Микроскоп
Из Википедије, слободне енциклопедије
Микроскоп (грчки: micron = мали и scopos = циљање) је инструмент за посматрање предмета који су превише мали да би могли да се виде голим оком. Наука истраживања малих предмета користећи овакве инструменте се назива микроскопија, а термин „микроскопски“ има значење „веома мали“, слабо видљив голим оком.[1]
[уреди] Историјат
Холанђанин Антони ван Левенхук (24. октобар 1632. - 27. август 1723.) је био по занимању брусач стакла. Сочива која је он правио су била права „мајсторија“ у његово време и неретко су му гости били чланови краљевских породица како би посматрали микро-свет кроз његова сочива. Његова сочива увећавала су до 250 пута. Сматра се првим истраживачем протозоа, људских сперматозоида, бактерија и црвених крвних ћелија (еритроцита). Након своје смрти свету је оставио 247 микроскопа (од којих се седам и данас користи), али не и тајну прављења сочива. До тога су будући научници морали да дођу сами.
Претпоставља се да је први микроскоп направио Захарије Јансен, холандски забављач још 1590. године.
[уреди] Типови микроскопа
Најуобичајени тип микроскопа - уједно и први који је пронађен - је оптички или светлосни микроскоп. Ово је оптички инструмент који садржи једно или више сочива која производе увећану слику предмета постављеног у жижну раван сочива. Горњи систем сочива у цеви се назива окулар и кроз њега се посматра дати објекат. Уколико микроскоп има два окулара, тада је бинокуларни. Доњи систем сочива је објектив и окренут је према објекту који се посматра. Огледало се налази испод објекта и прима светлосне зраке. Неки микроскопи у ту сврху могу имати лампицу. Светлосни микроскоп увећава до 4.000 пута.
Посебан тип је минеролошки микроскоп који се користи за идентификацију минерала и сличан је претходном. Разликује се по неким саставним деловима као што су поларизациони филтери. Од минерала се исече веома танка плочица и кроз њу се пропусти светлосни зрак. Тај пропуштени зрак се поларизује по проласку кроз филтере. Пошто сваки минерал поседује различите поларизационе особине, на овај начин је могуће идентификовати минерал у склопу агломерата или стене.[2]
Од осталих микроскопа треба поменути још и електронски микроскоп чије увећање може бити и један и по милиона пута. Овакав микроскоп је веома скуп и користи се у научним лабораторијама, а за руковање њиме потребна је обука.
