komora u Antverpenu (engl. Antwerp, hol. Antwerpen). Verzija koja danas postoji se trenutno nalazi u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu (nem. Bayerische Staatsbibliothek, nem. München). Moral priče je da koliko god čovek zgreši, može mu biti oprošteno ako se moli Devici Mariji i pod uslovom da se ispovedi.

Teme i žanr

Ova drama govori o lepoj mladoj devojci koja je zavedena, kao i u priči Beatriče (hol. Beatrijs). Međutim, za razliku od Beatriče, Mariken iz Nejmehena ima živahan ''бургундијски'' stil i napisana je jezikom niže klase, dok je Beatriče pisana jezikom dvorske elegancije.

Prva strana drame Mariken iz Nejmehena

Iako ovo delo spada u književnu vrstu drame o čudima, Dirk Konju (franc. Dirk Coigneau) govori u svom izdanju iz 2002. godine da ova priča nije prvenstveno napisana da bi bila drama. Upoređuje organizaciju klasične drame i ove drame i govori da je tekst podeljen u odeljke u kojima pre dijaloga u stihovima imamo prozne uvode. On zaključuje da je ovo delo prvenstveno bilo prozni roman.

Istorija

Najranija verzija je odštampana 1515. godine u Antverpenu i ona je uništena. Međutim, priča je bila dovoljno popularna da bi se dalje prenosila usmenom tradicijom. Na engleskom jeziku je odštampana u Antverpenu i to je odradio štampar Jan van Dusborh (hol. Jan van Doesborch). Pravo poreklo priče se ne zna tačno, ali Dirk Konju je u 2009. godini rekao da je najverovatnije da ova priča potiče iz Sirije. On takođe upoređuje Mariken sa novelom iz šestog veka koja govori o Asircu - Svetom Abrahamu (engl. Saint Abraham). Konju smatra da Mariken ima mnogo sličnosti sa ovom novelom.

Simbolika

• Sveti brojevi, tri i sedam, su primeri simbolike brojeva u ovoj priči.
• Munen (hol. Moenen) je bio lik đavola. On je imao gnojnu očnu jabučicu. U srednjem veku se verovalo da đavo, kad god se pojavi na Zemlji, ima neki fizički nedostatak, ali takođe ova simbolika može sadržati i u ostatak verovanja u Vodana (hol. Wodan), starogermanskog boga, koji je takođe imao samo jedno oko i njegovi mnogi kvaliteti su pripisani đavolu nakon hristijanizacije u Nizozemskoj.
• Kada se đavo prvi put pojavio u drami, on je stajao levo, a Mariken desno. Leva strana simbolizuje zlo, a desna dobro.
• Tokom sklapanja pakta sa đavolom, Mariken je stajala u sredini, što simbolizuje sumnju, ali nakon sklapanja pakta ona sledi đavola na levu stranu.