Otisak spora
.jpg)
Otisak spora ili otrusina je svojevrstan genetski zapis gljive. Sa njega se mogu čitati mnoge važne informacije o pojedinoj vrsti gljiva. Ovom metodom određuje se boja, oblik lamela i veličina šešira. Otisak spora je najpouzdaniji način za determinaciju gljiva.[1]
Izgled otiska i spora u njemu[uredi | uredi izvor]
Pojedine spore (truske) koje dozrevaju u plodištu (trusištu) suviše su male da bi se videle golim okom. Međutim, kad se iz trusišta prospe deblji sloj spora, one se vide kao otrusina ili otisak spora. Boja otrusine pouzdan je znak za raspoznavanje pojedinih vrsta i grupa gljiva. Na zrelim gljivama trusište često poprima boju dozrelih spora.[2]
Prikupljanje gljiva za uzimanje otiska[uredi | uredi izvor]
O otrusini se mora misliti već prilikom branja gljiva. Neophodno je sprečiti da se pomešaju otrusine, odnosno spore raznih vrsta. Zato se pojedine gljive ne smeju međusobno dodirivati. Čim se uberu, svaku je potrebno posebno zamotamo u mek čist papir.[2]
Tehnika uzimanja otiska spora[uredi | uredi izvor]
Otisak spora lako je napraviti. Uzme se razvijen primerak gljive i nožićem se odvoji drška od „šešira”. Tako pripremljen „šešir” postavi se na parče stakla ili bezbojnog celofana, okrenut nadole stranom na kojoj su lamele (listići na donjoj strani „šešira” pečurke — plodište).[1] Tako postavljen „šešir” poklopi se posudom da se ne osuši i postavi se na ravnu podlogu, da odstoji oko 24 sata. Poželjno je da posuda bude providna (staklena) da bi se bolje pratio proces „bacanja” spora. Posle podizanja šešira na podlozi ostaje otisak (otrusina), napravljen od ogromnog broja spora, koji oslikava lamele gljiva. Ukoliko su spore svetle boje staklo ili celofan sa sporama može se staviti na papir u boji,[3] ali mikolozi preporučuju upotrebu samo belog papira, jer obojeni papir ponekad stvara pogrešan utisak o njihovoj boji. Ipak, najpouzdanija determinacija gljiva obavlja se posmatranjem spora pomoću mikroskopa.[2]
Determinacija gljiva pomoću otiska spora[uredi | uredi izvor]
Pomoću otiska spora prvenstveno se determiniše boja spora. Osim toga može se saznati da li je reč o rupičavki ili listićarki, da li su listići retki ili česti, da li su vitičasti ili pravi. Takođe se može saznati da li gljiva ima centralnu ili lateralnu dršku, dok se po veličini otiska može saznati da li je reč o sitnijoj ili krupnijoj vrsti gljive itd.[1] Kod determinacije sličnih vrsta gljiva, takozvanih „dvojnika” uzimanje otisaka spora može razrešiti dilemu da li je ubrana gljiva jestiva ili otrovna vrsta. Tako, na primer:
- spore zavodnice su belo-žućkaste, a lisičarke bledožute;
- spore maglenke su krem-bele, a olovaste rudoliske boje pečene cigle;
- spore zelene pupavke su bele, a šampinjona tamnobraon itd.[4]
-
otisak gljive rupičavke (Suillus luteus - osinac ili borova maslenka) -
otisak gljive listićarke (Entoloma conferendum) -
šešir viđen odozdo, sa listićima (slika dole) i otisak spora, koje su ispale iz listića (slika gore)
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Hadžić, Ibrahim. „Otisci spora put do determinacije gljiva, pp. 1”. Treasure Keepers. Mikološko društvo Srbije. Arhivirano iz originala 14. 02. 2019. g. Pristupljeno 8. 2. 2019.
- ^ a b v Obradović, Duško. „Otrusina – otisak spora”. Pcelica. Pristupljeno 8. 2. 2019.
- ^ Berni, Dejvid (2004). Velika enciklopedija Prirode. Novi Sad: Zmaj. str. 76.
- ^ Hadžić, Ibrahim. „Otisci spora put do determinacije gljiva, pp. 2”. Treasure Keepers. Mikološko društvo Srbije. Arhivirano iz originala 14. 02. 2019. g. Pristupljeno 8. 2. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Berni, Dejvid (2004). Velika enciklopedija Prirode. Novi Sad: Zmaj. str. 76.
- Stucky Evenson, Vera. Mushrooms of Colorado: And the Southern Rocky Mountains. Pristupljeno 14. 2. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Primerci otisaka spora različitih vrsta gljiva (Mikološko društvo Srbije) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2019) — Pristupljeno 14. 2. 2019.