Жена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Жена (Француска).
Слика жене на Пиониру 11 који је 1973. године послат у свемир.

Жена је одрасло људско биће женског пола.

У српском језику, назив жена се такође користи у значењу супруга ("моја жена").

Биологија[уреди]

Биолошки, жене нормално имају женске полне органе. Женски полни органи део су репродуктивног система и примарно служе за развијање заметка (ембриона) у телу жене, а секундарно за привлачење мужјака, конкретно мушкарца. У јајницима сазревају јајне ћелије, које у процесу оплодње сперматозоидима дају заметак. Материца је орган који штити и помаже у развоју заметка. Након прве менструације, жене постају спремне за трудноћу. Жене досежу менопаузу (престанак менструације) у касним четрдесетим или раним педесетим годинама свог живота. Тада јајници престају производити естроген и жене не могу више затруднети.

Жене болују већином од истих болести као и мушкарци, иако су болести специфичне искључиво за жене. Код болести које су својствене и мушкарцима и женама, симптоми су исти или врло слични, али лечење и одговор на лекове често је различит.

У просеку се рађа више мушке деце од женске (однос је израчунат на приближно 105:100).


Социолошки статус жена кроз историју[уреди]

У бројним праисторијским културама, улога жена била је у обради земље и припитомљавању животиња, док би мушкарци ловили дивљач.

С настанком патријархалног друштва, примарни задатак жена био је одгајање деце, а мушкарац је био задужен за издржавање породице. У патријархалном друштву, породица у којој жена није радила био је пример добростојеће породице. Жена је радила само ако је то било неопходно за преживљавање породице. У самом друштву, жене нису имале право гласа, образовање им је било ограничено на читање и писање, ручне радове, и гајење деце, а саме оне су сматране неспособним да се старају саме о себи.

У 19. веку, долази до настанка феминизма, чији је најистакнутији представник била Клара Цеткин. Феминистиње су захтевале потпуну једнакост жена и мушкараца. Највећа препрека том покрету биле су (и још увек су) предрасуде које су стваране вековима и које су стварале неједнакост. Феминисткиње су захтевале да се одбаци идеал жене домаћице. Међутим, тек ће крај Првог светског рата донети озбиљније промене у статусу жене у друштву. Како су сви мушкарци били на фронту, жене су морале да преузму послове које су ти мушкарци оставили отишавши у рат. У фабрикама, нарочито фабрикама оружја, раднички редови су се састојали од жена. Жене су вариле, лиле, и правиле топове и муницију. Такоше је огроман број жена отишао на фронт као медицинско особље, где су радиле као болничарке и неговале рањенике. Након завршетка рата, многе од њих су одбиле да се врате у улогу домаћице, а и само друштво у многим земљама је почело да мења тврдокорне патријархалне ставове.

Данас у многим земљама света жене су доста изједначене са мушкарцима, а социолошка свест друштва се полако мења. Све је више жена које активно учествују у друштвеном, економском и политичком животу једне земље. Неке земље имају жене на месту председника или других битних политичких положаја. Међутим, још увек постоји дискриминација жена, чак и у најнапреднијим друштвима, почев од насиља у породици до неједнаких материјалних прихода за обављање истог посла. С друге стране, у примитивнијим друштвима многа људска права жена се крше, почев од потпуне потчињености мушкарцу да одлучује о њеној судбини и животу, било да се ради о мужу или оцу, брату, преко благонаклоног гледања на убиства жена од стране истих због кршења неког од патријархалних закона, до физичког сакаћења (аблација) које је још увек присутно у неким афричким земљама[1].

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ MUJER Y DERECHOS HUMANOS, Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Викикњиге
Викикњиге имају више информација о: