Palata parlamenta
| Palata parlamenta | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija |  Bukurešt, Rumunija
|
| Status | završena |
| Sagrađena | 1984. |
| Otvaranje | 1997. |
| Broj spratova | 12 |
| Površina | 340000 m2 |
Kompanije
| |
| Arhitekta | Anka Petresku |
Palata parlamenta (rum. Palatul Parlamentului) je zgrada u Bukureštu u kojoj je smešten Parlament Rumunije. Sa površinom od 340000 m2 je najveća zgrada u Evropi i druga po veličini u svetu, iza Pentagona. Takođe je i najteža i najskuplja zgrada na svetu. Palata parlamenta građena je i skoro potpuno završena za vreme vladavine Nikolaja Čaušeskua. Prvobitno ime ove građevine je bilo Kuća naroda (rum. Casa Poporului), kako ga i dan danas neki Rumuni zovu. Nakon revolucije 1989. godine preostali radovi su sporo napredovali, tako da su pojedini delovi zgrade još nezavršeni. Zgrada je u upotrebi, mada se koristi samo 30% njenog prostora.
Glavni arhitekta bila je Anka Petresku (1949-2013). Ona je projektovala zgradu i rukovodila timom od 700 arhitekata.
Položaj[uredi | uredi izvor]
Leži u Bukureštu, glavnom gradu Rumunije, na desnom boku reke Ilov. Nalazi se na brdu, pa dominira praktično celim Bukureštom. Okružena je parkovima i zgradama. Saobraćaj u ulicama oko palate je dobro rešen, pa je ovo jedan od najboljih uličnih poteza u gradu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Godine 1977. Rumuniju je pogodio veliki zemljotres koji je predsedniku Čaušesku poslužio kao povod da gradi palatu koja je trebalo da bude sedište predsednika i mnogih državnih institucija. Da bi se obezbedio prostor za izgradnju Palate, porušeno je 9000 kuća, a 40000 stanovnika Bukurešta u roku od nekoliko dana iseljeno je iz svojih kuća. Srušeno je i 20, uglavnom pravoslavnih crkava i jedna katedrala. Nekoliko crkava, preseljeno je na druge lokacije.[1][2]
Kamen temeljac je položen 25. juna 1984. godine u doba kada je privreda Rumunije stagnirala, a ovaj megalomanski projekat odnosio je 70% nacionalnog dohotka države u godinama u kojim se ostvarivao. Ovo je bio jedan od uzroka nezadovoljstva rumunskog naroda, koje je rezultiralo revolucijom 1989. godine i završilo pogibijom Nikolaja Čaušeskua 1989. 20.000 radnika i 700 arhitekata radilo je na izgradnji ove zgrade. Izgradnja Palate bila je obaveza gotovo svih Rumuna. Na njoj su radili vojnici, radnici, studenti. Procenjuje se da je 5 miliona ljudi na neki način učestvovalo u izgradnji.
Činjenice o zgradi[uredi | uredi izvor]
Zgrada od početka nije imala neki određeni stil. Na njoj se može videti kombinacija velikog broja stilova. Leži na brdu, u sredini parka na 300.000 kvadratnih metara. Široka je 240 metara, dužina joj je 270 metara. Visoka je 86 metra, dok je 92 metra zgrade sakriveno u ogromnom podzemnom parkingu i krije u sebi 12 nadzemnih i 8 podzemnih spratova. Nikola Čaušesku se plašio atentata, pa je tražio da se u okviru zgrade sagradi atomsko sklonište sa nekoliko tunela za bekstvo. U njoj se nalazi 1100 prostorija.[3]
Za izgradnju je utrošeno tri miliona tona mermera, 3500 tona kristala na 480 lustera i 1400 svetiljki, 900 lustera od stakla, 3500 metara kvadratnih kože i 250000 kvadratnih metara tepiha. Utrošeno je 700 tona bronze, skoro milion kubnih metara drva, kao i 5500 tona betona i 7000 tona čelika. Neke od hala su visine 20 metara. Tu se nalazi i zavesa teška dve tone koja je morala biti tkana na licu mesta, a neke od zavesa su protkane zlatom i srebrom. Svi ovi elementi su rumunskog porekla, jer je Čaušesku zamislio zgradu kao simbol rumunskog bogatstva i moći.[3]
Posle Čaušeskua[uredi | uredi izvor]
Palata nije bila završena u potpunosti kada je Čaušesku svrgnut s vlasti i pogubljen. Postavilo se pitanje šta dalje sa njom. Postojala je ideja da se zgrada minira i sruši, ali kada se izračunalo koliko je novca potrebno za eksploziv, odustalo se od te ideje. Nakon različitih predloga i bezuspešnih pokušaja da se nađe isplativo rešenje za zgradu, odlučeno je da se zgrada ipak završi. Paradoksalno je to da je za Parlament morao da se dogradi deo zgrade, jer nijedna dvorana zbog jeke nije bila odgovarajuća za sednice. Pored dva doma Parlamenta, u Palati se nalaze i Muzej savremene umetnosti, Muzej i park totalitarizma i socijalističkog realizma, u njoj je i sedište Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi. Ipak, 70% zgrade uopšte se ne koristi. Otvorena je za turiste i predstavlja najveću turističku atrakciju Bukurešta. 2008. godine ovde je održan Samit NATO-a.[3]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- Jedina osoba koja se obratila narodu sa balkona Palate je Majkl Džekson. Na koncertu 1990. godine, on se okupljenoj publici obratio sa: „Hello, Budapest!“[4]
- Anka Petresku, glavni arhitekta projekta, bila je i politički angažovana u Čaušeskuovo vreme, te nije bila podobna za angažovanje nastavka izgradnje nakon smrti Čaušeskua. Ipak, 2002. godine, kada je postavljana staklena kupola na vrh zgrade, Anka je pozvana da nadgleda radove.[5]
- Potrošnja električne energije jedan je od najvećih problema u održavanju zgrade. Zgrada troši struje isto koliko i grad od 250000 stanovnika.[3]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Bukurešt -
Pogled iz Palate parlamenta
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ B92; Zgrada rumunskog parlamenta
- ^ Novosti; Palata u zlatu i kristalu
- ^ a b v g „Hrvatski Jutarnji list”. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 07. 05. 2015.
- ^ Hello, Budapest! (jezik: engleski)
- ^ Telegraph.co.uk; Anca Petrescu (jezik: engleski)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Chamber of deputies, Palace of the Parliament Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2012)
- C. Hanganu-Bresch, People's House - The Building and Rebuilding of Romanian National Consciousness (PDF)
- Parliament of Romania
- RTS Najveća palata komunizma
| Državne | |
|---|---|
| Geografske | |
