Mercedes Laura Agiar
| Mercedes Laura Agiar | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. februar 1872. |
| Mesto rođenja | Santo Domingo, Dominikanska Republika |
| Datum smrti | 1. januar 1958. (85 god.) |
| Mesto smrti | Santo Domingo, Dominikanska Republika |
| Umetnički rad | |
| Pravac | pisac, edukatorka, feministkinja |
Mercedes Laura Agiar (šp. Mercedes Laura Aguiar; 16. februar 1872 − 1. januar 1958) bila je edukatorka i feministkinja iz Dominikanske Republike. Kao novinarka i pesnikinja, pisala je dela za promociju jednakosti muškaraca i žena i dominikanskog suvereniteta, pišući protiv američke okupacije. Kao feministkinja borila se za biračko pravo, pravo žena na obrazovanje i zaštitu pri radu žena i dece.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Mercedes Laura Agiar Mendoza rođena je 16. februara 1872. godine u Santo Domingu, Dominikanska Republika[1] u porodici Marije Antonije Mendoze i Eugenija Agiara.[2] Pohađala je školu koju je osnovala Salome Urena, poznatu kao „Instituto de Señoritas“ i koja je bila prva visokoškolska ustanova u Dominikanskoj Republici. 1887. godine Agiar je bila u prvom maturskom razredu škole zajedno sa Leonor M. Felc, Altagracijom H. Perdomo, Luisom O. Pelerano, Katalinom Pou i Anom J. Puelo.[3]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Po završetku studija, Agiar je počela da predaje na Institutu i tamo je ostala do 1893. godine, kada se škola zatvorila zbog bolesti njenog osnivača. Zatim je radila u školi koju su osnovali njena školska drugarica Luisa Ozema Pelerano i njena sestra Eva Marija[1] a zatim je 30 godina služila u Institutu Salome Urena.[4]
Kada su Sjedinjene Države napale i okupirale Dominikansku Republiku 1916. godine, Agiar se pridružila grupi žena, formirajući Sociedad Amantes de a Luz (Društvo ljubitelja svetlosti dana). Ona je bila sekretar grupe i govorili su protiv SAD koje su napale zemlju i narušili njen suverenitet.[5] Služila je u istom svojstvu u Junta Patriótica de Damas (Odbor patriotskih dama).[6] Ove dame su težile priznanju ne samo nacionalnih prava, već i ženskih prava i radile su na raznim ciljevima, uključujući uspostavljanje materinskih i dečjih bolnica, sirotišta i ustanove za obuku medicinskih sestara; besplatnoj zdravstvenoj zaštiti i medicinskim uslugama za siromašne, na zdravstvenoj kampanji širom zemlje za zaustavljanje endemskih bolesti, obrazovanju o ishrani, sanitarnom smeštaju i igralištima za četvrti radničke klase i centrima za brigu o deci za majke koje rade; i unapređenju obrazovanja, uključujući školske doručke i ručkove, odgovarajućim uniformama, razvoju školskih biblioteka i trgovinskom obrazovanju.[7]
1942. godine imenovana je za delegata za Santo Domingo na Prvom kongresu dominikanskih žena, čiji je cilj bio poboljšanje obrazovnih mogućnosti žena da bi poboljšale svoje socijalno-ekonomske i političke prilike, ali i da ih učini boljim pomoćnicima za muškarce u njihovom životu.[8] Ubrzo nakon konferencije, žene su te godine stekle pravo glasa.[9] 1945. godine Agiar je bila jedna od posebnih delegata imenovanih za savete prema Konvenciji Dominikanske stranke tako da se „Reforma principa i statuta“ bavila brigom o ženama.[10] Žene su se zalagale za reforme zakona o materinstvu kako bi zaštitile radnice.[11]
Pored svog predavanja i aktivizma, Agiar je bila aktivna i kao pisac, objavljujući mnoge članke u časopisima kao što su La crónica, La Cuna de América, El Eco de la Opinión, Letras y Ciencias, Listín Diario, i La Revista Literaria. Iako je većina njenih dela izgubljena, Adolfina Henrikez de Smit sakupila je neka od njih i napravila mimeografski povez nekih od njenih najpoznatijih dela, uključujući govor koji je održala na Kongresu žena 1942. godine. 1937. godine, nakon pedeset godina podučavanja, Ministarstvo prosvete joj je odalo priznanje, a vlada joj je 1944. godine dodelila Zlatnu počasnu medalju za obrazovanje.[1]
Smrt i zaostavština[uredi | uredi izvor]
Agiar je umrla od srčanih tegoba 1. januara 1958. godine u Santo Domingu.[3] Posthumno su za njen doprinos razvoju obrazovanja u Dominikanskoj Republici jedna ulica i škola dobili njeno ime.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Peña 2013.
- ^ Gutiérrez 2000, str. 25.
- ^ a b Diario Dominicano 2017.
- ^ Durán 2010, str. 168.
- ^ Durán 2010, str. 56.
- ^ Durán 2010, str. 92.
- ^ Durán 2010, str. 152.
- ^ Durán 2010, str. 174–175.
- ^ Fauré 2004, str. 741.
- ^ Durán 2010, str. 153–154.
- ^ Durán 2010, str. 158–159.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Durán, Carmen (2010). Historia e ideología: mujeres dominicanas, 1880-1950 [History and ideology: Dominican women, 1880-1950] (na jeziku: Spanish). Santo Domingo: Archivo General de la Nación. ISBN 978-9945-020-71-7.
- Fauré, Christine (2004). Political and Historical Encyclopedia of Women. London, England: Routledge. ISBN 978-1-135-45691-7.
- Gutiérrez, Franklin (2000). Evas terrenales: biobibliografías de 150 autoras dominicanas
[Earth Eves: bio/bibliographies of 150 Dominican authors] (na jeziku: Spanish). Santo Domingo, República Dominicana: Comisión Permanente de la Feria del Libro. ISBN 978-1-887691-14-7. - Peña, Angela (29. 6. 2013). „Calles y avenidas Prof. Mercedes Laura Aguiar” [Streets and avenues Prof. Mercedes Laura Aguiar] (na jeziku: Spanish). Santo Domingo, República Dominicana: Hoy. Arhivirano iz originala 11. 5. 2015. g. Pristupljeno 10. 1. 2017.
- „El día que falleció la educadora Mercedes Laura Aguiar Mendoza” [The day that the educator Mercedes Laura Aguiar Mendoza died] (na jeziku: Spanish). Santo Domingo, República Dominicana: Diario Dominicano. 1. 1. 2017. Arhivirano iz originala 11. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 1. 2017.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
