Микроскоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Употреба Посматрање малог узорка
Значајни експерименти
Откриће ћелија
Проналазач Ханс Липерши
Захаријас Јансен
Сродни делови Оптички микроскоп Електронски микроскоп

Микроскоп (грчки: micron = мали и scopos = циљање) је инструмент који чини мале, невидљиве или слабо видљиве блиске објекте видљивим људском оку. Прецизније, увећава слике "простом" оку невидљивих или слабо видљивих блиских објекта и раздвајајући блиске тачке на њима уочава детаље. Микроскопом можемо видети слику предмета под много већим углом од оног којим би га видели „голим“ оком у нормалној видној даљини.[1]Микроскопи користе електромагнетна таласна зрачења различитих таласних дужина што и одређује једну од њихових подела (светлосни или оптички, електронски...). Наука истраживања малих предмета која користи овакве инструменте назива се микроскопија. Временом је из речи микроскоп изведен нови појам: „микроскопски“, који поред уобичајеног, невидљив простом оку, има и пренесено значење, веома мали, слабо видљив, занемарљив, мало битан, небитан...[2], [3].


Садржај

Од лупе до савремених микроскопа[уреди]

Човек је највероватније случајно открио да стакло одређеног изгледа , или можда кап воде, увећавају. Свесно је усавршавао и сочива и себе у намери да увећања буду већа, а слика објективнија. Направио је лупу - једноставан микроскоп са једним сочивом. Ускоро је настала и лупа са системом сочива. Била је већег увећања и боље је исправљала грешке у слици предмета. Када је по оптичкој оси поставио два сочива настао је оптички микроскоп у данашњем смислу те речи. Сочивима је додавао читаве компатибилне системе сочива и тако слику објекта, добијену видљивом светлошћу, учинио максимално објективном. Када су исцрпљене практичне могућности усавршавања оваквих оптичких микроскопа, потпомогнут новим технологијама, а у намери да не стане проничући у микросвемир, човек прави први ултравиолетни микроскоп . Као извор светлости користи се обична живина светиљка под високим притиском уз водено хлађење. Постижу се повећања од 500 - 5000 пута, а моћ раздвајања је 0,2-0,1μ. У намери и потреби за већим увећањима и бољим резолуцијама добијених слика настаје рендгенски микроскоп. Почетна испитивања 1936. године врши Ролф Максимилијан Сиеверт. [4] Овај микроскоп користи X-зраке да произведе увећане слике малих објеката. X-зракe из тачке извора ствараки увећану слику на фосфорном екрану. Успешан рендген микроскопом је направљен 1951. године. Направили су га британски физичари Елис Цослет и Вилијам Никсон [5] . То је био први инструмент чија је резолуција била упоредива са оном са оптичким микроскопом и био је слављен као средство за испитивање скривене структуре у стенама , металима , костима , зубима, рудама и дрвету. Рендгенски микроскоп има бољу резолуцију него најбољи оптички миркоскоп. Развој микроскопа је незадржив. У потрази за већим и бољим увећањима, Макс Кнол [6] и Ернст Руска [7] конструишу 1931. године први електронски микроскоп . То је први корпускуларни микроскоп. Поштујући доследност принципа природе и одатле изведеном аналогијом, они праве електронска сочива. То су моћни електромагнети који чине отклон електронима баш као што то раде сочива са светлошћу. На тај начин и увећавају и раздвајају блиске тачке на посматраном предмету. Предмет је смештен у близини објектива а то су електронска или електростатичка „сочива“. Добијену реалну и увећану слику предмета повећавају електронска или електростатичка „сочива“ окулара. Како човечје око не региструје електронске зраке, слика се пројицира на флуоросцентном заслону или фотографској плочи. Добијена увећања су и по 200000 пута. И ови микроскопи се и даље усавршавају. Међутим, како се код електронских микроскопа не може по вољи повећати нумеричка апертура, тј. раздвајање блиских тачака на посматраном предмету прибегло се и новим технологијама. Направљени су протонски микроскопи. Успешни пионири у овом послу су франсуцски научници Клод Магнан [8] и Шансон. [9] Човекове амбиције, у вечитој трци са границама сопствених могућности.

Поделе микроскопа[уреди]

Подела по медијима[уреди]

Микроскопе делимо према таласној дужини електромагнетних зрачења:

Подела према природи посматраног предмета[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.
  2. ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  3. ^ Wredden J.H. The microscope, London, 1948.
  4. ^ http://en.wikipedia.org/wiki/Rolf_Maximilian_Sievert
  5. ^ X-ray microscope - Britannica Online Encyclopedia, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ http://en.wikipedia.org/wiki/Max_Knoll
  7. ^ http://en.wikipedia.org/wiki/Ernst_Ruska
  8. ^ http://books.google.rs/books/about/Le_Microscope_protonique.html?id=MoJuQwAACAAJ&redir_esc=y
  9. ^ http://www.ias.ac.in/jarch/currsci/29/00000078.pdf

Литература[уреди]

  • Barer R. British Science News 1,1948.
  • Hager H. Das Mikroskop und seine Anwendung, Berlin 1920.
  • Wredden J.H. The microscope, London, 1948.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Микроскоп