Pređi na sadržaj

Нацрт:Donald Brus Gilis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Donald B. Gilis
Lični podaci
Puno imeDonald Brus Gilis
Datum rođenja(1928-10-15)15. oktobar 1928.
Mesto rođenjaToronto, Ontario, Kanada
Datum smrti17. jul 1975.(1975-07-17) (46 god.)
Mesto smrtiUrbana, Ilinois, SAD
Naučni rad
Poljeinformatika, matematika
InstitucijaUniverzitet u Torontu,

Zniverzitet u Ilionisu,

Prinston univerzitet

Donald Brus Gilis (engl. Donald Brus Gillies, 15. oktobar, 1928 – 17. jul, 1975) je bio kanadski informatičar i matematičar koji je radio u oblasti kompjuterskog dizajna, teorije igara i minikompjuterskih programskih okruženja.

Rani život i edukacija[uredi | uredi izvor]

Donald B. Gilis je rođen u Torontu, Ontario, Kanadi, otac mu je Džon Zaharija Gilis (kanađanin), a majka mu je Ana Izabel MekKvin (amerikanka).

Pohađao je Univerzitet u Torontu, laboratorijsku školu koja je prvobitno bila povezana sa Univerzitetom. Učenici u toj školi su preskočili jednu godinu školovanja i tako je završio studije 13 razreda sa 18 godina starosti. Gilis je pohađao Univerzitet u Torontu (1946 – 1950), i nameravao je da studira jezike. U prvom semestru je počeo da uči sedam različitih jezičkih kurseva. Od svog drugog semestra je umesto jezika studirao matematiku, koja je bila njegova ljubav u srednjoj školi.

Dok je studirao, provodio je veliki deo svog vremena u U-Toronto centru za proračun. Zaprepašćen je bio zbog toga što nije bio izabran da se takmiči u U-Toronto timu za matematičko takmičenje Putnam 1950. godine. Da osveti samog sebe, Gillis je bio u prvih deset u Severnoj Americi, zajedno sa njegovim univerzitetskim prijateljima Džonom P. Mejberijem i Ričardom J. Semplom. Da je Gilis učestvovao, tim iz Toronta bi verovatno pobedio.[1]

Za postdiplomske studije, Gilis se prijavio na Univerzitet u Ilinoisu, koji je bio "veoma prometna zgrada koja je gradila mnogo računara".  Dok je on bio tamo, počeo je da radi na projektu ORDVAC/ILLIAC. Posle jedne godine diplomske škole (1951), Gilis je prebačen na Prinston da radi sa Džonom fon Nojmanom, a istu priliku je dobio i Džon P. Mejberi. Gillis i Mejberi su bili i rivali i najbolji prijatelji,[2] a nakon što je Mejberi pobedio Gilisa na Putnam takmičenju, takmičili su se ko će prvi završiti doktorat.

Tokom diplomskih studija, i posle rada sa fon Nojmanom, Gilis je zavoleo knjigu  "One- Upmanship" Stivena Potera. I fon Nojmanu, koji je bio veoma uspešan u impresioniranju ostalih svojom inteligencijom, se dopala knjiga. Postoji matematički problem koji postavlja pitanje da ako bumbar leti napred-nazad između dva voza koja idu jedan prema drugom, koliki put je preleteo pre sudara. Kada je fon Nojman dao tačan odgovor,  postavljač pitanja ga je pitao da li je koristio standardni vreme/puti trik, a on je odgovorio: ' Ne, sabrao sam beskronačni red u glavi ' da bi impresionirao pitača. Ovaj metod impresioniranja i zapanjivanja drugih se svideo Gilisu i fon Nojmanu.

Dok je studirao na Prinstonu, najviše ga je zanimao kompjuterski dizajn, a nakon toga matematika. Nastavio je da radi sa istraživačima iz U-Ilionisa i učestvovao je na ođavljivanju ORDVAC kompjutera u Merilendu na leto 1951. godine.

U jednom trenutku tokom postdiplomskih studija, fon Nojman je saznao da je Gilis provodio vreme radeći na asembleru (još nije bio izmišljen). Fon Nojman se razbesneo i rekao Gilisu da odmah prestane sa radom zato što računari nikada ne bi bili korišćeni za izvođenje takvih jednostavnih (“glupih”) zadataka.[3]

Posle samo dve godine studija na Prinstonu, Gilis je završio doktorat pre Mejberija, sa 25 godina u 1953. godini, koji je objavljen u “Doprinosu teoriji igara, vol. 2“ – u kojoj je okarakterisao jezgro koje je skup stabilnih rešenja (među svim koalicijama) u igri bez nulte sume.[4]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Gilis je tada otišao u Englesku na dve godine da bi radio za NRDC (Nacionalna istraživačka razvojna korporacija) i radio sa ranim Ferranti Pegaz sa računarom. U tom periodu su američka, britanska i kanadska[5] [6][7] vlada slali mladiće da ratuju u Korejskom ratu. U kasnijim godinama, nakon što se vratio u SAD, ponovo je regrutovan, ali je uspešno apelovao protiv toga.

Tokom boravka u NRDC -u, Gilis i Kristofer Strejči prijavilii su nekoliko američkih, britanskih i kanadskih patenata. Patent za konrolu naredbi je izneo detalje o tome kako se implementira osnovni registar za preseljenje programa na računalima-pre nego što su uzvršeni. On je smatrao da su ti patenti šala, i a je prava za patente je dodelio ili NRDC ili IBM-u, bez uzimanja naknada za ovu uslugu.To je sprečilo druge da patentiraju svoje ideje, što bi omelo napredak u kompjuterskoj industriji.

Kada se Gilis vratio u SAD 1956, dobio je status koji je značio da do 36 godine može da bude poslat u rat. Oženio se Alis E. Dunkle[8] i počeo da radi kao profesor na Univerzitetu u Ilinoisu.

Početkom oktobra 1957. Sovjetska vojska je lansirala satelit Sputnik 1 što je izazvalo široku paniku širom Sjedinjenih Država. Samo nekoliko sati kasnije UIUC-ov zavod za astronomiju[9] je namestio ad-hoc interferometar koji bi izmerio signale od satelita. Astronomi su zamolili dr Gilisa i dr Džima Snajdera da programiraju ILLIAC 1 računar da izračuna satelitsku orbitu od datih podataka. Programiranje i kalkulacija završeni su za dva dana. Vrlo brza publikacija efermide u žurnalu “Nature”[10]- samo mesec dana nakon satelitskog lansiranja – pomogla je da se smanji strah koje je stvorio Sputnik 1. Takođe je ova publikacija ulila poverenje (verovatno lažno) da je lansiranje Sputnika deo organizovanih napora za dominaciju svemira.[11]

Počevši od 1958, Gilis je dizajnirao trofazno kontrolu za cevovod gasovoda ILLIAC 2 superkompjutera na Univerzitetu u Ilinoisu. Kontrolna kola se sastoje od napredne kontrole, odložene kontrole i interpleja. Ovaje bilo boznato javnosti i njegov rad se takmičio sa sistemom za Razvlačenje računarskog sistema koji je napravio IBM-a kom se često pripisuju zasluge za pronalazak protočne obrade. Ovaj posao je predstavljen 1962. godine na konferenciji u Mičigenu o kompjuterskom dizajnu, "O dizajnu vrlo brzog računara".[12]

Kao glavni dizajner cevovodnog upravljačkog kruga za ILLIAC 2 , Gilis je razvio algoritme za mesečnu proveru i testiranje prihvatanja novog računara. Da skrene pažnju na ovaj novi dizajn računara u oblasti matematike, on je napisao Mersenov algoritam o prostim brojevima i pronašao 3 nova Mersenova prosta broja , i objavio ih u novinama, "Tri nova Mersenova prosta broja i statističke teorije".[13] Novi brojevi prijavljeni su u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda , a najveći je ovekovečen na svu poštu koja je poslata od pošte na odeljenju za matematiku na Univerzitetu u Ilinoisu. U istom dokumentu, Gilis je dao pretpostavku o distribuciji prostih deliloca Mersenovih brojeva.

