Холандски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
холандски језик
Nederlands
Изговор [ˈneːdərlɑnts]
Државе Краљевина Холандија, Белгија (Фландрија и Брисел), Суринам, Аруба, Холандски Антили, Француска Фландрија, Јужноафричка Република
Регија западна Европа, Кариби, Јужна Америка, Јужна Африка
Број говорника
  • матерњи: +22 милиона
  • свеукупно: +27 милиона
Ранг 37.
Породица индоевропски
Писмо латиница (холандска варијанта)
Статус
Службени Холандија Холандија
Застава Белгије Белгија
Застава Суринама Суринам
Застава Арубе Аруба
Застава Курасаа Курасао
Застава Светог Мартина Свети Мартин (Холандија)

Flag of Europe Европска унија
Застава Бенелукса Бенелукс
Застава Уније јужноамеричких нација Унија јужноамеричких нација
Регулише Холандска језичка унија (Nederlandse Taalunie)
Језички кодови
ИСО 639-1 nl
ИСО 639-2 dut (B)
ИСО 639-3
Map Dutch World scris.png

Холандски језик (Nederlandse taal) (изворно: duits der nederen landen, односно de duitse taal der nederen landen/њемачки језик ниских земаља, такође: Nederduits/ доњоњемачки језик; низоземски), према холандској регији Холандији, из чијих се нарјечја холандски књижевни језик (доњоњемачки стандардни језик) првенствено развио, убраја се као и њемачки језик у германску грану индоевропских језика. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског која се користи у Белгији понекад се назива фламанским језиком.

Поријекло и развитак[уреди]

Холандски језик је један од западногерманских језика. Настао је из доњофраначког (једне од грана доњоњемачког) и других дијалеката доњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљама Франачке" – сјеверозападно од Бенратер линије. Наука о индогерманским језицима/Германистика смјешта холандски језик као западну грану доњоњемачког језика уз бок доњосаског језика и источнодоњоњемачке гране њемачког језика. Говорници доњоњемачких (сјеверноњемачких) нарјечја и они који их разумију, у правилу су способни (већим дијелом) разумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније њемачке граматике, ова изјава додуше не вриједи и за говорнике холандског језика који науче њемачки.

Првобитно се, а и данас претежно, холандски говори у Холандији, фламанском дијелу Белгије, у Бриселу, као и у пограничним регијама Француске и Њемачке. На језичној граници према њемачкоме нарјечја холандског односно доњофраначког непримјетно прелазе у западносредњоњемачка нарјечја, која су такође франачког поријекла.

Холандски се заснива на доњоњемачком књижевном језику 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајинā Брабант и Холандије. Старија варијанта био је прекорегионални језик Ханзе, који је био у употреби у Антверпену, Брижу, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе из француског те у новије вријеме претежно енглеског језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успијели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр. Oorlog, lenen, kiezen, verbazen). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале у промјени сугласника у њемачком књижевном језику.

Историјски преглед[уреди]

Добродошли на Ново Насеље, Нови Сад (билборд добродошлице на холандском језику на Новом Насељу у Новом Саду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010).

Историја холандског језика често се дијели на сљедеће фазе:

  • Старохоландски (отприлике 800-1100.) – овим појмом означују се старофраначки дијалекти који су се простирали на данашњем холандском говорном подручју. Ти су дијалекти тек слабо утврђени, будући да су њихови трагови незнатни.
  • Под средњохоландским (отприлике 1100-1500.) подразумијевају се фламанска и брабантска нарјечја доњофраначког која су делимично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздобља усменом предајом сачувана значајна дјела дворског и витешког пјесништва. Средњохоландски се обично звао "dietsch" или "dütsch".
  • Новохоландски (од 16. стољећа) се напротив заснива на прекорегионалноме доњоњемачком књижевном језику (nederdytsch; nederduitsch; „средњодоњоњемачки"). Од 17. стољећа те посебно јако средином 20. стољећа доњоњемачки је у сјеверној Њемачкој поступно потискиван од књижевног њемачког (навластито у градовима) те данас још постоји само у облику регионалних дијалеката. У Фландрији, Брабанту и Холандији се међутим доњоњемачки развио у савремени холандски књижевни језик.

Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "Statenbijbel" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки пријевод Библије Мартина Лутера. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора у Дордрехту те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика.

Даља значајна издања, која су утицала на настанак јединственог језика, била су први холандски граматички приручник Twe-sprack vande Nederduitsche letterkunst, Шпигел, дјело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледне амстердамске „Редеријкерскамер“ око 1584., и темељно дјело Aanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste, које је 1650. написао Јуст ван ден Вондел.

Географска распрострањеност[уреди]

Осим у Краљевини Холандији и Белгији, холандски језик се у прошлости увелико користио и на сјеверу Француске, подручју знаном као Француска Холандија. Данас га је на том подручју практично потпуно замијенио француски језик.

Укупно на свијету постоји око 23 милиона изворних говорника овог језика, без бројања говорника африканса, језика произашлог из холандског који се говори у Јужноафричкој Републици.

Службени статус[уреди]

Холандски је службени језик Краљевине Холандије (која обухвата европску Холандију, Арубу и Холандске Антиле). Такође је једини службени језик независне државе Суринам, која је до 1975. била дио Краљевине Холандије. У Белгији има статус једног од трију службених језика државе, те службеног језика покрајине Фландрије. Један је од службених језика ЕУ.

Од 1980. тијело које регулише овај језик је Nederlandse Taalunie. Задатак ове организације је усклађивање и поједностављивање разних књижевних и граматичких аспеката овог језика. Организација је такође задужена и за промоцију холандског језика. Организација редовно издаје „зелену књижицу“ (groen boekje), списак службених ријечи холандског језика. Од 2005. и Суринам је члан ове организације, тако да се сада уз белгијско-холандске, ту налазе и бројни суринамски изрази.

Језици произашли из холандског[уреди]

Блиски рођак холандског језика је африканс или африканерски језик који се говори у Јужноафричкој Републици и Намибији. Овај језик је настао већином од разних дијалеката холандског из 17. стољећа. Говорници холандског језика обично могу разумјети и читати африканерски језик.

Такође постоји одређени број креолских језика холандског поријекла, већином у Индонезији и САД-у.

Дијалекти[уреди]

Постоје разни дијалекти холандског, како у Холандији, тако и у Белгији. Обично се дијеле у сљедеће дијалектне групе:

Дијалекти холандског језика

А. Југозападна група (Zeeuws/West-Vlaams)

1. западнофламански, укључује Франс-Вламс у Цеувс-Вламс

B. Северозападна група

C. Североисточна група

D. Средишњосеверна група

E. Средишњојужна група

F. Југоисточна група


G. Суринам

Примјери[уреди]

српски холандски
земља aarde
небо hemel
вода water
ватра vuur
мушкарац man
жена vrouw
јести eten
пити drinken
велики groot
мали klein
ноћ nacht
дан dag
играти (се) spelen
ријеч woord

Спољашње везе[уреди]