Opšta bolnica Prokuplje
| Opšta bolnica Dr „Aleksa Savić” Prokuplje | |
|---|---|
 | |
| Lokacija | |
| Koordinate: 43° 14′ 02″ N 21° 35′ 10″ E / 43.23389° S; 21.58611° I | |
| Mesto | Prokuplje (Pasjačka 2) |
| Država |  Srbija |
| Organizacija | |
| Zdravstveni sistem | RFZO |
| Finansiranje | državna bolnica |
| Vrsta bolnice | opšta bolnica |
| Afilacijske ustanove | Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu |
| Zdravstvene usluge | |
| Hitna pomoć | Da |
| Helidrom | Ne |
| Broj kreveta | 353.[1] |
| Veb-sajt | |
| bolnicaprokuplje | |
Opšta bolnica Dr „Aleksa Savić” Prokuplje je zdravstvena ustanova u sistemu zdravstva Srbije na području Topličkog upravnog okruga koja zdravstvenu delatnost obavlja na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, koji obuhvata specijalističko-konsultativnu i bolničku zdravstvenu delatnost. Bolnica je i nastavna baza Medicinskog fakulteta univerziteta u Nišu i nosilac praktične nastave učenicima srednje medicinske škole dr Aleksa Savić.[2]
Položaj[uredi | uredi izvor]
Bolnica se nalazi u Ulici Pasjačka 2 u Prokuplju sedištu istoimene opštine i Topličkog okruga. Prema popisu iz 2011. godine, na bolnicu se oslanjalo 90.600 stanovnika potencijalnih korisnika zdravstvenih usluga.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nakon što je Prokuplje, oslobođeno od Turaka 6. decembra 1877. godine, o zdravstvenoj službi u Topličkom kraju staralo se Ministarstvo unutrašnjih dela, po čijem nalogu je osnovana prva Bolnica u Prokuplju 1895. godine, na mestu gde se danas nalazi Tehnički školski centar. Dužnost upravnika bolnice 1904. godine obavljao je dr Micić u to vreme i okružni fizikus, dok je jedan od sreskih lekar bio dr Aleksa Savić (jedna od najznačajnijih ličnosti zdravstvene službe u Toplici od 1904. – 1927. godine).[2]
Prokuplje je 1912. godine imalo jednog okružnog lekara i tri sreska: dva za prokupački i dobrički okrug i trećeg u Kuršumliji za kosanički srez. Kada je 1918. godine podignuta bolnica u Kuršumliji, to je značajno rastereretilo kapacitete bolnicu u Prokuplju.
Zgrada nove bolnice u Prokuplju sa 80 postelja, svečano je otvorena 1929. godine. Iako je za današnje vreme bolnica bila skromnih mogućnosti, ona je postala osnov za dalji razvoj savremene zdravstvene zaštite u Toplici, jer je Bolnica po prvi put imala veći broj lekara, savremeniju organizaciju zdravstvene službe, vodovod, kupatila, higijenske česme. Sve to omogućilo je veliki napredak u odnosu na stanje u prvoj bolnici iz 1877. godine kada je Prokuplje oslobođeno od Turaka.[2]
Drugi svetski rat pogoršao je sve uslove života u Prokuplju, pa i one u zdravstvu. Okupator je veći deo bolnice koristio za svoje potrebe, a bolnica je bila i bez dovoljno kadrova jer se jedan deo lekara i medicinskog kadra priključio Narodnooslobodilačkoj borbi.
Sa završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine Bolnica u Prokuplju krenula je u rad sa vrlo malim brojem lekara i u složenim uslovima rada. primera radi do 1955. godine na teritoriji Toplice radilo je svega 10 lekara, sa gustinom naseljenosti od 20 stanovnika/km².
Značajnije promene u Bolnici desile su se u periodu 1955 – 1960. godine, kada je brigu o zdravlju Topličana vodilo 23 lekara, u nešto većem bolničkom prostoru i sa boljom opremom. Međutim, s obzirom na površinu teritorije regiona Toplice i broj stanovnika, ni ove promene nisu omogućavale veću dostupnost zdravstvene zaštite niti neophodan kvalitet pruženih usluga.[2]
Ključni trenutak za razvoj zdravstva u Toplici desio se 1960. godine, kada je osnovan Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, koji je omogućeno školovanje većeg broja lekara za potrebe Topličkog okruga. Za relativno kratko vreme od ukupnog broja lekara u Toplici, Medicinski fakultet u Nišu završilo je 85% lekara i stomatologa . Najveći broj njih zapošljen je u Opštoj bolnici Prokuplje, najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Toplici i jedinoj bolnici u Topličkom upravnog okrugu.[2]
Priliv novih kadrova pokrenuo je i zdravstveni sistem u Toplici koje se sve više razvija, tako da je 1972. godine zdravstvenu zaštitu u Toplici pružalo 105 lekara i stomatologa. Broj lekara je stalno rastao, tako da danas samo u Prokuplju radi 214 doktora medicine i stomatologije, a u topličkom okrugu blizu njih 400.[2]
Bolnica danas[uredi | uredi izvor]
Opšta Bolnica u Prokuplju je zdravstvena ustanova regionalnog karaktera, i prva prema granici sa Kosovom i Metohijom, što govori o njenom značaju i odgovornosti. Bolnica takođe svojim kadrovima i prostorom, obezbeduje školovanje i praktičnu nastavu učenicima srednje medicinske škole "dr Aleksa Savić" i nastavno je naučna baza Medicinskog fakulteta u Nišu.
Bolnica je paviljonskog tipa, i ima sektorsku unutrašnju organizaciju. Sve službe i odeljenja grupisane su u hirurški sektor, internistički sektor, sektore polikliničke delatnosti i nemedicinskih poslova.
Kao osnova strukturne reforme 2009. godine doneta su važna pravna akta ustanove (pravilnici: o unutrašnjoj organizaciji, organizaciji i sistematizaciji poslova, kancelarijskom i arhivskom poslovanju, stručnom usavršavanju i obrazovanju, odluka o radnom vremenu, poslovni kodeks itd.).
Oformljeno je Odeljenje urgentne medicine, formiran je bolnički sanitetski transport, izvršena je podela neuropsihijatrije na odeljenja psihijatrije i neurologije, formirana je dnevna bolnica na pedijatriji, krenula je reciklaža medicinskog otpada...
Na podizanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga naročito je uticala rekonstrukcija odeljenja koja su bila u vrlo lošem stanju: infektivno, urologija, ortopedija, ginekologija, i pedijatrija. Izvršeno je i zanavljanje medicinske opreme (novi operacioni sto za ortopediju, hirurški instrumentarijum star 30 godina je kompletno zamenjen, nabavljen je 4D ultrazvuk, EMG i EEG aparat, aparat za fizikalnu medicinu, agregometar... )
Istorijski događaj u Bolnici i Prokuplju bio je rešavanje problema -hemodijalize, pa je tako prostor od 50 m² za dijaliziranje bubrežnih bolesnika, koji je godinama diktirao rad u četiri smene sa kapicetom od svega 8 aparata, zamenjen je novim adaptiranim prostorom od 600 m² koji je omogućio dijaliziranje u 2 smene, odnosno proširenje kapacitea na 17 aparata.[2]
Značajni napredak zdravstvene zaštite predstavlja formiranje odeljenja za produženo lečenje i negu starih lica sa jedinicom za palijativno zbrinjavanje.
Posle formiranja Odeljenja za produženo lečenje i negu pacijentima, kao logično rešenje, nametnulo se pripajanje Onkologije kao njegovog odseka. Do tada je onkologija radila u prostorijama zgrada Doma zdravlja sa određenim problemima u radu ove službe, s obzirom da poslovi u ovoj službi pripadaju bolničkom nivou zbrinjavanja a sama služba organizaciono pripada Bolnici. Spajanjem Odeljenja za onkologiju, svi onkološki pacijenti se od tada pregledavaju na jednom mestu: od pripreme za konzilijum, preko sprovođenje hemoterapije kroz dnevnu bolnicu na Onkologiji, do palijativnog lečenja na odeljenju.[2]
- Promena naziva
Februara 2012. godine, Upravni odbor bolnice doneo je odluku da na osnovu glasanja naroda Toplice Opšta bolnici u Prokuplju doda u svom nazivu i ime njenog osnivača, doktora Alekse Savića.
Delatnost[uredi | uredi izvor]
Opšta bolnica u Prokuplju obavlja polikliničku i stacionarnu zdravstvenu delatnost, u okviru koje:
- Prati zdravstveno stanje stanovništva i zdravstvenu zaštitu u oblastima za koje je osnovana i preuzima i predlaže mere za njihovo unapređenje;
- Prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije zasnovane na dokazima, a naročito one utvrđene stručno-metodološkim protokolima;
- Obezbeđuje uslove za stručno usavršavanje zaposlenih i za unapređenje organizacije i uslova rada;
- Sprovodi mere radi sprečavanja neželjenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite, kao i mere opšte bezbednosti za vreme boravka pacijenata u Opštoj bolnici u Prokuplju i obezbeđuje stalnu kontrolu sprovođenja ovih mera;
- Organizuje i sprovodi mere u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda a u okviru svojih delatnosti vrši poslove odbrane zemlje koji se odnose na planiranje, organizovnje, pripremanje i osposobljavanje za rad u slučaju ratnog i vanrednog stanja
- Odgovorna je za vršenje usluga iz delatnosti za koju je registrovana, na nivou utvrđenh planova odbrane i odluka nadležnih organa;
- Organizuje i sprovodi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i ostalih zaposlenih u Bolnici radi unapređenja kvaliteta stručnog rada i proveru tih mera ;
- Organizuje i sprovodi mere stalnog unapređenja kvaliteta stručnog rada i sprovodi njegovu unutrašnju proveru;
- Sprovodi mere radi sprečavanja neželjenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite
- Sprovodi mere opšte bezbednosti za vreme boravka pacijenata u Opštoj bolnici Prokuplje i obezbeđuje stalnu kontrolu ovih mera.