Kasna karijera[uredi | uredi izvor]

Kasnih 1960-ih, Gilis se zabrinuo da studenti više ne dobijaju direktan pristup računaru. Izborio se za usvajanje jednokratnog FORTRAN sistema kompajlera/rantajm sistema VATFOR 1968. sa Univerziteta u Vaterlou u Ontariju. Ovo je bio brzi preokret IRO-a za centralne računare zasnovane na paketima. U to vreme je bila uobičajena praksa da se prikači program (u obliku špila kartica) i da se sledeći dan pokupe rezultati. Kompajler VATFOR mogao je da sastavi, poveže i pokrene kratak program u memorijskom prostoru kompajlera u nekoliko sekundi. Ovaj prevodilac je omogućio univerzitetu da nudi kurseve za studentsko programiranje ne samo računarskim naučnicima, već i poslovnim majstorima i drugim nespecijalistima. Gilis i njegova porodica otputovali su u Vaterlo kako bi pokupili magnet sa ovim sastavljačem, prilikom jedne od poseta njegovoj porodici, početkom 1970-ih.

Godine 1969, Gilis je dobio prethodno štampan  Virtovog „Priručnika i izveštaja o Paskalu“ i pokrenuo projekat za izgradnju prvog Pascalovog kompajlera napisanog u Severnoj Americi. Ian Stoks bio je jedan od diplomiranih studenata koji je radio na ovom prelaznom dvoprolaznom unutrašnjo-memorijskom kompajleru, a kompajler (za mini - kompjuter PDP-11 za digitalnu opremu ) je dovršen početkom 1970-ih. Ovaj rad je bio deo projekta „PDP-11 Plejpen“ koji se fokusirao na dobijanje diplomanata direktnim pristupom niskobudžetnom računarskom hardveru, kao što je PDP-11/23, gde je radio kompajler Pascal.

Dve godine kasnije, na poziv svog novog studenta, Grega Česona, Gilis je 1974. postao prvi vlasnik licence za operativni sistem JUNIKS iz kompanije Bel Lebs.[14][15] Česon je postao treća osoba koja je uređivala Juniks kernel i bio je osmi po redu najam u kompaniji Silikon Grafiks.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Gilis je upoznao svoju buduću suprugu, Alis E. Dankl, dok je bio na Prinstonu i počeo izlaziti sa njom, ali nakon nekoliko meseci njihova se veza raspala. Gospođica Dankl, znajući za rivalstvo između Majberija i Gilisa, namerno je flertovala s Majberijem na plesu, a Majberi je potom prišao Gilisu da ga pita da li je još u vezi sa njom. Ova taktika, iskorišćena samo jednom, dovela je do njihovog eventualnog braka.

U sećanju[uredi | uredi izvor]

Gilis je neočekivano umro u 46. godini života, 17. jula 1975. godine, od retkog virusnog miokarditisa. Korporacija Digital Equipment i mnogi njegovi prijatelji, kolege i porodica donirali su novac za memorijalno predavanje Donalda B. Gilisa iz računarskih nauka, na Univerzitetu Ilinoisa u Urbana Champaign. Ovo godišnje predavanje se idalje održava.

Godine 1994., Nobelova memorijalna nagrada za ekonomske nauke, dodeljena je Džonu Forbesu Nešu. U Nešovom seminaru,[16] Gilis (koji je istovremeno bio na Prinstonu i bio prijatelj s Nešom) spomenut je kao pionir na polju teorije igara. Neš je dokazao postojanje stabilnih rešenja za igre bez nula sume; Gilis i Šaplej su proširili ovaj rad okarakterizirajući jezgru koja je skup stabilnih rešenja koja koalicija ne može poboljšati.

2006. godine osnovana je katedra za Donalda B. Gilisa na odeljenju za računarske nauke na Univerzitetu Ilinoisa. Velikodušna donacija Lorensa (Larija) Vajta, bivšeg studenta, osnovala je ovu katedru. Prvi profesor koji drži ovu katedru je Lui Ša, poznati autoritet u realnom vremenu i ugrađenim sistemima.

2011. godine odeljenje za računarske nauke UIUC-a dodelilo je nagradu za memorijalno postignuće,[17] a članovi porodice su prihvatili nagradu u njegovo ime u kampusu Urbana Champaign.

