16. фебруар

16. фебруар (16.02) је 47. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 318 дана (319 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. фебруар

• 1804. — У Сибници пукла прва устаничка пушка. Прва борба Карађорђа са устаницима против Турака, заједно са Сибничанима.
• 1808. — Наполеон почео напад на Шпанију, коју је после месец дана окупирао и на шпански престо довео брата Жозефа.
• 1862. — основано прво соколско друштве - види Miroslav Tirš
• 1871. — Француска потписала капитулацију и акт о помирењу с Пруском после изгубљеног рата. Мировни уговор, којим је Француска уступила Пруској Алзас и велики део Лорене, уз ратну штету од пет милијарди златних франака, потписан у мају.
• 1873. — Шпански краљ Амадео II Савојски абдицирао због унутрашњих превирања и јачања републиканског покрета. Проглашена прва шпанска република, оборена наредне године, када је војска вратила на власт бурбонску династију с краљем Алфонсом XII.
• 1932. — На општим изборима у Ирској победила партија "Фијана фејл", одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.
• 1933. — У страху од немачких претњи, Чехословачка, Румунија и Југославија, закључивањем пакта о Малој антанти и стварањем Већа министара, учврстиле савез створен 1920. против покушаја рестаурације Хабзбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске. Антанта престала да постоји после немачке окупације Чехословачке, у марту 1939..
• 1936. — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија. Владу формирао Мануел Асања, враћен демократски устав из 1931.. Покушај војске, у јулу, да обори републиканску владу прерастао у грађански рат завршен 1939. успостављањем диктатуре генерала Франка.
• 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату почели бомбардовање Токија.
• 1959. — Вођа герилаца Фидел Кастро постао премијер Кубе пошто је 1. јануара 1959. збацио са власти диктатора Фулхенсија Батисту.
• 1978. — Кина и Јапан у Пекингу потписали трговински уговор вредан 20 милијарди долара, што је био почетак економског отварања Кине према свету.

— Први јавни ББС

• 1992. — Заирске снаге безбедности убиле 32 особе када су отвориле ватру на хиљаде демонстраната који су почели мирне уличне протесте против режима председника Мобутуа Сесе Секоа.
• 1994. — У планинском подручју индонежанског острва Суматра у земљотресу погинуло најмање 200 људи.
• 1998. — Приликом пада "ербаса А-300" тајванске авио-компаније "Чајна ерлајнс" близу аеродрома у Тајпеху погинуле 203 особе, односно сви путници и чланови посаде, међу њима и гувернер централне банке Тајвана, и седам људи на тлу.
• 2000. — Русија обновила односе с НАТО-ом, прекинуте због напада те војне алијансе на Југославију у марту 1999..
• 2001. — У нападу наоружаних Албанаца на аутобус у близини Подујева на Косову погинуло 10 Срба, а 43 особе повређене.
• 2003. —
  • У највећим снежним мећавама које су захватиле источну обалу САД умрло најмање 59 људи.
  • Ствара се Википедија на српском језику
• 2006. -
  • Почетак суђења шесторици бивших политичких и војних челника босанскохерцеговачких Хрвата, на челу са првооптуженим Јадранком Прлићем, заказан је за уторак 25. априла, објављено је у четвртак на Хашком суду.
  • Уједињене нације у извештају на 54 странице осудиле америчко поступање у логору у заливу Гуантанамо, и затражиле да затвореницима буде суђено или да буду ослобођени.
  • Европски парламент усвојио резолуцију о Босни и Херцеговини у којој се релевантни босански политичари позивају да наставе провођење реформи и модифицирање Дејтонског споразума у корист изградње функционалне државе.
  • Француска је оштро осудила ирански нуклеарни програм.

Рођења

• 1731. — Марчело Бакијарели, италијански барокни сликар. (†1818.)
• 1821. — Хајнрих Барт, немачки истраживач. (†1865.)
• 1831. — Николај Семјонович Љесков, руски писац.
• 1842. — Милан Кујунџић Абердар, српски песник министар и академик САНУ-а († 1893.)
• 1848. — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац. († 1917.)
• 1873. — Радоје Домановић, српски писац. († 1908.)
• 1877. — Исидора Секулић, српска књижевница. († 1958.)
• 1893. — Михаил Тухачевски, совјетски војни командант († 1937.)
• 1906. — Вера Менчик, светска шампионисткиња у шаху († 1944.)
• 1942. — Ким Џонг Ил, политичар Северне Кореје
• 1945. — Френк Велкер, амерички глумац
• 1956. — Ксенија Зечевић је била позната српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике
• 1959. — Џон Макенро, амерички тенисер.
• 1964. — Бебето, бразилски фудбалер
• 1976. — Драган Младеновић, српски фудбалер.

Смрти

• 1391. — Јован V Палеолог, византијски цар (*1332.)
• 1907. — Ђозуе Кардучи, италијански песник (* 1835.)
• 1917. — Октав Мирбо, француски новинар, књижевни критичар и драмски писац (* 1848.)
• 2002. — Волтер Винтерботом, први менаџер енглеске фудбалске репрезентације
• 2005. — Ранко Радовић, српски архитекта и професор архитектуре

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Симеона Богопримца
  • Свете мученике Адријана и Евула
  • Светог Јакова - архиепископа српског

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар