Masters i Džonson
Vilijam H. Masters (27. decembar 1915. — 16. februar 2001) i Virdžinija E. Džonson (11. februar 1925) je bio tim ginekologa koji je nasledio pionirsko delo Alfreda Kinseja. Pioniri su bili u proučavanju prirode ljudskih seksualnih reakcija, kao i dijagnozi i lečenju seksualnih poremećaja i disfunkcija od 1957. do 1990-ih godina.[1]
Njihov rad započeo je na Odeljenju za porodilište i ginekologiju Univerziteta Vašington u Sent Luisu. Kasnije su radili u neprofitnom Institutu osnovanom 1964. u St. Luisu, preimenovanom 1978. u Institut Masters i Džonson (Masters and Johnson). Početna faza traje od 1957. do 1965. Njihovi zapisi o anatomiji i psihologiji ljudske seksualne reakcije temelje se na direktnom opažanju 382 žene i 312 muškaraca u procenjenih „10.000 ciklusa ljudske seksualne reakcije.“
Razbili su niz velikih zabluda. Najznačajnije tekstove objavili su u knjigama iz 1966. i 1970. godine. Obe knjige bile su bestseleri i prevedene su na više od 30 jezika.
Upoznali su se 1957. kada ju je Masters zaposlio da napravi celokupnu studiju o ljudskoj seksualnosti. Venčali su se 1969. godine, a razveli se 30-ak godina kasnije privodeći istraživanje kraju. Za razliku od Kinseja, oni su u laboratoriju posmatrali masturbaciju i snošaje. Stvorili su model ljudske seksualne reakcije koji ima 4 faze. Prema njima, nema dobi u kojoj se gubi polna moć. Objasnili su preranu ejakulaciju, impotenciju i frigidnost, davši rešenja za njih. Njihov najveći kritičar je Šer Hajt.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Masters and Johnson”. The Discovery Channel. Arhivirano iz originala 18. 5. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2012.