U 2018. godini katedra Donalda B. Gilisa toliko je porasla da je Vikram Advei postavljen kao drugi profesor katedre na UIUC-u pod ovom oznakom. Advei je vodio projekat koji je razvio LLVM paket kompajlera koji je usvojen u celoj industriji (usvojen od strane Apple i Google između ostalih) i koji zamenjuje GNU paket kompajlera.[18]

Studenti[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ L.E. Bush, William Lowell Putnam Mathematical Competition, American Math Monthly Vol 57 No 7 (Aug-Sep 1950) pp 467-470
  2. ^ Gillies, D. B.; Mayberry, J. P.; Neumann, J. von (1953-12-31), 2. Two Variants of Poker, Princeton University Press, str. 13—50, ISBN 978-1-4008-8197-0 
  3. ^ „Wisconsin Folklore”. The Annals of Iowa. 59 (1): 98—99. 2000—2001. ISSN 0003-4827. doi:10.17077/0003-4827.10336. 
  4. ^ Gillies, D. B. (1953-12-31), 19. Discriminatory and Bargaining Solutions to a Class of Symmetric n-Person Games, Princeton University Press, str. 325—342, ISBN 978-1-4008-8197-0, Pristupljeno 2020-04-20 
  5. ^ Lehman, M. (1958-08-05). „Short-cut multiplication and division in automatic binary digital computers, with special reference to a new multiplication process”. Proceedings of the IEE - Part B: Radio and Electronic Engineering. 105 (23): 496—504. ISSN 2054-0434. doi:10.1049/pi-b-1.1958.0332. 
  6. ^ „Recent Issued Patents Assigned To IBM”. IBM Journal of Research and Development. 10 (1): 108—109. 1966—2001. ISSN 0018-8646. doi:10.1147/rd.101.0108. 
  7. ^ „Recent Issued Patents Assigned To IBM”. IBM Journal of Research and Development. 10 (1): 108—109. 1966—2001. ISSN 0018-8646. doi:10.1147/rd.101.0108. 
  8. ^ „New York Times Survey, December 1985”. ICPSR Data Holdings. 1987-10-12. 
  9. ^ „.”. INTERNATIONAL JOURNAL OF EDUCATIONAL SCIENCES. 09 (03). 2015-06-08. ISSN 0975-1122. doi:10.31901/24566322.2015/09.03. 
  10. ^ KING, IVAN R.; McVITTIE, G. C.; SWENSON, GEORGE W.; WYATT, STANLEY P. (1957-11-30). „Further Radio Observations of the First Satellite”. Nature. 180 (4593): 943—943. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/180943a0. 
  11. ^ „Secrets of 1957 Sputnik Launch Revealed”. Physics Today. 2007. ISSN 1945-0699. doi:10.1063/pt.5.021529. 
  12. ^ Gillies, D.B.; Meagher, R.E.; Muller, D.E.; McKay, R.W.; Nash, J.P.; Robertson, J.E.; Taub, A.H. (1957-10-01). „ON THE DESIGN OF A VERY HIGH-SPEED COMPUTER. Report No. 80” (na jeziku: engleski): AECU—3635(2nd Ed.), 4311370. doi:10.2172/4311370. 
  13. ^ Gillies, Donald B. (Jan 1964). "Three new Mersenne primes and a statistical theory". Mathematics of Computation. 18 (5): 93. doi:10.2307/2003409. JSTOR 2003409
  14. ^ „280 GHz Gyro-BWO design study: Final report”. 1988-07-01. 
  15. ^ Thompson, Ken (1993-06-01). „Chess Endgames Vol. 3”. ICGA Journal. 16 (2): 97—97. ISSN 2468-2438. doi:10.3233/icg-1993-16208. 
  16. ^ Ball, Philip (2015-03-25). „'Beautiful mind' John Nash adds Abel Prize to his Nobel”. Nature. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/nature.2015.17179. 
  17. ^ „2008 John C. Frye Memorial Award in Environmental Geology”. GSA Today. 18 (8): 21. 2008. ISSN 1052-5173. doi:10.1130/1052-5173(2008)18[21b:jcfmai]2.0.co;2. 
  18. ^ Lattner, Chris; Adve, Vikram (2005), The LLVM Compiler Framework and Infrastructure Tutorial, Springer Berlin Heidelberg, str. 15—16, ISBN 978-3-540-28009-5 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kategorija:Biografije Kategorija:Rođeni 1928. Kategorija:Umrli 1975.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Доналд_Брус_Гилис&oldid=26429120”