Марикен из Нејмехена

С Википедије, слободне енциклопедије
Статуа Марикен у Нејмехену

Марикен из Нејмехена[1][2][3] (енгл. Mariken van Nieumeghen, хол. Mariken van Nieumeghen) је низоземска драма о чудима написана на средње-низоземском у раном 16. веку. Хероина Марикен проводи седам година са ђаволом. Након тих седам година чудесно спашена. Најстарија верзија која је пронађена је из 1515. године и одштампао ју је Вилем Ворстерман (хол. Willem Vorsterman). Сматра се да је ову драму написао неки од песника који су били чланови реторичких комора у Антверпену (енгл. Antwerp, хол. Antwerpen). Верзија која данас постоји се тренутно налази у Баварској државној библиотеци у Минхену (нем. Bayerische Staatsbibliothek, нем. München). Морал приче је да колико год човек згреши, може му бити опроштено ако се моли Девици Марији и под условом да се исповеди. [4]

Теме и жанр[уреди | уреди извор]

Ова драма говори о лепој младој девојци која је заведена, као и у причи Беатриче (хол. Beatrijs). Међутим, за разлику од Беатриче, Марикен из Нејмехена има живахан ''бургундијски'' стил и написана је језиком ниже класе, док је Беатриче писана језиком дворске елеганције.

Прва страна драме Марикен из Нејмехена

Иако ово дело спада у књижевну врсту драме о чудима, Дирк Коњу (франц. Dirk Coigneau) говори у свом издању из 2002. године да ова прича није првенствено написана да би била драма. Упоређује организацију класичне драме и ове драме и говори да је текст подељен у одељке у којима пре дијалога у стиховима имамо прозне уводе. Он закључује да је ово дело првенствено било прозни роман.

Историја[уреди | уреди извор]

Најранија верзија је одштампана 1515. године у Антверпену и она је уништена. Међутим, прича је била довољно популарна да би се даље преносила усменом традицијом. На енглеском језику је одштампана у Антверпену и то је одрадио штампар Јан ван Дусборх (хол. Jan van Doesborch). Право порекло приче се не зна тачно, али Дирк Коњу је у 2009. години рекао да је највероватније да ова прича потиче из Сирије. Он такође упоређује Марикен са новелом из шестог века која говори о Асирцу - Светом Абрахаму (енгл. Saint Abraham). Коњу сматра да Марикен има много сличности са овом новелом.

Симболика[уреди | уреди извор]

  • Свети бројеви, три и седам, су примери симболике бројева у овој причи.
  • Мунен (хол. Moenen) је био лик ђавола. Он је имао гнојну очну јабучицу. У средњем веку се веровало да ђаво, кад год се појави на Земљи, има неки физички недостатак, али такође ова симболика може садржати и у остатак веровања у Водана (хол. Wodan), старогерманског бога, који је такође имао само једно око и његови многи квалитети су приписани ђаволу након христијанизације у Низоземској.
  • Када се ђаво први пут појавио у драми, он је стајао лево, а Марикен десно. Лева страна симболизује зло, а десна добро.
  • Током склапања пакта са ђаволом, Марикен је стајала у средини, што симболизује сумњу, али након склапања пакта она следи ђавола на леву страну.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Author, Guest (2021-05-10). „The Truly Astounding Play Mariken van Nieumeghen”. Boydell and Brewer (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  2. ^ „Mariken van Nieumeghen”. Literatuurgeschiedenis (на језику: холандски). Приступљено 2021-12-18. 
  3. ^ Новаковић-Лопушина, Јелица (2012). Увод у холандску и фламанску књижевност 1. Београд. стр. 45. ISBN 9788671575980. 
  4. ^ DBNL. „Verslagen en mededelingen van de Koninklijke Vlaamse Academie voor Taal- en Letterkunde 1942 · dbnl”. DBNL (на језику: холандски). Приступљено 2021-12-17. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марикен_из_Нејмехена&oldid=26927140”