Oštećenje sluha

Oštećenje sluha
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10	H90-H91
MKB-9-CM	389
DiseasesDB	19942
MeSH	D034381

Oštećenje sluha ili nagluvost i gluvoća je patološki proces koji se može odvijati na spoljašnjem, srednjem, unutrašnjem uvu, slušnom nervu, moždanim putevima i moždanim centrima.

Opšti pojmovi

Diplakuzija
(lat. Diplacusis echotica)

Diplakuzija je poremećaj sluha koji se karakteriše različitim osećajem visine zvuka između ušiju. Objašnjava se povećanjem napetosti bazilarne membrane i drugačijom podešenošću mehaničkih odlika čula.

Odlika bolesti je fluktuacija (variranje) sluha, pre svega uzrokovana porastom pritiska u skali mediji i skali vestibuli, delovima unutrašnjeg uva, što menja efikasnost širenja zvučnog talasa i nadražaj čulnih ćelija. Fluktuacije sluha različite su kod istog bolesnika, zavisno o stepenu povišenja pritiska u pužu. Kako bolest napreduje, trajno oštećenje sluha sve je veće, fluktuacije manje, a tokom godina bolest poprima „zreli” oblik, sa ustaljenim, lošim sluhom i u pravilu sve manjim smetnjama ravnoteže.

Disharmonična diplakuzija
(lat. Diplacusis disharmonica)

Disharmonična diplakuzija je pojava da osoba ne čuje isti ton jednako na oba uva.

Eho diplakuzija
(lat. Diplacusis echotica)

Ovaj termin koristi se za označavanje pojave da se isti ton na jednom uvu čuje pre, a na drugom kasnije.

Autofonija

Odzvanjanje sopstvenog glasa u uvu nosi naziv autofonija.

Klasifikacija najčešćih oštećenja sluha u skladu sa MKB10

• H90.0 — Sprovodna obostrana gluvoća (lat. Surditas conductiva bilateralis)
• H90.1 — Sprovodna jednostrana gluvoća (lat. Surditas conductiva unilateralis)
• H90.3 — Obostrana senzoneuralna gluvoća (lat. Surditas sensorineuralis bilateralis)
• H90.4 — Jednostrana senzoneuralna gluvoća (lat. Surditas sensorineuralis unilateralis)
• H90.6 — Obostrana mešovita sprovodna gluvoća i senzornoneuralna gluvoća (lat. Surditas conductiva et surditas sensorineuralis mixta billateralis)
• H90.7 — Jenostrana mešovita sprovodna gluvoća i senzornoneuralna gluvoća (lat. Surditas conductiva et surditas sensorineuralis mixta unilateralis)
• H91.0 — Toksička gluvoća (lat. Surditas toxica)
• H91.1 — Staračka nagluvost (lat. Presbyacusis)

Etiopatogeneza

Uzroci koji dovode do oštećenja sluha mogu biti nasledni i stečeni. Osim toga, nagluvost može biti trajna, ili je promenljiva, što zavisi od toga da li je oštećenje sluha izolovanog karakter ili postoje i prateći simptomi, npr. sekrecija iz uva, oboljenje nosa i sinusa, šumovi u uvu, bolovi i slično.

Oštećenje sluha je čest prateći simptom nekih bolesti, tuberkuloze, šećerne bolesti, intoksikacije alkoholom, nikotinom, narkoticima, a može biti i posledica upotrebe ototoksičnih lekova.

Nagluvost i gluvoća, su u medicini rada poznati kao prateći simptomi u brojnim zanimanja - metalci, tekstilci, željezničar, osoblje tramvaja, mehaničari koji rada na stajankama aviona, traktoristi itd.

Dijagnoza

Vrlo je važno tokom dijagnostike utvrditi da li postoji razlika u kvalitetu sluha - da li pacijent sve tonove slabije čuje, ili je ispad samo na nivou dubokih ili samo na nivou visokih. Na taj način audiolog se orijentiše da li je u pitanju sprovodna ili perceptivna nagluvost.

Hipoakuzija i hiperakuzija

Pored nagluvosti - hipoakuzije, postoji i preosetljivost organa - hiperakuzija. Ova pojava može se javiti kod paralize facijalisa (živca lica), nakon nekih intoksikacija - trovanja, neurasteničara, nekih endokrinoloških oboljenja i slično.

Rano otkrivanje (dijagnoza) oštećenja sluha u dece od izuzetnog je značaja za dalji uspeh lečenja. To zahteva od ispitivača da pre početka pregleda uzme dobru heteroanamnezu od roditenja. Poželjnije je da ispitanik bude majka, koja može dati mnogo više podataka o trudnoći, jer se najteže lezije dogadjaju baš u tom periodu.

Vidi još

• Gluvoća

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).