Organizacija rada[uredi | uredi izvor]
Opšta bolnica Vranje obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou koja obuhvata:
- prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja,
- specijalističko konsultativne preglede,
- dijagnostičku obradu,
- lečenje i rehabilitaciju
Organizaciona struktura[uredi | uredi izvor]
Opšta bolnica Prokuplje, koja obavlja stacionarnu i specijalističko – konsultativnu delatnost i druge delatnosti preko organizovane službe za obavljanje specijalističko – konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti i druge delatnosti organizovana je na sledeći način:
Menadžment[uredi | uredi izvor]
- Upravni organi
- Direktor
- Upravni odbor
- Nadzorni odbor
- Stručni organi
- Stručni savet
- Stručni kolegijum
- Etički odbor
- Komisija za unapređenje kvaliteta rada
Medicinska odeljenja, odseci i službe[uredi | uredi izvor]
- Sektor za internističke grane medicine
- Odsek kardiologije
- Odsek interne medicine, sa stacionarom u Zitnom Potoku
- Specijalisticko konsultativna ambulanta
- Odsek za nefrologiju i hipertenziju, sa hemodijalizom
- Odeljenje za produženo lečenje i negu
- Odeljenje interne medicine (odsek kardiologije i odsek nefrologije i dijalize)
- Odeljenje pneumoftiziologije
- Odeljenje neurologije
- Odeljenje psihijatrije
- Odeljenje za infektivne bolesti
- Odsek za kožne bolesti
- Odsek onkologije
- Služba pedijatrije
- Odsek dečjeg odeljenja
- Odsek za neonatologiju
- Sektor za hirurške grane medicine
- Odeljenje za anesteziologiju sa reanimatologijom
- Odeljenje opšte hirurgije
- Odeljenje ortopedije sa traumatologijom
- Odsek specijalističko-konsultativne ambulante
- Odeljenje urologije
- Odeljenje otorinolaringologije
- Odeljenje oftalmologije
- Služba ginekologije i akušerstva S
- Odsek ginekologije
- Odsek akušerstva
- Odsek operativnog bloka
- Odsek neonatologije
- ORL služba
- Odsek specijalisticko-konsultativne ambulante
- Oftalmološka služba
- Odsek specijalisticko-konsultativne ambulante
- Neuropsihijatrijska služba
- Odsek specijalisticko-konsultativne ambulante
- Infektološka služba
- Služba za anesteziologiju sa reanimacijom i intenzivnom negom
- Odsek anestezije
- Odsek reanimacije
- Služba fizikalne medicine i rehabilitacije
- Odsek reumatologije
- Služba klilničko-biohemijske dijagnostike
- Služba za transfuziju krvi i hematologiju
- Odsek hemostaze i transmisionih bolesti
- Služba kliničke patologije
- Radioloska služba
- Odsek ultrazvucne dijagnostike
- Odsek specijalisticko-konsulativne ambulanate
- Pneumoftiziološka služba sa AT dispanzerom
- Odsek pneumoftiziologije
- Odsek AT dispanzera
- Služba za medicinsko snabdevanje
Nemedicinske službe, odeljenja i odseci[uredi | uredi izvor]
- Tehnička služba
- Odsek za obezbeđenje
- Odsek za tehničke poslove
- Odsek za kuhinju, sa magacinom i veserajem
- Služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove
- Odeljenje za pravne poslove
- Odsek komercijale (odsek finansijske operative i Odsek plana i analize)
Rezultati rada[uredi | uredi izvor]
U bolnici se u toku godine leči oko 30.000 stanovnika, korišćenjem 363 postelje. Hirurške službe za godinu dana izvrše oko 7.500 operacija, dok se specijalističko-konsultativne usluge u godišnjem novou obavi oko 140.000 ambulantnih lekarskih pregleda, medicinskih intervencija i drugih zdravstvenih usluga.
| Broj postelja | Broj ispisanih bolesnika | Broj dana lečenja | Prosečna dužina lečenja (dani) |
Prosečna dnevna zauzetost postelja (%) |
Obrt bolničkih postelja |
|---|---|---|---|---|---|
| 354 | 10.037 | 78.226 | 7,8 | 60,5 | 28,4 |
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije”. paragraf.rs. Službeni Glasnik RS. Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ a b v g d đ e ž „Toplica kroz vekove Istorijat bolnice”. 2017. Pristupljeno 13. 5. 2020.
- ^ „Zdravstveno-statistički godišnjak za 2015. godinu” (PDF). Pristupljeno 30. 5. 2020., Institut za javno zdravlje Srbije, 2016
