Микроскоп

Из Википедија

Микроскоп (грчки: micron = мали и scopos = циљање) је инструмент за посматрање предмета који су превише мали да би могли да се виде голим оком. Наука истраживања малих предмета користећи овакве инструменте се назива микроскопија, а термин микроскопски носи значење "веома мали", слабо видљив голим оком. Другим речима, потребан је микроскоп како би били видљиви.

[уреди] Историјат

Антони ван Левенхук

Холанђанин Antonie Philipsvan Leeuwenhoek (24. октобар 1632 - 27. август 1723) је био по занимању брусач стакла. Сочива која је он правио су била права „мајисторија“ у његово време и неретко су му гости били чланови краљевских породица како би посматрали микро-свет кроз његова сочива. Његова соћива увећавала су до 250 пута. Сматра се првим истраживачем протозоа, људских сперматозоида, бактерија и црвених крвних ћелија (еритроцита). Након своје смрти свету је оставио 247 микроскопа (од којих се седам и данас користи), али не и тајну прављења сочива. До тога су будући научници морали да дођу сами.

[уреди] Типови микроскопа

Микроскоп из 1852. године

Најуобичајени тип микроскопа - уједно и први који је пронађен - је оптички микроскоп или светлосни микроскоп. Ово је оптички инструмент који садржи једно или више сочива која производе увећану слику предмета постављеног у жижну раван сочива. Горњи систем сочива у цеви се назива окулар и кроз њега се посматра дати објекат. Уколико микроскоп има два окулара, тада је бинокуларни. Дољи систем сочива је објектив и окренут је према објекту који се посматра. Огледало се налази испод објекта и прима светлосне зраке. Неки микроскопи у ту сврху могу имати лампицу. Светлосни микроскоп увећава до 4.000 пута.

Посебан тип је минеролошки микроскоп који се користи за идентификацију минерала и сличан је претходном. Разликује се по неким саставним деловима као што су поларизациони филтери. Од минерала се исече веома танка плочица и кроз њу се пропусти светлосни зрак. Тај пропуштени зрак се поларизује по проласку кроз филтере. Пошто сваки минерал поседује различите поларизационе особине, на овај начин је могуће идентификовати минерал у склопу агломерата или стене.

Од осталих микроскопа треба поменути још и електронски микроскоп чије увећање може бити и један и по милиона пута. Овакав микроскоп је веома скуп и користи се у начним лабораторијама, а за руковање њиме потребна је обука.